PLAY! ; PLAY! Zine

Festival Beokon 2016

Veliko nam je zadovoljstvo da Vas obavestimo da će se ovogodišnji Beokon održati u Domu omladine Beograda u periodu od 4. do 6. novembra 2016. godine.
Počasni gost ove godine je kanadski pisac Stiven Erikson. On je jedan od najznačajnijih stvaralaca epske fantastike ne samo današnjice, već i u istoriji žanra. Svojim desetotomnim serijalom „Malaška knjiga palih“ Erikson spaja dva veka epske fantastike, ali i dva pristupa žanru. Moglo bi se reći da je Erikson dugo vremena bio poslednji pisac velikih fantazijskih epova i prvi pisac tada još nedefinisanog grimdarka.
Celokupan program festivala možete videti ispod:

Dan prvi: PETAK, 4. novembar

 

Bioskopska sala

 

14h        Televizijska projekcija (al’ na velikom platnu): „Westworld“, epizode 1 i 2

Javna je tajna da je, nakon samo dve prikazane epizode, novi projekat HBO-a „Westworld“, rađen po motivima Majkla Krajtona iz davne 1973. i megalomanski  ambiciozno produciran uz zavidnu glumačku ekipu, pokupio nepodeljeno pozitivne komentare i publike i kritike, završivši proglašen za „sledeću TV seriju o kojoj će svi pričati“ kada „Igra prestola“ konačno ode u penziju. Stoga nam je posebno zadovoljstvo što ćemo BeoKon otvoriti upravo bioskopskom projekcijom prve dve epizode „Zapadnog sveta“!

Serija od deset jednosatnih epizoda predstavlja mračnu odiseju o nastanku veštačke inteligencije i evoluciji greha. Smeštena na raskršću bliske budućnosti i izmenjene prošlosti, „Westworld“ istražuje svet u kome svačiji apetit može biti zadovoljen, koliko god plemenit ili izopačen bio. Govori o tematskom parku koji oživljava dane Divljeg zapada, i u kome rade roboti. Ključno pitanje je, kao i u svakom dobrom SF-u, da li više ljudskosti poseduju mašine s veštačkom inteligencijom, ili ljudi koji misle da im je sve dozvoljeno. U glavnim ulogama su Entoni Hopkins, Ed Haris, Evan Rejčel Vud, Džejms Marsden, Tendi Njuton, Džefri Rajt i drugi.

 

16h        „Zvezdane staze“ – Pola veka Star Treka

Slavimo 50 godina serije koja je promenila sve i hrabro kročila gde niko ranije nije, otvorivši staze kojima će potom krenuti mnogi. “Zvezdane staze” su nam donele budućnost koja nije puka utopija, već humana i topla vizija sveta koji nastane kad svi zajedno radimo na poboljšanju sebe i za dobrobit drugih. Najuticajnija je serija u okviru žanra, zarazivši generacije ne samo fanova već i slučajnih prolaznika tropama, terminima, memama koje su i danas klasici i stubovi SF-a.

 

18h        GoTovanje uživo – Rasparčavanje šeste sezone „Igre prestola“, bez anestezije

U doba kada Zli Debeli Čovek Koji Sporo Piše po ko zna koji put odlaže narednu knjigu i kinji nas samosažaljivim blog postovima u kojima se vajka koliko je teško patiti od spisateljske blokade, a pakleni dvojac HBO-a, od milošte prozvan D&D, naveliko po sopstvenoj volji prekraja priču ne bi li je priveo kakvom-takvom kraju, posebno je zanimljivo divaniti o televizijskom sočinjeniju poznatom kao Gejmotron. Koji delovi priče se još uvek mogu nazvati adaptacijom, a gde je Gejmotron duboko zaglibio u vode fanfikcije? Čini li se to nama, ili kako sezone odmiču, to radnja više nalikuje na spisak gledalačkih želja? Koji originalni zapleti i preokreti zaslužuju nepodeljeni aplauz, i ima li nekih izmena u odnosu na knjiški predložak za koje smo zahvalni HBO-u? Koliko dugo će Žena-majka-kraljica opstati na tronu? I konačno, jesu l’ zasluženi ti silni Emiji? Nije lako balansirati između Elitističkih Knjigopurista koji čupaju kose ako nečiji mač nije odgovarajuće dužine i Prosečnih Gledalaca koji nekritički navijaju za hepiend po svaku cenu, ali daćemo sve od sebe – u stilu Geekovachine rubrike GoTovanje, bez cenzure i dlake na jeziku.

 

20h        Susret s počasnim gostom BeoKona: Stiven Erikson

Stiven Erikson je jedan od najznačajnijih stvaralaca epske fantastike ne samo današnjice, već i u istoriji žanra. Svojim desetotomnim serijalom „Malaška knjiga palih“ Erikson spaja dva veka epske fantastike, ali i dva pristupa žanru. Moglo bi se reći da je Erikson dugo vremena bio poslednji pisac velikih fantazijskih epova i prvi pisac tada još nedefinisanog grimdarka. Istovremeno se čitajući kao angažovana kritika savremenog društva i ljudske civilizacije, kao veličanstveni ep i kao strmoglava pustolovina, Eriksonom magnum opus s punim pravom ga je svrstao među pet najboljih i najpopularnijih savremenih stvaralaca epske fantastike.

