REVIEW: Metal Gear Solid V Ground Zeroes

Kept you waiting, huh? Sigurno ste već čuli kako Kiefer Sutherland izgovara ovu rečenicu u ulozi Big Boss-a. E pa Hideo Kojima i Konami nisu hteli da nas ostave da čekamo i već sada objavili MGSV Ground Zeroes, prolog onome što Hideo Kojima naziva Metal Gear Solid V iskustvom a koje nas u potpunosti čeka tek kada bude izašao Metal Gear Solid V Phantom Pain.

Igra vrlo bogatu priču Metal Gear Solid univerzuma nastavlja tačno tamo gde je stao PSP naslov Peace Walker. Paz Ortega se ispostavilo da radi kao trostruki agent, a pre svega za organizaciju Cipher (na čijem čelu se nalazi Zero). Nakon što je kidnapovala Metal Gear Zekke i njime pokušala da stane na put Big Boss-u i njegovoj organizaciji Militaires Sans Frontieres (MSF), Paz je poražena i o njenoj sudbini se ništa nije znalo. Na samom početku igre kroz uvodni cut scene saznajemo da je MSF došao do informacija da je Paz preživela i da je trenutno zarobljenik u tajnom vojnom zatvoru pod komandom paramilitarne formacije (na čelu sa misterioznim Skull Face-om) na teritoriji Kube, pod nazivom Camp Omega.  Snake (Big Boss) je u misiji da iz zatvora izvuče Paz (osobu od koje MSF može da sazna nešto o Cipher-u). Osim Paz, Snake ima zadatak da iz Camp Omege spase i Chica, još jednog našeg poznanika iz Peace Walkera, koji je u međuvremenu neuspešno pokušao sam da pomogne Paz i trenutno se takođe nalazi zarobljeništvu. Paralelno sa početkom ove misije na koju odlazi Big Boss, MSF-ov Mother Base se sprema za inspekciju UN-a, usled glasina koje su počele da kruže o tome da organizacija poseduje nuklearno oružje. Big Boss i Miller sumnjaju da je predstojeća UN inspekcija pokušaj  Cipher-a da ih kompromituje i da bi on informacije o pravom vojnom potencijalu MSF-a mogao da dobije od zarobljenih Paz i Chica, još jedan razlog više zašto Big Boss kreće na svoju misiju.

Jedan od problema koji vam na početku igre potencijalno može pokvariti užitak je to ako ste kojim slučajem propustili Peace Walker naslov na PSP-u (ili HD remake na konzolama) i većina gore pomenutih stvari vam ne znači preterano puno. Kao što smo spomenuli, Ground Zeroes je direktan nastavak na Peace Walker i za razumevanje priče će vam biti neophodno da znate dešavanja iz ovog naslova.

Međutim čak i ako vam ovi likovi, njihova prošlost, pa čak i ceo MGS univerzum nisu poznati do najsitnijih detalja (a rekli bismo da ni sam Hideo Kojima ne bi bio siguran za neke stvari, imajući u vidu koliko je raširio čitavu priču u poslednjih 25 godina koliko radi na Metal Gear univerzumu), ono što će vam odmah na početku biti jasno je to koliko je gameplay u Ground Zeroes unapređen u odnosu na ranije nastavke. Stealth i akcioni pristup nikada nisu ovako fluidno funkcionisali kao sada. Open world priroda igre je gameplay-u dala potpuno novu dimenziji i sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da je Kojima Productions odgovorio na svu kompleksnost ovog za MGS novog pristupa. Camp Omega je zapravo jedna velika mapa (mada ne onoliko velika koliko smo na to navikli u drugim open world igrama). Ako vas neko od stražara primeti, automatski će ceo kamp biti alarmiran, pa su samim tim i posledice toga što ste viđeni znatno veće nego u ranijim nastavcima. Ovo je i jedan od glavnih razloga za par novih gameplay mehanika koje su tu kako MGSV ne bi bio previše frustrirajuće iskustvo za one malo manje iskusne sa ovim tipom gameplay-a. Pre svega je tu novi reflex mode. U trenutku kada vas neko spazi i iznad njegove glave se pojavi legendarni “!” (drago nam je što je ovo zadržano u MGSV) igra narednih par sekundi ulazi u bullet time mod gde imate tačno toliko vremena da se dočepate oružja i priliku da ispalite jedan do dva metka. Ako ste precizni, možete izbeći da cela baza uđe u fazu alarma. Osim ovoga, tu je i novi tagging sistem koji vam omogućuje da markirate protivnika, nakon što ga jednom vidite kroz binoculars. Nakon što su markirani, njihove siluete ćete videti čak i kroz zidove! Sve ovo nas je u prvi mah zabrinulo postavilo nam „?“ iznad glave, da li je igra sa ovim novitetima postala suviše laka? Ipak, vrlo brzo smo se uverili da i uz ove novitete, MGSV je čak i u normal modu teži od prethodnih nastavaka! Obe ove stvari su se savršeno uklopile u open world pristup i znatno doprinele kompletnom utisku stealth gameplay-a. Osim toga, MGS puriste će radovati i da je hard mod težine zaista izazovan, i osim toga što nema ovih novina, unapređuje i Ai protivnika (koji su i na normal modu znatno pametniji od onih iz ranijih nastavaka).

