Gadgets

Retro Konzola – The C64

Retro konzole su definitivno popularne poslednjih par godina, a prošle godine smo imali prilike da se družimo sa mini verzijom legendarnog Commodore 64 koja je bila super za nostalgiju, ali ipak nije imala onaj šarm pravog „debeljka“. Ove godine nam je šaka pao The C64 – prava replika Commodore 64 računara do najsitnijih detalja i zaista je fenomenalno iskustvo.

The C64

Prvo treba razmotriti kome je namenjen jedan ovakav proizvod a to je pre svega onima koji su kao klinci uživali u originalnom Commodore 64 koji je izašao još davne 1982. godine, dakle onima koji danas imaju okvirno između 35 i 45 godina. Iskren da budem bilo mi je izuzetno interesantno da s obzirom da ja spadam u tu kategoriju vidim kako mlađe generacije reaguju na jednu ovakav retro računar i većina je iskreno bila potpuno zbunjena zašto se mi „matorci“ toliko ložimo na to. Ali je verovatno to taj neki generacijski jaz o kome su nam pričali naši matorci a eto sad postoji čak i u jednoj tako mladoj industriji kao što je gejming.

The C64 je u potpunosti tačna replika originalnog Commodore 64 što znači da praktično kada stavite dva uređaja jedan pored drugog osim malo drugačijeg logotipa čak ni najveći poznavaoci neće primetiti razliku. Sitne razlike naravno postoje – pre svega kod povezivanja. Naime on naravno ima HDMI izlaz kako biste ga lako povezali sa modernim televizorom, ali ima i 4 komada USB portova na koje se povezuje džojstik ili eksterne memorije i konačno ima micro-USB port koji služi za napajanje. Dobra stvar je što se, za razliku od nekih drugih retro konzola, u paketu dobija sve što vam je potrebno za povezivanje uključujući i micro USB kabl i strujni adapter za njega, kao i HDMI kabl. Ipak, meni je delovalo mnogo logičnije da ne trošim adapter i jednu strujnu utičnicu, već da računar napajam direktno sa USB porta u televizoru i to funkcioniše sasvim ok, tako da imate različite opcije. The C64 sada ima i potpuno funkcionalnu tastaturu koja zaista izgleda identično kao i na originalu. U kutiji se takođe dobija i jedan džojstik koji se najlakše može opisati kao kopija CompetitionPro džojstika sa pravim mikroprekidačima. Neki će možda zameriti da je originalni džojstik za Commodore 64 zapravo bio Quickshotali iskren da budem ja zaista mnogo više volim ovu varijantu. Iako dolazi samo sa jednim džojstikom drugi je moguće dokupiti što je donekle i logično s obzirom da su igre za C64 bile većinski za jednog igrača. Sa druge strane je jako čudno vratiti se na ove periferije posle toliko godina korišćenja nekakvih novijih i modernijih opcija – tastatura deluje jako čudno, do nivoa da sam se pitao kako sam ja ikada kucao na ovome, a zapravo jeste skoro identična originalu, dok je džojstik baš dosta krut za moje viđenje, ne sećam se da je baš tako bilo ali je moguće i da bi se s vremenom malo olabavio, ipak je konzola kod nas na testu bila relativno kratko vreme.

