Opisi

REVIEW: We. The Revolution

Ovaj tekst je originalno izašao u majskom 126. broju časopisa Play!Zine, koji možete preuzeti na ovom linku.

Francuska revolucija je jedan od onih perioda u istoriji koji nije baš preterano pokriven industrijom video igara. I dok muzika, film, pa čak i stripovi imaju svoje franšize (heh, franšize) koje su smeštene u revolucionarnu Francusku, gejming industrija se baš i nije bavila ovim živopisnim periodom ljudskog ubijanja, uz naravno izuzetak AC: Unity. I dok smo u pomenutom naslovu tukli, ubijali, smeštali, špijunirali i još koješta, u ovoj igri radimo sasvim drugu stvar. Sudimo otimačima, batinašima, sitnim i krupnim prestupnicima, špijunima i neprijateljima države.

Da, igra nas stavlja u cipele i periku sudije „Francuskog građanskog suda“ u periodu revolucije. Naravno, sam sudija je veoma živopisna osoba, ljubitelj kocke i alkohola, koji ne preza da pijan dođe u sudnicu, a onda se ispovraća u hodniku i obriše facu zastavom. Fenomenalno… I dok on tako balansira u sudnici između zadovoljstva rulje i revolucionara, stvari kod kuće su mu takođe na ivici. Ženi se ne sviđa život sa kockarom i alkoholičarem. I razumljivo je da nerado i bez uživanja ispunjava bračne obaveze. Stariji sin se otima kontroli dok ni otac nema razumevanja za sinovljevo ponašanje, a još manje za rad u sudnici. Jedina svetla tačka mu je mlađi sin koji ga obožava kao super-heroja.

I tako dan za danom pred porotom se pojavljuju prestupnici, od kafandžije koji razvodnjava alkohol, do oficira koji je izdao naređenje da se puca u masu. Na vama je da pročitate slučaj, pregledate dokaze i na osnovu toga otključate pitanja koja ćete postaviti nesrećniku koji je na optuženičkoj klupi. A od toga koliko ste pitanja otključali zavisi kakvu će kaznu zahtevati porota. Naravno, vi kao sudija se uvek možete oglušiti o to i doneti odluku po sopstvenom nahođenju (samo su tri odluke dostupne, giljotina, zatvor, sloboda), ali od toga vam zavisi reputacija sa građanima i sa revolucionarima. A kada vam reputacija padne na nulu, možete da ostanete bez posla, a bogami i bez glave.

To je u principu glavni deo gejmpleja. Pročitate slučaj, pogledate dokaze i na osnovu toga, povezujete događaje, objekte i lica sa motivima, prilikama, naravi i još koječime. Za svaki dobro povezan par dobijate jedno otključano pitanje koje možete da postavite optuženom. Posle dozvoljenog broja promašaja mini igra se završava i vi ostajete sa onoliko pitanja koliko ste otvorili. Što manje pitanja, to je slika “optužnice” opskurnija i teže vam je da doneste odluku. Što je odluka nategnutija, dobijate manje reputacije sa jednom, a gubite više sa drugom frakcijom. Reputacija je resurs na koji morate konstanto da pazite, jer od toga vam zavisi i posao, a bogme i život. Pronaći balans, po cenu da se nekada donese i presuda mimo porote, je ključ. Naravno, što ste bolji u rešavanju slagalice sa pitanjima biće vam lakše. Ali, nekako je uvek napeta atmosfera i posle nekog vremena će vam se uvući u kosti strah od sopstvenog linča. Pogotovo što ne znate kako će se igra završiti, odnosno da li ćete se i sami naći pod giljotinom.
Osim avantura u sudnici, imate i avanturu u familiji. Svako veče posle posla su vam dostupne familijarne aktivnosti, koje služe da izgrađujete svoj odnos sa ukućanima koji vam i te kako može kasnije dobro doći. Da li ćete čitati priče deci ili voditi ženu u operu, na vama je. Samo, kao i u sudnici, vaša odluka ne može sve da zadovolji.

Mane. Eh mane. Pa ima ih. Generalno, ovakav tip igara pati od boljke da brzo postaje dosadan ako vam se tematika ne svidi ili ako vas ne uvuče dovoljno u atmosferu. Atmosfere ovde ima, ali veliki problem je što se sva interakcija odvija stripovski. Nema glasova, nema vike u sudnici, jedino kada imate zvuk kao elemenat gejmpleja, jeste kada se odvijaju međuscene. Druga stvar je grafika. Cela prezentacija je “trouglasta” da ne kažem poligonalna, i preovlađuju žućkasto-braon nijanse, koje doprinose sveopštoj tmini. Kapiram da je ideja da se prenese doživljaj krvi i paljevine, ali ništa ne bi falilo da je paleta boja malkice šira. I za kraj, velika mana je što ovu igru ne bih preporučio nikome mlađem od 18 godina i svakako nikome ko nije bar malo upoznat sa istorijom francuske revolucije, jer postoje određene nedoslednosti koje će samo pravi poznavaoci umeti da otkriju.

Svestan sam da sam ovim možda u startu odbio određeni deo populacije od igranja, ali možda je i tako bolje. Jednostavno, revolucije nisu za svakoga i ne ume baš svako da ih svari na pravi način.

AUTOR: Borislav Lalović

Igru za potrebe opisa ustupio Klabater

We. The Revolution

6.9

69

6.9/10

Za:

  • Tematika
  • Interesantna ideja i izvedba.
  • Neizvesnost.

Protiv:

  • Nije za svakoga.
  • Gomila teksta za čitanje.
  • Radnja je često spora.
Comments
Play!Zine - preko 12 godina potpuno besplatan profesionalni gejming časopis na srpskom jeziku. Svakog meseca u digitalnom PDF formatu na preko 100 strana očekuju Vas opisi aktuelnih igara, intervjui, editorijali, recenzije hardvera, novosti sa domaće scene i brojne druge zanimljivosti iz sveta gejminga. A dok čekate novi broj časopisa, tu je i naš sajt - www.play.co.rs , gde vas svakodnevno obaveštavamo o svim aktuelnostima, novostima i zanimljivostima iz industrije video-igara. Naš moto je profesionalnost i posvećenost istraživanju, kako bi za vas doneli uvek najinteresantnije i dobro informisane vesti. Želimo dobrodošlicu svim starim i novim fanovima!

O nama:

PLAY! Zine

Adresa redakcije:

Vele Nigrinove 2/1
Beograd

Kontakt:
redakcija@play-zine.com

Play!Zine 2006-2019

To Top