Što se tiče kontrole samog Snake-a, ovde Ground Zeroes možda i najveći iskorak pravi u odnosu na ranije MGS igre. Zaboravite na gimnastiku prstiju iz starih igara, kontrole su ovoga puta savršeno intuitivne i u skladu sa modernim third person igrama. Animacije pokreta su isto znatno unapređene i čitav gameplay osim što vam daje bolji osećaj, takođe i izgleda znatno lepše.

Hideo Kojima je više puta do sada naglašavao kako sa MGSV cilja na znatno realističniji pristup u odnosu na ranije naslove (koji ruku na srce, koliko god MGS fanovi to voleli, jesu sadržali relativno visoku dozu “logike video igara”), kao i da želi da priča ima znatno mračniji ton. Obe stvari su definitivno vidljive već i u Ground Zeroes prologu, koliko god on bio kratak.  Doduše u nešto mračniji pristup ćete se uveriti samo ako malo više potražite. Osim grafički napetih scena koje smo već videli u trejlerima, slušanje Chicovih kaseta (na kojima je audio zapisi načina na koji su Paz i on mučeni od strane Skull Face-a) preporučujemo samo onima sa malo jačim stomacima. Hideo Kojima ovo spretno nije stavio u prvi plan, već ostavio samo MGS fanovima koji će se potruditi da pronađu sve Chicove kasete skrivene u igri.

Verovatno već znate i da glas Snake-u po prvi put u istoriji MGS serijala ne daje David Hayter, već Kiefer Sutherland. U par navrata ćete se uveriti i u znatno širi spektar glasovne glume koju je Sutherland doneo u poređenju sa legendarnim ali i objektivno jednodimenzionalnim glasom Davida Haytera. Voice acting je generalno gledano na višem nivou nego ranije i dobro se uklapa sa gore pomenutim mračnijim elementima priče. Nemojte nas pogrešno shvatiti, tu si u dalje MGS-ovske trashy rečenice i instant one liner-i (they played us like a damn fiddle je već postala hit i internet meme). Međutim jasno je vidljiva i malo drugačija direkcija kojoj Kojima sada teži i moramo da kažemo da je nama ova promena delovala suptilno, taman onoliko da je primetimo, a bez da nam je pomutila onu suštinu Metal Gear Solid univerzuma koju toliko volimo.

Kad smo već kod tih MGS trademark-ova, ne bi bilo loše da se osvrnemo i na neke koji su zaobišli Ground Zeroes. Codec calls sada funkcionišu kao i u Peace Walker-u, što znači da ih možete trigerovati na dugme ali da ne postoji poseban meni koji će vas stavljati u God mod, recimo u sred boss fight-a ( i omogućiti vam da se siti ispričate sa vašom podrškom na misiji). Čak ni iDroid uređaj koji služi kao mapa i dodatni meni ekran ne pauzira igru (inače probali smo i Android aplikaciju koja omogućuje da sve funkcije iDroid-a obavljate na telefonu ili tabletu i možemo reći da sve funkcioniše savršeno). Spomenuli smo i boss fight-ove, njih takođe nema, bar ne u Ground Zeroes. Nema više ni kartonske kutije! Takođe ni legendarne opcije da kucnete u zid i tako privučete pažnju neprijatelje (na svu sreću tu je makar prazni šaržer koji možete baciti i tako im privući pažnju). Snake više nije u stanju da magično u levom džepu drži rocket launcher a u desnom snajper pušku. Svo oružje koje imate na raspolaganju je vidljivo na Snakeu. Takođe nema više ni forward roll-a, kojim ste pre mogli da ošamutite protivnike. Umesto njega, tu je realni pokret bacanja unapred na zemlju. Većina ovih stvari se ne bi ni uklopila u novi Kojimin pristup koji smo već spominjali, tako da možemo da kažemo da su opravdano odsutni. Sve novine u gameplay-u (koje ćemo vam ostaviti da sami otkrivate) više nego nadoknađuju odsustvo nekih klasičnih MGS elemenata. Kada se sve sabere, Ground Zeroes bez sumnje predstavlja  ubedljivo najprijatniju MGS igru za igranje! Balans između akcionog i stealth pristupa nikada nije bio ovoliko dobar, kao što smo već spomenuli. Dok je recimo u starim nastavcima tranquilizer pištolj bio daleko najbolje oružje, sada svaki od pristupa ima jasno izražene prednosti i mane.

Kada se sve sabere, Kojima Productions zaslužuje čistu desetku za sve što je uradio u Ground Zeroes. Međutim to ne bi smo mogli da kažemo i za Konami, koji je odluci da izda ovu igru po ceni full naslova. Koliko god MGS fanovi nisu u stanju da odole čarima nove Metal Gear Solid igre, činjenica ostaje da ćete glavnu misiju završiti za manje od dva sata. Dodatnih 5 side-ops misija su takođe odličan dodatak (Camp Omega po danu!) ali sve ukupno gledano, Ground Zeroes nudi nekih 5 sati sadržaja prosečnom korisniku (MGS fanatici će sigurno od igre izvući znatno više od ovoga). Da li vam se ceo ovaj paket “isplati”, zavisi od vas samih. A slika koju nam je Ground Zeroes oslikao kao open world Metal Gear Solid igra, može da se zaključi samo jednom jedinom rečenicom – jedva čekamo MGSV Phantom Pain!

Autor: Filip Nikolić