Po uključivanju računara dobijate ekran koji je u poznatom Commodore 64 fazonu a na kome možete izabrati kako hoćete da startujete računar – jedna opcija je da izaberete „carousel“ mod sa 64 unapred instalirane igre, a druge dve su da pokrenete pravi VIC-20 ili Commodore 64 operativni sistem. Za one manje upoznate VIC-20 je praktično preteča C64 od koga ima manje memorije i slabije grafičke i procesorske mogućnosti, ali opet ima dosta softvera koji je rađen za ovaj računar pre nego što se napredniji C64 pojavio i osvojio svet, pa je jako zgodno što je i ova mogućnost uključena. Što se izbora igara tiče među 64 se nalaze i neke legendarne igre kao što su Uridium, Summer Games 2, Winter Games, Uridium, BoulderDash, WhoDaresWins 2, ImpossibleMission i druge. U odnosu na prošlogodišnji C64 Mini neke igre su se pojavile, a neke nestale, kao što je na primer Creatures. Ovo je naravno posledica isticanja licenci i problematike gde proizvođač retro konzole nekada prosto ne može ni da nađe pravnog sledbenika koji drži prava na neku igru ili ne može sa njima dogovoriti pojavljivanje na konzoli. E tu stupa na scenu prava scena The C64 računara za razliku od praktično svih drugih retro konzola ima pravu tastaturu i pravi C64 operativni sistem. Ovo znači da je dovoljno sa interneta skinuti igru koju želite, staviti na bilo koji USB flash i ubaciti u računar i pokrenuti. Pritom većina igara za Commodore 64 je u današnje vreme ono što se zove abandonware – praktično nisu nelegalne za skidanje nego ne postoji više pravni entitet koji je vlasnik toga i onda ne možete zarađivati novac na njima (tako što bi ih ubacili na svoju retro konzolu), ali ih možete besplatno pokupiti bilo gde sa interneta. Pritom kada shvatite da su cele igre za C64 u domenu par stotina kilobajta odmah dođete na ideju da kupite najmanji flash disk koji možete (a koji je verovatno bar nekoliko GB) i na njega nasnimite sve moguće igre koje možete da nađete! Naravno to nije baš idealna ideja u smislu da će vam posle trebati puno vremena za pretraživanje istog. Ali bez problema možete naći sve počev od Creatures, DefenderoftheCrown, BubbleBobble, Last Ninja, Turrican i mnoge druge s kojima ste provodili sate u mladosti. Sve u svemu ovo je definitivno killerfeature koji The C64 ima u odnosu na sve ostale retro konzole i zato on praktično nije retro konzola nego pravi računar ponovo rođen.

Naravno treba se malo navići ponovo na taj retro osećaj – pogotovu kada se igrate na ekranu od cirka 40“ čak i slova operativnog sistema izgledaju ogromno. S druge strane Uridium je još i teži nego što ga se sećam, a neke igre nisu baš dobro ostarile. Opet kada vidite recimo da je u Winter Games jedan od sudija iz Jugoslavije, a da možete kao zemlju da birate i SSSR podsetite se da su neke od ovih igara praktično svojevrsna vremenska kapsula. Konačno zvučni efekti su poprilično drugačiji od onoga na šta smo sada navikli pa sam ja recimo imao problem da je moj pas jako reagovao na pištave zvuke iz mog „novog“ računara dok nema nikakvih problema sa eksplozijama iz AAA igara koje inače dolaze iz PC-a.

Zaključak

The C64 je nešto potpuno novo u svetu retro konzola – praktično je to samo malo dorađeni originalni računar što ga čini zaista idealnim za sve nostalgičare. Možete raditi bukvalno sve što ste mogli i sa originalnih 64KB memorije ali možete i samo se prepustiti retro igrama koje su unapred izabrane za vas, izbor je potpuno vaš. Zato mislim da cena od nešto malo preko 100 evropskih jedinica nije prevelika za one koje baš puca nostalgija. 

AUTOR: Stefan Starović

Comments
Play!Zine - preko 12 godina potpuno besplatan profesionalni gejming časopis na srpskom jeziku. Svakog meseca u digitalnom PDF formatu na preko 100 strana očekuju Vas opisi aktuelnih igara, intervjui, editorijali, recenzije hardvera, novosti sa domaće scene i brojne druge zanimljivosti iz sveta gejminga. A dok čekate novi broj časopisa, tu je i naš sajt - www.play.co.rs , gde vas svakodnevno obaveštavamo o svim aktuelnostima, novostima i zanimljivostima iz industrije video-igara. Naš moto je profesionalnost i posvećenost istraživanju, kako bi za vas doneli uvek najinteresantnije i dobro informisane vesti. Želimo dobrodošlicu svim starim i novim fanovima!

O nama:

PLAY! Zine

Adresa redakcije:

Vele Nigrinove 2/1
Beograd

Kontakt:
redakcija@play-zine.com

Play!Zine 2006-2019

To Top