Sakurabani je velika čast što na drugom, obnovljenom BeoKonu može da dobrodošlicu poželi upravo Stivenu Eriksonu, koji će provesti sa nama ovaj vikend u Beogradu kao počasni gost. Prva tribina u kojoj Eriskon učestvuje fokusiraće se na njegovu ličnu spisateljsku karijeru, s posebnim osvrtom na „Malašku knjigu palih“, a organizujemo je u saradnji sa izdavačkom kućom Laguna.

 

 

Amerikana

 

16h        Rodžer Zelazni – uvod u „Hronike Ambera“

Da Rodžer Zelazni nije napisao svoju sagu o dvorskim spletkama u izvesnom Amberu, pomerivši percepciju onoga što se smatralo zanimljivim zapletom u epskoj fantastici, izvesni Džordž Martin danas ne bi mogao da maltretira publiku beskonačno odlažući otkrovenje čija guza će završiti na Gvozdenom prestolu. A opet, među mlađim naraštajima, malo ko je ispratio Zelaznijev magnum opus.

Okosnicu Zelaznijevog dela čini teza da je Amber jedini pravi svet. Kao svoje odjeke, Amber stvara paralelne univerzume koji se zovu „senke“, a naša zemlja je samo jedan od tih Amberovih odjeka. Isključivo oni koji su amberske kraljevske krvi mogu manipulisati „senkama“ i kretati se između svetova. Borbe oko prestola, dvorske spletke i hamletovski zaplet kombinovan sa elementima fantastike, samo su vrh ledenog brega koji je ovom serijalu doneo kultni status međ’ fanovima fantastike, utičići na uticali na mnogobrojna kasnija dela.

„Hronike Ambera“ se sastoje od deset knjiga i nekoliko kratkih priča, objavljivanih tokom 1970-tih. Serijal je do sada takođe izrodio jednu opskurnu PC igru kao i jedan od prvih i najpopularnijih RPG sistema bez kockica. S obzirom da je nedavno najavljena i TV serija o Amberu, BeoKon će biti pravo mesto da se podsetimo značaja ove sage.

 

17.30h  Istorija fandoma: Frankenštajn – Moderni Prometej

Jednog sumornog i hladnog leta na obali ženevskog jezera, četvoro prototipova emo-dece sklonilo se od hladnoće u promajnu kućerinu u kojoj su odsedali i čitalo priče o duhovima, dok nisu odlučili da svako napiše svoju. Kišnom letu 1816. godine žanrovska literatura, a zatim i filmska i druge umetnsti duguje dva orijentira: uglavnom opskurna kratka priča „Vampir“, kao književna obrada folklornog motiva, i roman „Frankenštajn“ Meri Volstonkraft Šeli, kao originalno delo. O uticaju ovog romana, po Brajanu Oldisu prvog modernog dela naučne fantastike, kao i njegovim mnogobrojnim dobrim, manje dobrim, i katastrofalnim adaptacijama, o narativu, motivima, i likovima, pričaćemo na ovogodišnjem BeoKonu.

 

19h        Šok Koridor specijal: Dark/Grimdark Fantasy šok

U okviru beokonskog Šok koridora ne želimo preterano da objašnjavamo termine ’dark’ i ’grimdark’. Takve mračne vizije  alternativnih, izmišljenih svetova, ili pak drugačije tumačenje daleke prošlosti i definitivno ne tako svetle budućnosti, česta su tema literature kroz vekove, što možemo sada reći i za film jer se njegovo postojanje provlači kroz tri veka. Prvi filmovi Žorža Melijesa su imali tu mračnu notu u prikazivanju fantastike, novo posmatranje je ponudio nemački ekspresionizam, pogotovu film „Kabinet Doktora Kaligarija“. Sa druge strane Atlantika, Džejms Vejl je ponudio svoje viđenje „Frankenštajna“ Meri Šeli. Frenk Kapra je u „Izgubljenom Horizontu“  svoje junake poslao u zemlju zvanu Šangrila. Mnogi su se bavili ovom tematikom: neki filmovi su imali komercijalne uspehe zbog poznatih reditelja koji su ih radili, a neki jer su bili prvi u tome. Većina ih je ostala u senci, a dobro su poznati samo iskrenim fanovima žanra. Pojavom serije „Igra prestola“ ovakve teme su postale interesantne i široj publici. Dosta njih je zbog nje uzelo da pročita knjige po kojima je nastala, pa su  krenuli da kopaju dalje i da istražuju čega sve tu ima. Na ovoj tribini ćemo proći kroz istoriju kinematografije i odabrati za vas inserte iz filmova koji najbolje prikazuju umetnost šoka u okviru ovog podžanra fantastike.

