Otišli smo na E3 prošle godine sa velikom željom da nam EA prikaže dugo očekivani Plants vs. Zombies 2. U jednom trenutku, ljubazni domaćini na EA Mobile štandu su nas, sa dosta ponosa, pitali da li smo videli Garden Warfare. U tom trenutku, iskreno, znali smo samo za postere koji su bili strateški okačeni po sajamskim prostorijama. A onda je usledila poseta PvZ:GW štandu, smeh i zadovoljstvo. Uskoro je Garden Warfare postao ta dugo očekivana igra. Koja se prvo pojavila za Xbox 360 i One, pa sad konačno za PC, a uskoro će i za Playstation 3 i 4.
Šta je Garden Warfare? U pitanju je timska pucačina iz trećeg lica u kojoj igrači uzimaju uloge ultra-popularnih biljaka i zombija iz stare dobre Plants vs. Zombies igre. Zvuči šašavo… I jeste. Ali to ne znači da igra nije ozbiljno napravljena. Naprotiv, pokreće je čuveni EA-ov Frostbite 3 engine, modovi su dobro osmišljeni, grafika i humor su na vrhunskom nivou (to se super vidi u animacijama likova koji prosto vrcaju od duhovitosti, mada u jeku borbe i nećete imati mnogo vremena da u njima uživate), a i sama mehanika igre je za pohvalu.
PopCap i EA su nam ponudili samo jedan iole single-player mod Garden Ops, koji je varijanta tower defensea iz trećeg lica (kao recimo Orcs Must Die), u kom mogu da učestvuju od jednog do četiri igrača. Naša preporuka za preživljavanje svih deset naleta protivnika je da ipak igrate u četvoro. Nakon čega sledi i finalna odbrana koja se po intenzitetu može meriti sa najboljim bitkama iz mnogih mnogo izvikanijih pucačina.
Klasičnih multiplayer modova ima nekoliko i svi su varijacije na već viđene Deatmatch, Conquest i Rush modove. Nama se najviše dopao spektakularni Gardens and Graveyards – bitka velikih timova zombija i biljaka oko toga da li će legije nemrtvih uspeti sve bašte da pretvore u groblja. Nakon što vreme predviđeno za ovaj mod istekne, ponovo imamo finalni obračun koji je drugačiji i u zavisnosti od mape i u zavisnosti od toga koliko bašti/groblja je ostalo na mapi. Naravno, moguće je da će se vama, igračima, neki drugi mod više dopasti, a svakako ih ima dosta da pronađete nešto za sebe.
Ono što je za sve nas isto su po četiri biljke odnosno četiri zombija sa svake strane, u smislu njihovih klasa. Pošto je Garden Warfare klasična pucačina u kojoj četiri različite klase likova imaju drugačija zaduženja u toku bitke. Peashooteri i Foot Soldieri su prašinari, Kaktusi i igrači američkog fudbala su zaduženi za odbranu i stratešku paljbu, Chomperi i inžinjeri su tu da pomognu timu sa tehničke strane, Suncokreti i ludi zombi naučnici leče svoje saborce. Svaki lik ima tri specijalne moći koje se otključavaju manje ili više brzo, zavisno od toga kako igrate. Nije preteran problem otključati sve, tako da razlike između igrača ne zavise mnogo od nivoa u igri, kao u nekim drugim pucačinama. Tu su i kartice koje se kupuju nočićima zarađenim tokom igre, a koje otključavaju posebne likove i dodatne moći koje je moguće iskoristiti u toku igre. Srećom, sve je to dovoljno dobro izbalansirano da se ne može reći kako neki igrač pobeđuje samo zbog kartica.
Naravno, Garden Warfare nije ni brz ni složen kao što su Call of Duty ili Battlefield, ali je i u značajno nižem cenovnom rangu i mnogo je bliži casual igračima. Možda bi moglo da bude malo više sadržaja, ali kao pucačina za neobaveznu zabavu sa puno šarma ovaj PvZ savršeno funkcioniše. Zapravo, znamo ljude koji su odustali od toga da igraju CoD, BF ili Titanfall, a uživaju braneći svoju baštu od zombija u Garden Warfareu. Probajte, čak i ako se ne pridružite malopre pomenutoj grupi ljudi, bar ćete se dobro nasmejati.
Autor: Luka Zlatić