REVIEW: Child of Light

Nošeni talasom uspešnih Kickstarter projekata, popularnih indie naslova, ponovnim oživljavanjem JRPG tržišta, pa čak i sličnom Blizzard-ovom odlukom,  Ubisoftovci su se odlučili na hrabar korak u nepoznato. Naime, odlučili su da izdvoje jedan mali tim, koji će raditi na jednom projektu obimom manjem, ali nikako i značajem. Upustili su se u plovidbu nepoznatim, za zapadnjake smrtonosnim, JRPG vodama. A evo rezultata.

Priča počinje vrlo bajkovito, inspirisana najverotanije uspavanom lepoticom. Austrijska princeza Aurora pada u komu odmah nakon ulaska ljubavnice u život njenog oca. Umesto smrti i mraka, dočekuje je detaljno iscrtani maštoviti svet koji potseća na neku staru dečju knjigu pre pojave minimalizma.

Prva stvar koju ćete primetiti je da Child of Light potseća na poslednje dve Rayman igre. Ovo je iz prostog razloga što igru pokreće isti game endžin – UbiArt Framework. Pa ipak, tu su i razlike koje su više nego uočljive. Dete svetla odlikuju pastelne boje, a okolina deluje kao naslikana vodenim bojama.

Glavna junakinja, Aurora, se kreće dosta nalik dečaku iz Limba. Umesto brzog i fluidnog trčanja Raymana i ekipe, tu je nekakvo geganje. Međutim, ubrzo, već nakon što pobedite prvog bosa, princeza će dobiti vilinska krila. Od ovog momenta ćete imati priliku da osetite vrlo brzo i fluidno kretanje koje se jako retko sreće. Platfoming dobija potpuno novi oblik kada nemate uobičajena ograničenja. Aurori će se ubrzo pridružiti Igniculus, mali oblačić koji svetli. Ignikulusa može da kontoliše drugi igrač, tako da srećnici koji na primer imaju devojku gejmerku, će moći u potpunosti da uživaju u (danas u igrama retkom) co-op modu.. Oblačić ima više funkcija: osvetljava put, rešava zagonetke zasnovane na svetlosti i senkama, zaslepljuje neprijatelje, leči Auroru i skuplja razne po mapi sakrivene predmete, koji inače ne bi bili dostupni princezi. Svi predmeti su, kao u Diablu, socket-ovani, tj. u njih ubacujete dragulje koji su skriveni po mapi. Opet, nalik Diablu, možete ih mešati kako biste dobili jače ili kristale sasvim drugačije boje i svojstava.

Na putu će vam se pridružiti još par likova; pajac koji je u praksi ratni sveštenik, moćni borac sa puno HP-a, koji leči i uklanja status efekte. Naletećete i na patuljka čije je celo selo pretvoreno u vrane, koji će se udružiti sa vama kako bi uklonio kletvu, a koji je elemetalni mag. Svi junaci imaju troslojni talent-tree gde ćete moći da ih customise-ujete po vašem ukusu. Ipak, u borbi ćete moći da imate maksimalno dva junaka istovremeno.

Protivnici variraju od klasičnih RPG monstruma, pa sve do drvenih mrava i obezglavljenih statua. Borba je u stilu starih JRPG-ova, potezna sa akcentom na taktiku i pravi odabir heroja i magija doraslih zadatku.

Sa druge strane, ono što je krunisalo klasične, legendarne JRPG-ove je dobra priča i likovi sa dugim backstory-jem. Ovde oba ova elementa izostaju. Naime, priča je odrađena u potpunosti u stihu, kako bi se što bolje uklopila u ton igre, ali jednostavno ubrzo postaje zamorna i ograničena. Sami junaci deluju praznjikavo i između njih nema skoro nikakve interakcije. Combat – system je prava relikvija nekog prošlog vremena i teško će privući neke nove generacije, mada je sa druge strane, vrlo lak za učenje. Dakle borba je negde na pola puta, ni za novajlije, a pravi hard-core fanatici će se brzo dosaditi zbog jednostavnosti sistema.

Child of Light svakako trebate probati, bilo da ste zaljubljenik platformera, bilo JRPG-a, trebate osetiti ovaj spoj neobičnog letenja po prekrasnim nivoima i starog, dobrog, poteznog peglanja. Pa ipak, ne očekujte da vas ovaj naslov dugo drži. Ubrzo će osećaj novog i magičnog proći, i uvidećete praznine koje ova igra poseduje u odnosu na druge naslove iz žanra.

Autor: Petar Vojinović