 

Taverna

Od 14h nadalje – bleja u Taverni, zakuska za sve i pivo za punoletne

Game Space u Taverni

Od 16h nadalje – opušteno igranje

 

 

Dan drugi: SUBOTA, 5. novembar

 

Bioskopska sala

 

13h        Marvel vs. DC – Bitka malih ekrana

Večiti protivnici u svetu gikovštine su dva najveća strip izdavača, Marvel i DC Comics. Na prošlom BeoKonu, već je bilo reči o tome koje više stripove ljudi vole, ali ovoga puta raspravljamo na temu TV serija s odgovarajućim pedigreom.

Naime, proteklih godina imali smo prilike da vidimo više televizijskih ekranizacija stripova o super herojima. U okviru naše tribine, „eksperti“ će raspravljati o većini serija kojima su nas posvađane izdavačke kuće počastvovale u prethodnih pola decenije, ali će pravo glasa imati i publika. Diskutovaće se o tome da li je „Arrow“ bio bolji na početku ili sada, da li je „The Flash“ tinejdžerska trešerana ili visokointelektualna poslastica za gikove, kao i da li je „Marvel’s Agents of S.H.I.E.L.D.“ dosadna, predvidiva razbibriga ili nešto više od toga. Ne brinite, dotaći ćemo se i Netfliks mesije i njihovih Marvel ostvarenja, kao i nesretnog „Gotama“.

Sprem’te kokice, kao i argumente kojima ćete braniti svoje omiljene serije. Hladno oružje nije dozvoljeno, a bogme ni toplo.

 

15h        Moj film je bolji od tvog – „Star Wars“ specijal

Veliki ste ljubitelj „Ratova zvezda“? Skupljate tokene iz Idee da biste povoljnije kupili plišanog Jodu? Svakodnevno kopate po internetu u nadi da ćete otkriti nove detalje iz Epizode VIII? Onda je ova tribina pravo mesto za vas. Naši gosti će pokušati da daju što kreativnije odgovore na pitanja vezana za filmski univerzum „Ratova zvezda“, a mi ćemo, uz pomoć publike, pokušati da ocenimo čiji su odgovori najbolji. Pripremite se za ljute okršaje.

 

17h        Dedpul i Harli, mentalno labilni antiheroji –  tribina i MINI KOSPLEJ

U godini koju su obeležili sukobi „normalnih“, kad je Betmen udario na Supermena, Ajron Men na Kapetana, a Iksmeni (po običaju) jedni na druge, možda i ne čudi što su pažnju publike ipak najviše privukli – oni ludi.

Dva lika koja su su svojom popularnošću obeležila 2016. su – igrom slučaja, ili je možda u pitanju pokazatelj vremena? – tragični, neuravnoteženi, anarhični antiheroji sa izopačenim smislom za humor: Harli Kvin, bivša psihijatrica ludo zaljubljena u Džokera i svetla tačka „Odreda Otpisanih“, i Dedpul, nakazni lajavi strelac koji je zaratio s četvrtim zidom.

Na tribini ćemo pokušati da utvrdimo zašto su toliko popularne njihove aktuelne filmske (ali i stripske) inkarnacije? Da li je njihovo ludilo pokazatelj širenja svesti javnosti po pitanju mentalnih oboljenja, ili pak samo tokenizacija drugosti? Da li veza Harli i Džokera glorifikuje zlostavljanje, ili pokreće odavno potrebni javni dijalog na tu temu? Da li je Dedpul, uprkos svojoj ikonoklastičnosti, ipak samo zamaskirani tradicionalni mačo-superherojski narativ? Da li su za njihovu popularnost među mlađim naraštajima odgovorni i Dedpulova panseksualnost i Harlina biseksualnost? Da li ih ipak možda volimo samo zbog bubamaričnih kostima?

Nakon tribine, izdavačka kuća “Darkwood” organizuje kosplej za najbolju (mušku ili žensku) Harli Kvin i (muškog ili ženskog) Dedpula, u sklopu promocije prvih srpskih izdanja ova dva lika.

 

19h        Savremena epska fantastika – tendencije i trope, tribina sa Stivenom Eriskonom

Iskoristićemo prisustvo našeg počasnog gosta Stivena Eriksona da sa njim popričamo o sadašnjem stanju epske fantastike u svetu. Diskutovaćemo o njenoj evoluciji i promenama, popularnim trendovima i trenutno omiljenim tropama. Često se čuje da je savremeni fantazi žanr skrenuo u bespotrebno nasilje i preterano favorizovanje anitheroja koji su na granici negativaca, ali se postavlja pitanje koliko je grimdark nova tendencija, a koliko nešto što je oduvek postojalo, a što smo previđali. I ako je tako, šta se promenilo i zašto je sad toliko u fokusu? Imaćemo priliku da čujemo kako poznati pisac prilazi prikazivanju nasilja i mračnih tema, kao i njegovo mišljenje o njihovoj važnosti i relevantnosti.

 

21h        Filmska projekcija: „Warcraft – Početak“

Iako smo svesni da je većina naših cenjenih posetilaca već pogledala film (znajući vas, još u toku prve nedelje dok se davao u bioskopu), veliko nam je zadovoljstvo da na BeoKonu održimo projekciju filma „Warcraft – Početak“! Znamo da su filmovi uvek slađi kada se gledaju u društvu drugih fanova, i sigurni smo da je veliki broj vas željan da „obnovi gradivo“.

