REVIEW: Risen 3: Titan Lords

Da se razumemo, ovo nije tako loša igra. Naprotiv, prilično je dobra. Čak i sjajna. Ali, da li će prosečan Srbin ovo da plati? Jok. Možda naše tržište ne utiče bitno na prodaju igara u svetu, ali verujem da bi i ova igra mogla više da zaradi, da je bila upola jeftinija, ali šta je tu je… Cena od 50 evra za full igre se odavno ustalila tako da o tome ne vredi trošiti reči. Da li neka igra zaslužuje veću ili manju cenu totalno je irelevantno. Svakom je svoje dete najmilije, pa će vodeći se tom logikom svi razvojni timovi svoje igre naplaćivati onoliko mnogo/malo  koliko to tržište diktira. Mesta za kuknjavu nema, plati pa se igraj.

Prvi put kada pokrenete Risen 3, igra može da vas oduševi ili da vas totalno sablazni jedinstvenim i napadnim koloritom koji se graniči sa konzumiranjem nelegalnih supstanci. Polupijana banda pirata u tutorijalu će vas podsetiti na zlatno doba Pirata sa Kariba i blesavog kapetana Speroua. Na sreću ili ne, piratski setting je samo trening za misterije koje slede. Igra vas ubrzo ubacuje u čizme glavnog lika kojeg se, kao najboljeg ortaka, ne bi postideo ni najnevaspitaniji kočijaš koji je ikad jezdio drumovima. Dečko izgubi svoj cenjeni život na već spomenutom ostrvu i gospodin vrač koji ga vraća u život, nagoveštava mu da mora da nađe svoju dušu kako bi mogao da spasi svet od najezde demona i sličnih živopisnih neprijatelja. Originalno nema šta, ali glavna priča svakako nije nešto po čemu ćete pamtiti ovu igru. E sad, imate slobodu da budete dobrica i činjenjem dobrih dela podstičete otpor zlu u svetu, ili jednostavno možete se ponašati kao pijana baraba i tući, ubijati, krasti i činiti sve ono što vam je volja i tako steći saveznike… A saveznici. Jao, pa tu imate takve intelektualne gromade, da je naspram njih kiseli krastavac doktor nauka, a sa druge strane imate recimo Zakira kome nije bitno što su ostali siromašni jer je jedino važno da je on bogat! Dalje, ako ste vešt pregovarač, možda u razgovoru sa nekim od likova saznate i pokoju interesantnu stvar. Ili ćete jednostavno naleteti na pijanu budalu ili lika koji se boji sopstvene senke. Mogućnosti su neograničene i to je verovatno i najveći kvalitet ove igre… Ni jedan lik nije besmislen i sa svakim vredi popričati, makar iz radoznalosti.

Old school zabava kakvu pruža ovaj nebrušeni dragulj leži u masakriranju tone divljih zveri i ostalih protivnika i potrazi za opremom. Smena dana i noći koja je prisutna daje vam i faktor skrivanja koji može dobro doći u određenim situacijama. Komandu dodge nećete shvatiti kao bitnu dok igru ne pokrenete na najvišem nivou težine. Iskreno, jedino taj nivo pruža izazov dok su svi niži tek puko zagrevanje.E sad, skupljene iskustvene poene možete investirati u različite atribute, dok sposobnosti ne možete unaprediti bez trenera koji se po ugledu na Gothic serijal plaćaju. I to masno. Skillova ima mnogo tako da treba dobro promisliti šta vam je najpotrebnije i ne razbacivati se parama kao starleta silikonima.

Svet igre je ogroman, vaši postupci na jednom kraju odjeknuće na drugom i pre nego što se pojavite tamo. Lokacije su prepunjene sadržajem, a samo njuškanje po zabačenim ćoškovima može da otkrije mnogo toga zanimljivog. Bukvalno, vredi se zavući u svaku rupu, možda iskoči i Duško Dugouško.

Da ne bude sve lepo i šareno pobrinula se pomalo neobuzdana kamera, koja zna da podivlja s vremena na vreme kao i repetitivna borba u nekim područjima.

Takođe, razvojni tim kao da je za cilj imao da napravi igru isključivo za Nemačko tržiste. Glasovna gluma je na tvrdom nemačkom, a ako pokušate sa engleskim, dobićete nešto u rangu razgovora Džerija Springera i jedne naše misice ( pošto koštaš ovaj drvena slon)… Da igra ne nudi sjajne likove, živopisnu grafiku i veliku dozu overall zabave, ovo bi bio veliki problem. Ovako je samo mrlja na jednom lepom naslovu koji će da se svidi svakom ljubitelju stare škole RPG-a. Vredi probati.

Autor: Borislav Lalović