REVIEW: Pure Pool

„Staroviću, kada će stići izveštaj iz kreditnog biroa za onaj bračni par koji traži kredit za stan?“, prodrao se iz susedne „kocke“ direktor filijale. „Biće do 5“, odgovaram mu polu zainteresovano, poslavši lenji pogled ka satu na zidu ispred mene … „Uffff … pola pet, još samo pola sata, izdrži Stefane, izdrži…“. „Stefane, nisi mi poslao popunjenu tabelu aktuelnih dužnika, trebalo je da to uradiš do ručka“, kaže mi Maja iz naplate. „Izvini, nisam stigao, kreditni biro … bračni par … stan“. „Ajde da to bude kod mene do pet, ne mogu više da te čekam, stalno kasniš“, kaže pomalo nadmeno. Keve mi, jedina svetla tačka susreta sa njom je što kada ode od mog stola mogu da joj odmerim zadnji trap. Dobar je. Vežba sto posto u teretani, ali šatro nema vremena za to, barem tako tvrdi. Popunjavam joj tu glupu tabelu, vidim, neki jadnik opet kuka na šalteru što smo mu skinuli 1200 dinara za „trošak opomene“ što je bio u minusu 2 dinara i 45 para preko dozvoljenih mesec dana. Ko mu je kriv kad ima posla sa našom bankom. Mada, nisu ni druge ništa bolje. A kad se setim svog prvog odlaska u banku, tako sam bio ponosan što sam dobio debitnu karticu koju sam mogao da koristim na bankomatu tako što kao mentol odem u banku, pa uplatim 1000 dinara (jer nisam imao nikakva primanja) i onda posle podižem tih 1000 dinara sa bankomata. Mladost, ludost, istina je … nego, gde sam ono stao? Ah da, tabela … koliko je sati, 10 do 5! Vrh … ajde, ajde, još samo deset minuta … OK, to je to … „Draga Majo, evo tražene tabele. Izvini za kašnjenje, pozdrav“, klik na attach, klik na fajl, klik na SEND. Sad kreditni biro … brate, ko tamo dobija pare za ovo ja nemam pojma, ali svaki izveštaj je 350 dinara, oni dnevno dobiju hiljade zahteva za sve živo – tekući računi, kartice, minusi, krediti… kapiram da ih radi troje u tom birou a mlate pare svetske … no, open, print … „Direktore, evo traženih izveštaja.“, „A to baš stiglo u 17:00h a?“. Opa, pet sati, dobro nisam pred njim pokazao ushićenje što palim gajbi. „Pa eto, šta ćete, takvi su oni“. Vraćam se do stola, zalupljujem poklopac laptopa, triple tap – telefon, novčanik, ključevi, tu je sve – vozdra raja. Izlećem iz banke na sporedni ulaz – kiša! FAK DIS ŠIT. Samo mi još to fali … nema veze, kišobran, pokisnuću ali šta sad, slušalice su tu, muzika je tu.

Dobrih 45 minuta kasnije, skoro potpuno pokisao i prebijen od posla, ulazim u kuću. Bacam ranac na pod, mokru jaknu na trosed, cipele pune vode u kadu a pantalone na sto. Izem ti ovu kravatu i ko je izmisli i onoga ko je naterao bankare da je nose… ne mogu da je skidam, samo sam je razlabavio… Ufffff … teško je.  Što mi PS4 svetli u stend baj modu? U DA, ostavio sam da se skida Pure Pool pre nego što sam otišao na posao. Daj da vidimo na šta liči.

Sledeće čega se sećam – na satu je 23:47. Da li je moguće da već više od pet sati igram ovo u gaćama, košulji i sa razlabavljenom kravatom? Ladno jeste … ne verujem. Čoveče, kako jednostavna i „čista“ bilijar zabava. Grafika je vrhunska, kada bi ova igra postojala za Oculus Rift, definitivno ne bih mogao da razlikujem stvarnost od virtuelnog. I sve je tako jednostavno – ne postoje napredne opcije, meniji, podešavanja, specijalni efekti, zezancije drugog tipa – samo čistokrvno bilijar iskustvo sa dobro poznatim zvukom udaranja jedne kugle o drugu. I kako je samo dobro.

Jedini je problem što nemam baš puno prijatelja koji vole bilijar ni u stvarnom svetu, a kamoli kao igru, pa nemam sa kim da podelim ovo vrh iskustvo. OK, postoje oni drugi koji vole bilijar i igraju Pure Pool i mogu da upotrebim njihov „DNA“ odnosno da naizgled igram protiv njih u offline modu ili da igramo direktno u multiplayeru, ali to jednostavno nije to, kada nemate stvarnog protivnika pored sebe.

Igra nudi četiri glavna moda, moraću da isprobam svaki od njih, a sa ovih pet sati igre sam prešao otprilike jednu desetinu „kampanje“, makar sudeći po informacijama VooFoo Studia, tvoraca igre, koji su je bazirali na njihovom prethodnom ostvarenju, Hustle Kings.

A sad, na spavanje. Sutra opet moram da se pravim kako me interesuje posao koji radim, dok ne stigne neka bolja ponuda, ali se radujem tome da dođem kući, makar i po kiši, da bih odigrao još neku partiju ovog sjajnog bilijara.

Autor: Stefan Starović