Da se podsetimo: iz studija Legendary Pictures i Universal Pictures stiže „Warcraft: Početak“, epska avantura o sukobu nastalom zbog sudara svetova zasnovana na svetskom fenomenu Blizzard Entertainmenta. Mirno carstvo Azerota stoji na ivici rata kad se njihova civilizacija suoči sa neustrašivom rasom osvajača: Ork ratnici beže iz svog doma koji je na rubu propasti i žele da kolonizuju drugi svet. Kad se portal otvori da spoji ova dva sveta, jedna vojska se suočava sa uništenjem, a druga sa nestankom. Sa ove dve zaraćene strane, dva heroja će krenuti jedan na drugog, a to će odrediti sudbinu njihovih porodica, njihovog naroda i njihovog doma. Tako počinje spektakularna saga o moći i žrtvovanju u kojoj rat ima mnogo lica i gde se svako bori za nešto.

Režija: Dankan Džons

U glavnim ulogama: Trevis Fimel, Pola Paton, Ben Foster, Dominik Kuper

Trajanje: 125 minuta

 

 

 

 

Amerikana

 

12h        Predstavljanje igre „Flames of War“

Fanovi se ratnih žanrova, smatrate se geekom za sve vrste vojničkih trivija, i posebno vas interesuju taktike i strategije Drugog svetskog rata? Onda je „Flames of War“ prava igra za vas. Uz korišćenje minijatura od 15mm, ova stona igra omogućava igračima da se oprobaju kao ratni generali na Evropskom, Severnoafričkom i Pacifičkom frontu, oslanjajući se na istorijske okolnosti od prvih godina rata, pa do 1945.

 

13h        Čudesni košmari H.R. Gigera

Na ovom BeoKonu, osvrnućemo se na tvorca jednog od najpoznatijih „stvorova“ u istoriji SF-a, Xenomorpha iz čuvene franšize „Alien“ – iliti karakondžulu u PVC lateks autfitu koja istovremeno deluje i čudovišno užasavajuće, i fetišistički privlačno. H.R. (Hans Rudolf) Giger mnogima je najpoznatiji upravo kao tvorac Tuđina, ali opus ovog ekscentričnog Švajcarca je mnogo širi i, rekli bismo, nepravedno zapostavljen na uštrb najslavnije filmske kreacije. Od saradnje sa Hodorkovskim na možda najčuvenijem „nikad snimljenom“ filmu „Dina“ po delu Frenka Herberta, pa preko raznih izložbi, do uređenja enterijera kao što je nadaleko čuveni Giger Bar u švajcarskom gradu Kuru, biće ovo svojevrsna retrospektiva ovog vizuelnog umetnika uz dragocen uvid neke njegove manje poznate radove. Naravno, ni fanovi Xenomorpha i Aliena neće biti zapostavljeni – divanićemo i o nastanku omiljenog slinavca, uz sočne priče sa snimanja filmova iz ovog serijala.

 

14.30h  Trideset godina „Lavirinta“

U istoj godini kada se veliki Dejvid Bouvi vratio na svoju rodnu planetu, kultni film „Lavirint“ proslavio je tri decenije od premijere, kao jedan od retkih naslova iz onog doba koji još uvek ima živući fandom. Nije čudo što „Lavirint“ i dalje osvaja publiku – i to čak i mlađe naraštaje – čak trideset godina kasnije. Bajkovita priča o tinejdžerki koja mora da pobedi zlog goblinskog kralja i njegov lavirint, ne bi li spasla brata koga je lično uvalila u nevolju, slasno je višeznačna – bilo da je posmatrate očima deteta, kada su bitni avantura, muzičke numere i mapetovske lutke, ili ako se sa filmom susrećete kao odrasla osoba, kada postaje neprijatno jasno da je odnos između rečene tinejdžerke i Kralja Goblina o-ho-ho i te kako složen, a bogme i poprilično kinki. Mnoge od nas krive upravo Dejvida Bouvija u opsceno tesnim pantalonama za buđenje seksualnosti u ranom pubertetu, i baš ćemo iz tog psihoanalitičkog ugla pristupiti čavrljanju o ovom gikovskom klasiku. Uz, naravno, zdravu dozu nostalgije i osvrta na pomenute tesne pantalone.

 

16.30h  Predstavljanje domaćih igara

Promocija igre – „Gekokuđo“

„Gekokuđo“ je društvena igra koju je napravilo udruženje Duh Istoka sa ciljem da zabavi i edukuje igrače. Radnja igre je smeštena u prestonici feudalnog Japana, Kjotu, koji je prikazan na mapi po kojoj se igrači kreću. U igri postoje tri klase a to su samuraji, nindže i ronin. Igrači se bore jedni protiv drugih karticama a pored toga oni mogu raditi zadatke, skupljati novac i kupovati raznu opremu. Takođe, u igri postoje razna tradicionalna oružija i oklopi iz perioda feudalnog Japana. Igra se može igrati i na više načina. Pored tradicionalnog tipa u kome nindže i samuraji moraju eliminisati jedni druge a ronin mora da se ubaci u jedan od timova, postoji i verzija sa carskim ključevima koje igrači skupljaju kako bi pobedili. Ilustracije mape i karata su rađeni u manga stilu.

