PLAY! ; PLAY! Zine

EARLY ACCESS: We happy few

Compulsion je razvojni tim osnovan 2009. godine. Contrast (2013. god.) je bio njihov prvi pokušaj da se probiju na tržište video igara. Naslov je predstavljen primarno kao platforma sa velikim brojem raznovrsnih zagonetki, ali nažalost, nije doneo Compulsion-u slavu. Dobio je osrednje kritike i prošao je nezapaženo u očima publike, okarakterisan kao ambiciozan, ali nedovršeni projekat. Jedna stvar koja je izdvajala Contrast od ostalih naslova je upečatljivo dobar stil i odlična atmosfera. Tri godine nakon Contrast-a, ista ekipa nam donosi još jedan ambiciozni projekat pod naslovom “We Happy Few”.

U ranim fazama projekta, tokom 2013. godine, We Happy Few je žestoko obećavao. Kada je igra bila u konceptualnoj fazi, producent i osnivač studija, Guillaume Provost, je izrazio želju da prikaže priču o izopačenom društvu u kome ljudi nose maske i impulsivno konzumiraju medikamente – tzv. Joy pilule. Nakon izvesnog vremena, We Happy Few je uspešno izgurao Kickstarter kampanju, osvojivši srca publike. Sada nam je studio Compulsion obezbedio pristup Early Access verziji na Steam-u.

20160802004537_1

Na prvi pogled, svet u kome se igrač nalazi deluje predivno i spokojno. Uzorni građani moraju uzimati “Joy” pilule. U stvari, prvi utisak o ovom novom, čudnom svetu daje sliku prave utopije. Radi se o velikom gradu po imenu Wellington Wells. Alfa verzija igre nam dozvoljava da upravljamo jednim likom. Ovom prilikom upoznajemo novinara/urednika redakcije, Artura Hastingsa. Kao član jednog prosperitetnog društva on ima tu čast da uređuje sadržaj dnevnih novina. Od Artura se zahteva da se rukovodi jednostavnim načelom: dobre priče prolaze, a loše nikako. Bespotrebne su novosti koje bi mogle da izazovu loša osećanja čitaocima. Dakle bitno je objavljivati pozitivno štivo o uspehu i pobedama, kao i izveštaje gde je jasno naglašeno kako zakon surovo kažnjava građane koji se ne ponašaju shodno protokolu. Ovako izgleda prosečni radni dan Artura Hastings-a. Priču počinjemo u novinarskoj redakciji. Minuti prolaze, a Artura iznenada hvata panika i tuga. Jasno je da je loša emocija izazvana člankom koji je upravo pročitao. U redakciju ulazi ženska osoba, pri čemu počinje da insistira da se Artur drži pravila, da bude poslušan i popije svoj “Joy” – pilulu radosti. Konzumacija Joy pilula odagnava crne misli, svet u vašim očima postaje šaren, a problemi postaju prošlost. Ovaj primamljivi lekić privremeno izošrtrava vaša čula i može vam značajno pomoći da se izvučete iz opasnosti. Sa druge strane, lek ima ozbiljne nuspojave i trajne posledice kada dejstvo prestane, ali o tome ćemo malo dalje u tekstu.

wehappy2

Grad Wellington Wells je podeljen na ogromne četvrti među kojima su Hamlyn, Garden District i Emerald City. Pristupačne su samo neke lokacije, ali igrači mogu obići sasvim solidan deo grada (uzimajući u obzir činjenicu da je ipak alfa verzija). Imate potpunu slobodu kretanja i omogućena vam je interakcija sa NPC-evima, a dostupan je izvestan broj zadataka (neki su sporedni, a neki vezani za priču). Što se ambijenta i same premise tiče, vidi se jak uticaj filmova kao što su V for Vendetta, a publika i kritičari već uveliko povlače paralale We Happy Few i igara kao što su BioShock i Fallout. BioShock prvenstveno zbog distopijskog šmeka, a Fallout zbog otvorenog sveta i preživljavanja.

20160801204444_1

Dakle da se vratimo na one lekiće koje građane dovode u “red”. Tokom naše priče igrač će brzo shvatiti da je “Joy” ima halucinogeno dejstvo sa ozbiljnim posledicama, poput nesvestice i gubitka memorije. Drugim rečima, lek daje krivu sliku realnosti, a istovremeno izaziva opsene koje vas mogu dovesti u veliku opasnost. Recimo, ako preterate, mogu vam se priviđati leptiri… Hm, to i ne zvuči tako strašno? U svakom slučaju, “Joy” je očigledno ne samo jedan od ključnih faktora čitave premise, nego i bitan deo mehanike same igre. Daje vašem karakteru brzinu, energiju i istrajnost. Neke lokacije vam neće biti pristupačne ako ne popijete ovaj lek, ali opet morate voditi računa o dozi.

