REVIEW: Yaiba Ninja Gaiden Z

Ninja Gaiden serijal je definitivno u krizi. Nakon što je Team Ninja 2008-e napustio legendarni Tomonobu Itagaki, serijal je pao u ruke mladog Yosuke Hayashija. Svoj debi Hayashi je imao sa Sigma portovima Itagakijevih Xbox naslova na Playstation, i već tu pokazao hardcore Ninja Gaiden fanovima da je njegov pristup znatno „blaži“ u odnosu na beskompromisnog Itagakija. Svoj pravi debi kao lead game dizajner jedna Ninja Gaiden igre, Hayashi je imao sa Ninja Gaiden 3 naslovom. Za one malo manje upućene, jedino ćemo reći da se to završilo katastrofalno. Hayashi  nije udario šamar Ninja Gaiden fanovima već im je zabio katanu u grudi. Igra je bila toliki promašaj u svakom smislu, da je i on sam nešto kasnije NG3 okarakterisao kao „japanski hotdog“, aludirajući na to kako je eksperiment sa „zapadnjačkim “ pristupom akcionoj igri završen više nego poražavajuće. Nešto kasnije, Hayashi  se donekle iskupio i sa svog tima skinuo ljagu sa prilično dobrim NG3 Razors Edge, remake-om originalnog NG3 u kome je ispravio veći deo, za Ninja Gaiden fanove, uvredljivih stvari iz NG3. Međutim za mnoge je već bilo kasno i ova igra će na žalost ostati pomalo zaboravljena usled velike štete koju je NG3 naneo ugledu ovog serijala.

I koji je bio Team Ninjin odgovor na štetu koju su u poslednjih par godina naneli Ninja Gaiden imenu? Spin-off naslov koji će samo još više razočarati one brzoplete fanove koji će možda požuriti ka Ninja Gaiden natpisu koji je zalutao između reči Yaiba i slova Z.

Još od prvog trejlera igra nam je delovala kao korak u potpuno pogrešnom pravcu, iako nam je ime Keiji Inafunea (legendarnog tvorca MegaMan serijala) i njegovog novog tima  Comcept koji stoji iza ovog naslova, ulivalo makar neku nadu da će igra imati neke dobre osobine. Doduše, kada je otkriveno da na igri rade sa Spark Unlimited (čiji nam je poslednji naslov Lost Planet u najmanju ruku – dosadan), naše nade za dobrobit ovog naslova su već tada po prvi put ozbiljno bile poljuljane. Par trejlera kasnije, već nam je bilo jasno koliko će ovaj naslov da promaši metu i koliko je Ninja Gaiden ime ponovo zloupotrebljeno.

Glavni protagonista igre je Yaiba Kamikaze, ninja koji je u jednom trenutku svog života uradio verovatno nešto najgluplji što možete da uradite u Ninja Gaiden univerzumu. Izazvao je Ryua Hayabusu! Par razmena udaraca katanom kasnije i naš protagonista iz ove igre je presečen na pola. Nešto kasnije, Yaiba biva „zakrpljen“ mehaničkim delovima od strane misteriozne organizacije, koja ga angažuje u borbi protiv „sveže nastale“ zombi infekcije (što da ne?!). Yaiba saznaje i da je Ryu Hayabusa u potrazi za uzrokom nastanka infekcije, pa sve ovo vidi kao i savršenu priliku da ga pronađe i na mu se osveti.

Igra koristi potpuno drugačiji, cel-shaded vizuelni stil u odnosu na druge Ninja Gaiden naslove (koje zaista ne bi trebalo ni da stavljamo u bilo kakvo poređenje za ovom igrom). Takođe i sveukupni ton je znatno drugačiji i za razliku od dead serious (bukvalno) NG-a, ovde se pre svega radi o trashy humorističnom pristupu. Međutim odmah treba istaći da Yaibin humor nije trashy već čist trash. I nije humor. Da bi bio humor, to podrazumeva da se ponekad i nasmejete. Igra je do te mere locirana u paralelnom univerzumu koji se zove „izgubljeno u prevodu sa japanskog na engleski“  da svaki tračak zdravog razuma ovde jednostavno svoje mesto neće biti u stanju da pronađe.

Ok, sve ovo na stranu, ali makar je tu gameplay. Što bi inače stavljali Ninja Gaiden u ime igre! Na žalost ako ste ovo pomislili, čeka vas još jedno razočarenje. Igra je jednostavno button masher. I tu je kraj svake priče. Yaiba ima tri vrste napada (brzi sa mačem, spori i moćni udarci na blizinu i slabi ali sa velikim dometom flail komboi) i u startu će vam se možda učiniti da će ovo otvoriti izvesne kombo mogućnosti. U igri su prisutni i zombiji sa specifičnim napadima (vatra, elektricitet i kiselina) koji Yaibi otvaraju dodatne mogućnosti nakon što od njih dobije oružje sa datim specifičnostima. Međutim sve ovo pada u vodu kada vidite da se svaki encounter sa zombijima vrlo brzo pretvara u puko pritiskanje dugmića za napad, uz povremeni dash. Stvari koje se dešavaju na ekranu je jednostavno nemoguće razaznati a ceo utisak dodatno kvari i očajna kamera koja je fiksirana i koja će zumirati akciju u potpuno nelogičnim trenucima. I igri se nalaze i kraći platformski i puzzle solving delovi ali imajte u vidu da smo upravo spustili ova dva pojma na najniže moguće osnove. Povremeno pritiskanje datog dugmeta dok lik izvodi akcije na ekranu ne bi trebalo da zove platformskim elementom, kao što ni rešavanje zagonetki nije jedna te ista „zagonetka“ – baci zombija sa datim karakteristikama da dato mesto.

Sve u svemu, Yaiba Ninja Gaiden Z je promašaj u tako puno aspekata da čak i ako se tu i tamo provuče neki iole pristojan momenat, on nije vredan traženja u ovakvom haosu koji je ova igra. Ako ste Ninja Gaiden fan, ne prilazite ovoj igri ni u najširem luku. A ako ste jednostavno željni još jedne third person akcione hack and slash igre, zabavu potražite na nekoj drugoj adresi.

Autor: Marko Narandžić