 

 

17.30h  Roboti kauboji, dinosaurusi i doktori – život i delo Majkla Krajtona

Majkl Krajton je jedan od onih ljudi čijeg se imena malo ko seti, ali svako zna bar neko njegovo delo. Ovaj izuzetno produktivni pisac, scenarista, producent i režiser je svojim delima oblikovao kulturu decenijama, počev od šezdesetih godina naovamo. Raspon njegovih ostvarenja seže od  naučno fantastičnih  (“Jurassic Park”, “Westworld”, “Congo”), preko čiste fantazije (“Sphere”, “Next”) do nefikcionalnih dela, često inspirisanih njegovom karijerom lekara (“ER”, “Five Patients”). Smatramo da je velika istorijska nepravda što je ime Majkla Krajtona skoro potpuno nepoznato novim naraštajima, iako se radi o čoveku koji je promenio celu pop-kulturu i uveo naučnu fantastiku u mejnstrim vode. U svetlu činjenice da se “Westworld” nameće kao najnovija HBO hit serija, naše predavanje će pokušati da barem malo predstavi život i delo ovog značajnog autora.

 

19.30h  Mačevi i pojačala – uticaj fantastične imaginacije na rok i metal

Svakome ko je odrastao čitajući epsku i naučnu fantastiku je instiktivno jasna veza između ovih žanrova i maskularnog metala prvog talasa, psihodeličnog roka sedamdesetih i njenih savremenih nastavljača, pa i nihilističkog mračnjaštva nordijskog blek metala devedesetih. Iako je danas fantastika postala društveno prihvatljivija nego što je to bila pre nekoliko decenija, u suštini se i dalje radi o obliku imaginacije koji u svom horizontu nadilazi uobičajene društvene norme, i koji je u svojoj ćudi transgresivan – isto kao i „ekstremni“ muzički pravci. Otuda ne treba ni da čudi što je nemali broj muzičara bio direktno inspirisan fantstičnom književnošću. Ovom prilikom ćemo osvetliti neke od  tih uticaja na muziku, sa posebnim osvrtom na blek metal.

 

Taverna

Od 13h nadalje – bleja u Taverni, zakuska za sve i pivo za punoletne

Game Space u Taverni

Od 15h nadalje – turniri: „Tekken Tag 2“ i „Ultimate Marvel vs. Capcom 3“

 

 

 

 

Dan treći: NEDELJA, 6. novembar

 

Bioskopska sala

 

13h        „The Walking Dead“

“The Walking Dead” serija koja se emituje na FOX televiziji je sve popularnija, a čini se da je poslednja sezona podigla napetost na viši nivo. Šta nas očekuje u nastavku i mnoge druge stvari ćemo saznati na ovoj tribini.

 

15h        „Propovednik“ – O Americi i Amerikani

Opšte je prihvaćena činjenica da strip serijal „Propovednik“ Irca Garta Enisa predstavlja jedno od najlepših ljubavnih pisama ikada upućenih Americi, jedno od onih kakvo samo stranac može da napiše. U stripu, Enisova Amerika je satkana od tropa i klišea napabirčenih iz najrazličitijih proizvoda pop-kulture, a predstavljena je u obliku „road trip“ proputovanja, najameričkijeg od svih žanrova, koji junake vodi od teksaških malih gradova, preko vukoj**ina zatucanog Juga, sve do njujorških svetlosti velegrada. Kada su Set Rogen i drugari najavili televizijsku adaptaciju „Propovednika“, stripska javnost se silno uzbudila i s velikim nestrpljenjem počela da iščekuje seriju. Međutim, reakcija na „Propovednika“ kao na TV uradak bila je zapanjujuće mlaka, kao da je serija prošla ispod radara čak i željenoj ciljnoj publici. Da li je televizijskog „Pričera“ pokopalo to što mu se emitovanje preklapalo sa šestom sezonom „Igre prestola“, ili je posredi nešto drugo? Da li je Set Rogen promašio temu time što smo celu sezonu proveli u malom gradu u Teksasu, ili je samo pod lupu stavio dimenziju radnje kojom se sam strip nedovoljno bavi? Može li se serija uopšte žanrovski definisati kao Amerikana? I što je najvažnije, kakve su šanse „Propovedniku“ da opstane na televiziji nakon druge sezone? Navratite da mudrujemo zajedno – pričerske kragne i kaubojski šeširi opcioni.

