inFamous Second Son ne možemo posmatrati samo kao sledeću igru u ovom serijalu. Ona se na tržištu pojavljuje u tako specifičnom trenutku, da će se i cela Playstation 4 platforma u svojoj ranoj fazi biti posmatrana i kroz prizmu ove igre. Uz Guerrilla Games i njihov Killzone Shadow Fall, jedini Sonijev first party studio koji je uspeo da napravi AAA naslov za launch nove konzole je Sucker Punch (doduše u njihovom slučaju ne baš za sam launch, već par meseci kasnije). A uz tu čast, naravno dolazi i odgovornost. Ako zanemarimo multiplatform naslove, gore pomenute dve igre imaju i zadatak da pokažu kako bi trebalo da izgledaju next-gen igre razvijane ekskluzivno za PS4. Da li je to i prevelik teret? Da li na Infamous Second Son ipak treba gledati samo kao na treću po redu Infamous igru? Rekli bismo da je balans između ova dva, najbolja polazna osnova sa koje bi trebalo da krenete kada je Second Son u pitanju.
Priča se odvija nekoliko godina nakon avantura Cole MacGrath-a, heroja prethodna dva dela. Novoformirana organizacija Department of Unified Protection (D.U.P.) je za petama svim preostalim conduits. Vi ste u ulozi „lokalnog dripca”, Delsin Rowe-a, koji ima jedinstvenu mogućnost da upija sposobnosti od drugih conduit-a. Delsin i njegov brat (inače lokalni šerif) Reggie, posle haosa koji je u njihovom rodnom mestu izazvala D.U.P šefica (takođe conduit) Brooke Augustine , dolaze u Sijetl gde stupaju u kontakt sa drugim „bio teroristima“ od kojih Delsin voli da „pozajmi“ po koju super moć.
Priča je prava stripovska, kao što smo i navikli kod Infamous serijala, a to se odnosi i na sveukupni ton igre. Delsinov karakter je baš onakav kakav bi i očekivali kada ste ga videli (recimo na naslovnoj strani ovog broja). Svemu doprinosi i sada već superstar među video game glasovnim glumcima Troy Baker (Joel iz TLOA, Booker iz Bioshock Infinit…), koji mu pozajmljuje glas. Kada je priča u pitanju, igra od vas nikada neće zahtevati da je preterano ozbiljno shvatite i u tom smislu je vrlo „pitka“ na način za koji i mislimo da je odgovarajući.
Glavna stvar je ponovo open world okruženje i kul super moći koje vam stoje na raspolaganju. Delsin na samom startu igre ovlada sa super moćima vezanim za smoke . Relativno brzo ćete dobiti i neon powers a nešto kasnije i treće koje vam nećemo spojlovati ovom prilikom. Za razliku od Cole-a iz prva dva dela koji je raspolagao samo sa super moćima vezanim za struju, Delsin je u mogućnosti da menja između više moći, i to zaista doprinosi sveukupnoj dinamici igre. Mala zamerka ide na to što se razlike između super moći i ne primećuju toliko u toku combat-a, već su uglavnom vezane za način na koji ćete se kretati po (lepo urađenoj) virtuelnoj replici Sijetla. Combat mehanike nikad nije bila jači deo infamous-a, i tako je na žalost i sada. Manevarske mogućnosti vam jesu veće nego ranije, ali borbe vremenom postanu prilično repetitivne. Čini nam se da su developeri možda mogli više pažnje da posvete različitim super moćima kada je combat u pitanju, i u tom smislu igra definitivno nije pokazala sav svoj potencijal.
Sa druge strane, za razliku od combata, open world okruženje i osećaj prilikom letenja sa zgrade na zgradu je i dalje high poit Infamous-a. Ovde ćete i najviše primetiti next-gen elemente igre. Odličan draw distance, oštre teksture, facijalne animacije, impresivni particle effects, sve su to neke od sitnica koje će vam privući pažnju, hteli vi to ili ne, kada ih uporedite sa konzolama prethodne generacije. Ipak moramo da se osvrnemo i na apsolutnog kralja open world igara – GTA serijal, koji je u suštinskim stvarima i dalje ostao nedodirljiv. Delsin sa svim svojim moćima, smešten u Los Santos iz GTA petice, ne smemo ni da pomislimo koliko bi to bilo zabavno…
Ponovo je tu i još jedan trademark ovog serijala, a to je donošenje odluka koje će doprinositi vašoj dobroj ili lošoj karmi, što će imati za posledicu odabir određenih misija u toku kampanje. Osim toga i otključavanje određenih poteza je vezano za to da li naginjete ka plavoj ili crvenoj karmi. Stari trik Sucker Punch-a, koji će vam u glavi sve vreme u toku prelaženja igre ostaviti i onaj osećaj da bi valjalo to sve uraditi još jednom, kako bi videli i drugu stranu medalje. Naš savet – opredelite se za jedan od dva puta i držite ga se do kraja tog playthrough-a. Jedino tako ćete otvoriti malo moćnije poteze koji od vas zahtevaju ili da ste heroj grada ili da ste infamous.
Osim glavne kampanje koja je solidne dužine, side missions i nisu toliko zabavne i nakon što jednom provalite šablon koji one prate, teško da će vam biti interesantne i da ćete im se ponovo vraćati. Sve u svemu, iako odlično urađen (naročito u vizuelnom smislu) Sijetl u Secon Son-u i ne deluje kao preterano interesantan grad, već pre kao više mapa za specifične misije od kojih je napravljeno jedno open world okruženje. Inače, ukoliko vam je ovo prva Infamous igra koju igrate, određene sekcije će vam na momente verovatno delovati i pomalo teško. Međutim, kada se jednom naviknete na to da pre svega koristite Delsinove mogućnosti kretanja a tek posle ofanzivu, stvari bi trebalo da dođu na svoje mesto.
Sve u svemu, kao što smo na samom početku napomenuli, Infamous Secon Son bi u ovom trenutku bilo pogrešno posmatrati kao samo još jednu Infamous igru. Playstation 4 je trenutno hot piece of hardware, i sve što za njega izađe (a naročito ako je još i AAA predznaka) ima posebnu težinu. Ako ste kupili novu konzolu i željni ste da je sebi (a i drugima) pokažete u najboljem svetlu, Secon Son je trenutno must have naslov za vas. Ako ste ljubitelj prethodne dve Infamous igre, Second Son takođe nikako ne bi trebalo da preskočite. A za nekoliko godina, kada dostupnih AAA naslova za PS4 bude znatno više nego sada, potpuno je jasno da će Second Son biti interesantan samo ovoj drugoj kategoriji.
Autor: Filip Nikolić
inFamous: Second Son
Za:
- Navigacija open world okruženjem uz pomoć super moći
- Grafika
- Sveukupna prezentacija
Protiv:
- Malo toga novog u odnosu na ranije nastavke
- Combat vremenom dosadi
- Sitniji bagovi
