REVIEW: Shovel Knight

Kad sam čuo za igru Shovel Knight i nisam bio oduševljen, priznajem. U poplavi igara koje pokušavaju da se prodaju na osnovu starih vremena, te rimejk ovog, te rimaster onog plus igre koje izgledaju namerno retro – prve najave za Shovel Knight ostavile su me u ubeđenju da je ovaj naslov jedan od tih. Ipak, sa neskrivenim zadovoljstvom mogu da uputim samo jedno veliko izvini igri koja je pokupila samo najbolje starih platformskih igara dodala malo svog začina i to sve u pravoj meri. Upoznajte Shovel Knight, sjajnu „osmobitnu“ igru sa kojom ćete se garantovano više zabaviti nego sa bilo kojim ajkendijem koji se maskira u igru.

Sama igra ima vrlo jednostavnu priču – zla čarobnica Enchantress preuzima kraljevstvo koje Shovel Knight i njegov najbolji prijatelj Shield Knight čuvaju, a njih dvojica bivaju razdvojeni u ratnom vihoru. Da zlo bude veće (i humorističnije) čarobnica kontroliše i Order of No Quarter koji čini osam izopačenih vitezova koji će vam stajati na putu kao minibosovi dok se probijate ka uzurpatorki.

Da biste uspešno povratili kraljevstvo od zle čarobnice valja znati poteze koje vaš vitez može da izvede i oni se svode na kretanje, skok, udarac i to bi prilično bilo to što će vas kratak uvod u igru naučiti pre nego što vas baci u prvi od osam svetova u Super Mario stilu. Naš junak na svom putu od oružja nosi samo lopatu – da, lopatu i zato se i zove Shovel Knight, zaboga! Međutim, bliža inspekcija iste otkriće multipraktičnost koje ova alatka/oružje poseduje. Naš mali „vitez s’ lopatu“ može je, pored udaranja (ovde negde se krije šala „udri đubre“), koristiti za otkopavanje blaga, eliminaciju kamenih i peskovitih blokova koji vam blokiraju put ili kao pogostick. Ako vam je skala života na maksimumu iz lopate možete ispaliti i screenwide energetski puls koji efikasno čisti ekran od neprijatelja.

Nivoi su pametno dizajnirani sa dovoljnom količinom neprijatelja i prepreka da čine igru teškom ali ne i preteškom i otprilike će vam biti potrebno oko pola sata da pređete nivo. Svaki od njih je populisan sa tuštom i tmom protivnika i ogromnim količinama blaga koje je „vešto sakriveno“. Zarađeni novac možete koristiti za unapređivanje svoje opreme, a količina istog je jedna od retkih zamerki koju imamo da uputimi na račun Shovel Knighta. Naime, blaga ima previše, a dodataka i unapređenja premalo i već negde oko šestog nivoa imaćete kupljeno sve iz prodavnice. Diljem nivoa razbacani su i checkpointi i na njih će vas igra vraćati kad poginete, a u Shovel Knightu, verujte mi često ćete ginuti. Kao bonus, svaki checkpoint možete izlopatati i pokupiti blago iz njega ali tim potezom ga trajno deaktivirate i posle smrti bićete vraćeni na prvi prethodni. Neprijatelji se kreću od fantastično dizajniranih do apsolutno neinspirativnih kao što je, na primer, čarobnjak na koga ćete često nailaziti, nažalost. Sami vitezovi na kraju nivoa, da ne kažemo „kraljice“ definitivno su inspirisani robotima u Mega Manu od kojih je svaki pravi mali dizajnerski biser.

Osmobitna grafika sa prelepo uklopljenim bojama i po nekim grafičkim efektom ukomponovana sa dobro poznatom sintisajzer muzičkom podlogom nateraće vas puno puta da zastanete i mesmerizovano zagledate ili osluškujete igru umesto da se igrate. Ako na to dodamo kontrole precizne u piksel fale samo bakine šnenokle i televizor sa katodnom cevi.

Shovel Knight je kongolomerat starih hitova sa Nintenda. Ima tu Super Mario Brosa, Mega Mana, Castlevanije, Ninja Gaidena, Duck Talesa i još mnogo drugih. Ali ono što najviše privlači kod ovog 8-bitnog masterpisa je osećaj da je u pitanju zaista igra iz tog perioda, nešto što pripada zlatnom dobu platformi osamdesetih i ranih devedestih. Kad bi vam neko dao priliku da se za male pare vratite u 20-25 godina u prošlost, pa makar na pola sata po nivou da li biste propustili tu ponudu?

Autor: Petar Vojinović