 

16.30h  Susret s kosplej gošćom – Horo von Kaida, Grčka

Horo von Kaida je jedna od najvećih grčkih kosplej zvezda, čiji kostimi su na vrhunskom nivou kvaliteta, kao rezultat velikog uloženog truda. Zajedno sa svojom sestrom, izradila je neke od najnaprednijih i najneverovatnijih kosplej projekata u Grčkoj, kao što su DJ Sona (sa pultom koji pušta muziku), Arkejd Hekarim (sa konjskim telom koje se kreće) i Bezubi, zmaj iz „How to Train Your Dragon“. Za Horo, kosplej predstavlja sve na svetu, i iz tog razloga je putovala u mnogo zemalja i prisustvovala brojnim konvencijama. Pored toga, Horo je voditeljka jedine grčke YouTube emisije na temu kospleja, „Prop’s Corner“, koju možete pratiti na Koi Play kanalu.

Najčešće ćete videti Horo kako nosi jedinstvene kostime i megalomanske propove, jer veruje da kosplej uvek treba da se razvija u novim pravcima i inspiraciju crpe iz različitih izvora. Uživa da se upoznaje s novim ljudima, tako da je izuzetno uzbuđena što dolazi na BeoKon!

 

18h        „Stranger Things“ – Osamdesete kao žanr

U eri kada se na nostalgiju ne gleda blagonaklono, serija koja je apoteoza nostalgije osvojila je ovog leta ceo svet za nekoliko dana, koliko je gikovima bilo potrebno da je bindžuju, a onda i hajpuju. „Stranger Things“ i dalje drži neverovatnu ocenu od 9/10 na IMDb, i dok je nas odrasle vratila u detinjstvo, mlađim generacijama pokazala je kako se nekad serijski prilovedalo. Zbog svega navedenog je neizbežna tema ovogodišnjeg BeoKona, te dođite da razgovaramo o svemu što nam se svidelo, a možda i nije.

 

20h        Cosplay Catwalk na BeoKonu

Svi znamo da je ponekad prija uživati u kosplej takmičenju koje je opušteno, brzopotezno i uz minimum stresa i za učesnike i za organizatore, tako da BeoKon ostaje platforma za ovu vrstu egzibicija. Od kostima, dozvoljeno je sve (sveeee!) dokle god je a) reč o konkretnom liku, a ne o nasumično sklepanoj improvizaciji, i b) ako s tim kosplejem do sad niste osvojili nagradu ni na jednom takmičenju, u Srbiji ili inostranstvu. Prijave će se prihvatati čak i na licu mesta, u nedelju 6. novembra, na Info Pultu, do sat vremena pred početak takmičenja. Sam catwalk se sastoji od šetnje binom, uz zaustavljanje na tri obeležena mesta da vas publika i žiri bolje vide, a fotografi ovekoveče za buduća pokoljenja. Neka najbolji pobedi!

 

21h        Filmska projekcija: „Tale of Tales“

Drugi film koji prikazujemo na BeoKonu biće raskošna i mračna evropska koprodukcija „Priča nad pričama“, snimana po motivima bajki napuljskog pisca Đanbatiste Bazilea, s početka 17. veka. Nekada davno, postojala su tri susedna kraljevstva, svako sa veličanstvenim dvorcem iz koga su vladali kraljevi i kraljice, prinčevi i princeze. Jedan kralj je bio bludnik, drugi očaran neobičnom životinjom, dok je jedna od kraljica bila opsednuta željom da dobije dete. Čarobnjaci i vile, zastrašujuća čudovišta, ogri i stare pralje, akrobate i kurtizane, protagonisti su ove slobodne interpretacije dela čuvenog pisca, jer cilj reditelja je upravo bio da ogoli bajke kao izvorne morbidarije, dekonstruišući diznijevsku viziju na kojoj smo odrasli. A da ne pominjemo raskošne kostime koji su vlažni san svakog kosplejera.

Režija: Mateo Garone

Uloge: Salma Hajek, Vensan Kasel, Džon Si Rajli

Trajanje: 125 minuta

 

 

 

 

Amerikana

 

13h        „Dark Souls“: Git Gud or Die Tryin’

RPG franšiza „Dark Souls“ široj publici je verovatno najpoznatija po očajnim vapajima zelenih igrača koji nisu navikli na izuzetno nemilosrdno okruženje kombinovano sa starom igračkom mehanikom nemogućnosti promene težine igre. Oni koji su bili dovoljno mazohistički nastrojeni da istraju u ovakvom svetu, bili su nagrađeni (kažnjeni) prelepim, kompleksnim nivoima koji se prelivaju jedni u druge, retkim, ali vrednim osećanjima samoostvarenja, a nadasve onim što frustrirani igrači obično ne vide lomeći kontrolere i nameštaj – velikom, predivnom slagalicom pozadinske priče sveta, koju do dana današnjeg niko nije sastavio. Serijal je izašao iz lonca japanskog tima na čijem čelu je Hidetaka Mijazaki, koji nam je pokazao kako izgleda kada se japanska mašta dočepa evropskih mitologija i istorijata. Trilogija je imala uspone i padove, ali se sada, dok se poslednji deo polako privodi kraju DLC-jevima, može lako okarakterisati najblaže kao uspeh, sa ukupnim relevantnim rejtinzima oko 9,5. I dok se već treći put borimo da postanemo neko i nešto u svetu Lordrana, Drangleika i Lotrika, svi negde u podsvesti znaju – ničija nije gorela do zore.