20160801204002_1

We Happy Few smo odigrali nekoliko puta. Svaki put kada počnete kampanju ispočetka, igra proceduralno generiše svet, što znači da kuće i pojedine lokacije kao i NPC-evi neće biti na istom mestu. Objekti poput zaliha, hrane, vode i sl. su takođe na drugačijim mestima kada ponovo pokrenete igru.

We Happy Few je pucačina u prvom licu. Pored toga igra se može definisati i kao avantura i RPG sa survival elementima. Rano je proceniti da li će svi ovi elementi lepo uklopiti, jer je dosta toga još u test fazi. Dok se šetate distopijskim gradom morate konstantno voditi računa o vašem liku. To podrazumeva, žeđ, glad, pospanost, generalno zdravlje, kao i količinu Joy-a koja je uneta u organizam. U želji za avanturom, skoro sam siguran da će vam prvi instinkt biti da istražujete okolinu, ali uvek morate imati vodu i hranu pri ruci. Ah da, valjalo bi da imate i neki krevet u blizini jer je Artur često pospan (vrlo često – a to ume da bude dosta opterećujući faktor koji smeta igraču da se jednostavno prepusti svetu koji istražuje).

20160801220127_1

U trenutnom izdanju, igri dosta toga nedostaje, ali se nadamo da će Compulsion sve blagovremeno ispeglati. Evo nekoliko naših predloga:

  • Manje gladi, žeđi i spavanja: Težište igre je za sada na tome da zadovoljite ove tri fiziološke potrebe. Ne bi škodilo da se umanji prisustvo ovih faktora, zarad tečnijeg izvođenja.
  • Manje preživljavanja, više priče: Da ponovimo, preživljavanje ne bi trebalo da bude ovde glavni fokus, već priča. Rečeno nam je da će finalna verzija igre nuditi veći izbor karaktera, od kojih će svaki imati svoju priču – na kraju će se ove priče preplitati.
  • Šareniji inventar – jednobojni predmeti u inventaru ponekada deluju ko noćna mora kada hitno morate da nađete nešto što vam treba.
  • Fast-travel opcija: Mogućnost skraćivanja puta nedostaje u velikoj meri. Igrač je često u situaciji da mora hitno da odspava ili ode na lokaciju sa vodom ili hranom. Naravno, u slučaju da se uvede ova opcija, očekujemo i da se srazmerno tome izmene i potrebe gladi i žeđi.

 

FPS borba je vrlo jednostavna. Igrač će odmah naučiti kako da se brani i zadaje smrtonosne udarce protivnicima, bez obzira da li kao oružje koristi štap, kamen, ašov ili nešto drugo. Ako uđete u fizički konflikt sa policijom ili građanima, naići ćete na jak otpor zahvaljujući očigledno dobro optimizovanoj AI rutini. Protivnici će trčati za vama ako pokušate da pobegnete, a NPC-evi će primetiti ako nešto ukradete iz njihove kuće. Sve ovo je prilično pohvalno u ovom ranom stadijumu razvoja igre.

wehappy4
Dobra stvar je što se razvojni tim trudi da zadovolji što više igrača i već su dosta toga korigovali. Igrači, na primer, mogu isključiti one malo surovije elemente, poput “permadeath” opcije. Zatim, aktiviranjem opcije “Second Wid” omogućavate glavnom liku da nastavi dalje, iako je smrtno ranjen.

Koliko smo uspeli da primetimo, igrači koji su pružili finansijsku podršku putem Steam-a (i ranije putem Kickstarter-a), su uglavnom podeljenog mišljenja. Deo publike favorizuje ono što je Compulsion do sada postigao, dok drugi deo otvoreno kritikuje. Glavna zamerka se okreće oko nedostatka priče. Shvatamo donekle ovu zamerku, ali smatramo da je prerano donositi bilo kakav sud o priči i karakterima ove igre kada je jasno naglašeno da je mnogo toga izostavljeno iz alfa verzije.

wehappy3

Dakle, pozivamo na malo više strpljenja, jer je se programeri i dizajneri ovog naslova vidno trude. Čestitamo im na dosadašnjim rezultatima. We Happy Few je svojom atmosferom zaokupirao pažnju medija, kao i igrača, i pretenduje da postane kultno ostvarenje. Ostaje još samo da se vidi da li će Compulsion ispuniti sva svoja obećanja.

 

Autor: Uroš Pavlović

Razvojni tim: Compulsion Games
Izdavač: Compulsion Games
Planirani datum izlaska: 2016.
Platforma: PC 

Subscribe na naš YouTube za uvek najnovije video opise!