REVIEW: Typing of the dead

The House of the Dead: Overkill  je četvrti nastavak dobro poznatog serijala “The House of the Dead” koji je započeo svoj život još 1996 godine. U pitanju je pucačina u prvom licu u kojoj se glavni junak kreće po predefinisanom putu pritom pomerajući svoj pogled u određenim pravcima. Stoga je na vama kao igraču samo da upravljate mišem i na taj način pomerate nišan i levim klikom ubijate protivnike pre nego što dođu do vas.  Prilično jednostavan koncept koji je godinama beležio veliki uspeh širom sveta. Overkill inače nije nimalo nova igra, zapravo je objavljena 2009 godine za Nintendo Wii (zbog pogodnosti nišanjenja Wiimote kontrolerom) a rimejk za PlayStation 3 je doživela 2012. Međutim, nas najviše interesuje drugi rimejk, pod imenom Typing of the Dead koji se za Windows pojavio poslednjih dana oktobra.

Priča igre je apsolutno nebitna, ali za one koje interesuje, događa se pre dešavanja u prvoj igri iz 1996 godine. Ono što je sa druge strane važno napomenuti je da je toliko puna klišea i dijaloga punih psovki da je “obrnula krug” i zapravo deluje skroz zabavno. Teško je shvatiti da li pričamo o tradicionalno lošoj interpretaciji američkih filmova od strane japanaca, ili su se pak dizajneri zaista potrudili da sve bude toliko “već viđeno” da zapravo postane – gotivno. Od prvih trenutaka će vam se pojaviti osmeh na licu bez obzira na to koliko su dijalozi i priča zapravo, skroz retardirani.

I kada započnete igru, dolazite do onoga što je poenta Typing of the Dead – umesto da imate nišan koji pomerate i ubijate protivnike, vi zapravo – kucate reči! Ispod svakog protivnika pojavljuje se reč koja će ga “ubiti” a na vama je da je otkucate što je brže moguće, pre nego što mutant dođe do vas i pojede vam facu. Naravno, to je zahtevalo izvesne izmene u mehanici igre u odnosu na original, pa se vaše umeće neće ispitivati putem refleksa i pomeraja miša, već kroz komplikovane reči i fraze. U početku će to biti jednostavne, kratke i proste reči, da bi kasnije postajale sve teže a potom se i nalazile u okviru fraza pa i kompletnih rečenica. Pored ovog načina neutralisanja protivnika, “quick time event” je realizovan kroz pritiskanje određenih tastera na tastaturi u jako brzom vremenskom periodu, koji ni na koji način nisu povezani. Na taster “TAB” uzimate i aktivirate pojačanja i to je u suštini sve što je potrebno da znate o Typing of the Dead: Overkill.

Za sada je u igru ubačen samo mod za jednog igrača kao i nekoliko mini igara a multiplayer podrška (koja će svakako zahtevati dve tastature), biće ubačena naknadno, jer očigledno nije tako lako implementirati je. Dizajneri su se potrudili da u Typing of the Dead: Overkill ubace i House of the Dead: Overkill (jer je u suštini ista igra u pitanju), pa će tako oni koji ipak ne kucaju toliko brzo moći da odigraju i “običnu” igru, za slučaj da procene da ova “tastaturna” nije za njih.

I sada dolazimo do glavnog pitanja – da li je ova igra dobra ili loša? Zavisi kako posmatrate stvari. Za izvesni broj igrača, posebno mlađih zasigurno će biti loša. Kopija je igre iz 2009, ne donosi ništa novo, može se reći i da je dosadna jer u njoj samo kucate nekakve reči. Nije ni laka – već nakon prvih desetak minuta igre, čak i na srednjem nivou težine, dobićete nekoliko udaraca i pogrešiti dosta reči. Problem će predstavljati i ukoliko dok kucate morate da gledate u tastaturu. Autor ovih redova, kao iskusni kucač “na slepo” prošao je nešto bolje, ali je i za njega igra postala izazovna već nakon nekoliko nivoa.  Međutim, postoji druga vrednost igre i ugao koji ćemo mi uzeti – a to je da je naslov idealan za sve koji žele da igraju igre ali nemaju baš najbolje reflekse ili jednostavno hoće da nauče da što bolje kucaju na tastaturi. Typing of the Dead će vas, u tom smislu, zasigurno brže i zabavnije naučiti slepo kucanje nego velika većina programa koji se za tu namenu mogu naći na internetu. A ukoliko iole znate da kucate na slepo, Typing of the Dead otvara svoj puni potencijal i postaje više nego zabavna igra uz koju možete da se i dobro zabavite ali i naučite zaista vredno umeće ovih dana. Ko bi rekao da ubijanje mutanata može da vam bude od koristi za svakodnevni posao?

Autor: Stefan Starović