 

14.30h  „Assassin’s Creed“ – Ubojice kroz istoriju

„Assassin’s Creed“ je jedna od najpopularnijih i najdužih franšiza koje je Ubisoft održao, izdavao i nastavlja da izdaje, i koja je do ove godine dolazila sa jednom ili čak više iteracija na godišnjem nivou. Serijal je svojim veoma zanimljivim načinom kombinacije modernog setinga i prošlosti, kao i poigravanjem sa istorijom i istorijskim ličnostima, privukao ogroman broj fanova. Neki su ostali uz igru od njenog početka, dok su drugi su uskakali i iskakali iz franšize kako im se ćefnulo. Ovaj trenutak kada je Ubisoft odlučio da napravi malu pauzu daje nam savršenu priliku da odradimo retrospektivu i kolektivno saberemo utiske o tome šta čini ovaj serijal dobrim, lošim ili čak zlim. Pridružite nam se u debati gde ćemo pokriti stvari kao što su zanimljivosti oko samog nastanka igre i njenog razvitka, preko istorijskih ličnosti prikazanih u njoj, pa sve do najnovije verzije koja nam stiže na na velikom platnu.

 

16h        Promocija dela „Kosingas – Red zmaja“

U okviru ovog BeoKona, posetiocima ćemo predstaviti prvi broj domaćeg stripa „Kosingas – Red zmaja“ koji je rađen po istoimenom romanu Aleksandra Tešića. U romanu, Monah Gavrilo, odnosno kosingas, vitez reda Zmaja, upoznaje Marka Kraljevića i sa njim kreće u pohod po Srbiji. Prvi zadatak im je da savladaju aždaju na Jezeru lutajućeg ostrva i tako osvoje kasnije toliko čuven Markov buzdovan. Dvojica junaka nailaze na sela u kojima se praktikuju običaji koji često nisu ni najmanje lepi niti humani, susreću se sa različitim mitološkim bićima, od kojih većina nije bezazlena, ali stiču i sjajne neobične prijatelje. Druženje koje za cilj između ostalog ima i to da neustrašivi Gavrilo pripremi Marka da postane kosingas.

Strip, autora Zorana Jovičića, biće urađen u tri serije – “Red Zmaja” (7 epizoda), “Bezdanj” (9 epizoda) i “Smrtovanje” (11 epizoda). Prva sveska izašla je ovog avgusta, a na konvenciji će sa nama biti autor stripa i autor romana.

 

17h        Istorija epske fantastike

Fantazija je danas – može se prilično pouzdano reći – dominantan izraz popularne kulture. Od Hauarda, preko Tolkina, do Martina, Džordana, Eriksona i Aberkrombija, fantazija u širem i epska fantastika u užem smislu sazrevale su kao žanrovi, ali i kao kulturološke odrednice, usput se po pravilu sukobljavajući s konzervativizmom i fundamentalističkim načinom razmišljanja. Često opisivana kao najjeftiniji eskapizam, epsku fantastiku njeni fanovi doživljavaju kao prozor u bolje svetove – pa i poziv na akciju u našem svetu. Koreni ovog žanrovskog stabla sežu duboko u istoriju ljudske književnosti, a grane se svake godine šire u novim pravcima, otkrivajući nova polja i podžanrove. Od klasične fantazije, preko mača i magije, epske fantastike, grimdarka, urbane i barutne fantazije, od Hauarda, preko Tolkina, Vensa i Lajbera, od Murkoka kao antitolkina do Bruksa kao imitatora, od Donaldsona do Aberkrombija – ispratićemo razvoj ovog žanra i možda naslutiti u kojim će se pravcima dalje razvijati.

 

19.00h  Povratne veze književnosti i stripa

~ Diskusija među prijateljima o sličnostima, razlikama i međusobnim uticajima stvari koje volimo da čitamo i gledamo ~

Iako su formalno odvojene grane umetnosti, najpre i ponajviše po različitosti medija, strip i književnost imaju jake zajedničke osnove — naraciju, žanrove, i na kraju krajeva, dele policu na vašem zidu. Dela mogu i prelaziti granice medija, mešati ih, biti adaptirana iz jednog medija u drugi. Autori mogu stvarati dela u oba medija (Alan Mur, Nil Gejmen, Majk Keri, Džo Hil, itd). Preplitanja su neizbežna a u pojedinim slučajevima se esencijalno nadopunjuju. Spremite liste za čitanje, gađaćemo se naslovima.

 

 

Hol ispred Bioskopske sale

15h – Stiven Erikson, potpisivanje knjiga

 

Taverna

Od 13h nadalje – bleja u Taverni, zakuska za sve i pivo za punoletne

Game Space u Taverni

Od 15h nadalje – turniri: „Mortal Combat XL“ i „Killer Instinct“

 

 

Sva TRI dana BeoKona:

 

Izložba: „Alan Ford“

Uz podršku italijanske ambasade, na BeoKon dovodimo ekskluzivnu izložbu tabli stripa „Alan Ford“ Magnusa i Bunkera, koji zbog svog osobitog smislma za humor uživa poseban, kultni status u celoj bivšoj Jugoslaviji. Prvi broj „Alana Forda“ u Italiji je izašao 1969. godine, dok je u Jugoslaviji preveden i objavljen svega tri godine kasnije, toliko se zapativši da se povremeno pričalo da je kod nas popularniji nego na italijanskom tržištu. Citati iz „Alana Forda“ postali su deo našeg svakodnevnog govora, te u tom duhu biramo i moto ovogodišnjeg BeoKona: „Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti.“

 

Mala škola farbanja Kluba Zmaj

Klub Zmaj je počeo sa radom davne 1994. u prostorijama na Zvezdari u Beogradu. U početku je okupljao samo grupu entuzijasta koji zajedno uživali u hobiju: društvene igre, maketarstvo i igre sa minijaturama, kartične igre i slično. Ali, s obzirom da je broj ljudi rastao, Zmaj se 2000. godine registrovao kao udruženje građana. Od tada, organizuje dešavanja sa tematikom epske i naučne fantastike i turnire u drustvenim igrama, pomaže u organizaciji festivala, i radi prezentacije hobija. Tačna adresa kluba se menjala više puta tokom godina, a trenutno ga možete naći u Budimskoj u Beogradu.

Na BeoKonu ove godine, Zmaj će predstaviti i dočarati deo svog opsežnog hobi sveta. Organizovaće farbačku radionicu u okviru koje će objasniti kompletan proces farbanja figura za igre „Warhammer: Age of Sigmar“ i „Warhammer 40K“ (hint: ove farbačke veštine zlata vrede i za kosplej). Pored radionice, Zmaj će imati i izložbu figura i diorama koje su farbali članovi kluba.

 

Izložba LEGO diorama

Klub Kolege postoji od 2015. godine i okuplja LEGO entuzijaste, kolekcionare, roditelje i umetnike. U septembru 2016. kompanija LEGO je klubu odobrila status registrovane korisničke grupe (RLUG). Klub je organizovao i učestvovao u nekoliko domaćih i internacionalnih događaja sa ciljem da predstavi svoje radove i okupi ljubitelje LEGO kocki uz dobro druženje. Diorame koje se izlažu originalno su delo članova kluba Kolege i u njima su zastupljene šarolike LEGO teme. U budućnosti, pored diorama, u planu su i interaktivne radionice, takmičenja i velike izložbe kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Diorame:

  • Crni zamak: Veliki ruinirani dvorac i mnoge frakcije koje se oko njega bore. Ljudi, orci i druge nečiste sile trude se da dođu do blaga. (Tema: dvorci, vitezovi i fantastična bića)
  • Grad Superheroja: Centar grada je napadnut, Betmen i drugari su tu da se suprotstave zlikovcima. (Tema: DC superheroji, city)
  • Nindžago: Stimpank vazdušni brod u borbi sa jatom zmajeva. Mešavina magije, tehnologije i orijentalnih uticaja. (Tema: Ninjago)

Sve diorame su dimenzija 1mx1m.

 

Sajam

Naš prodajno-izložbeni sajam s dobrim razlogom spada u najatraktivnije sadržaje konvencija jer se tu mogu pazariti stvari koje se inače retko viđaju u slobodnoj ponudi – unikatni nakit i odeća; posteri, bedževi i crteži; figure, torbe, privesci za ključeve i slična roba. Ovoga puta, veći deo Sajma će zauzeti „zvanični“ izlagači poput izdavačkih kuća i distributera, što naravno ne znači da i za rukotvorine neće biti mesta.

Detaljan katalog sajamskih izlagača na BeoKonu moći ćete da vidite na našoj Facebook stranici.

 

Kosplej štand

Kao i na dosadašnjim većim konvencijama, deo prostora ispred Amerikane biće rezervisan za Sakurabaninu kosplej radionicu.

Na štandu će se naći razni rekviziti koji kosplejerima mogu hitno zatrebati (zihernadle, ukosnice), alatke i materijal za hitne intervencije (hot glue gun, superlepak, izolir traka i ostale stvari koje spasavaju glavu kad zatreba), pribor za sređivanje perika i selekcija najosnovnije šminke (paleta boja, crni kreon i lajner, četkice). Naša gošća Horo biće smeštena u okviru kosplej štanda. Imaćemo i foto kutak. Takođe će se prodavati aksesoari i kosplej printovi, od čega glavnina prihoda ide u budžet za buduće konvencije i događaje.

Naš Gaming Podcast

Facebook:

PLAY! Zine Instagram:

  • What do we have here? thelastguardian ps4 presskit
  • Gone skiing steep ubisoft ubisoftgames ski snow snowboarding mountains letsplayhellip
  • Hack the planet! watchdogs2 watchdogs ubisoft ubisoftgames xbox xboxone letsplayhellip
  • Playstation 4 Pto has arrived! PS4 ps4pro playstation playstation4 consolehellip

Subscribe na naš YouTube za uvek najnovije video opise!