REVIEW: Sims 4

Share

Tweet

Share

Share

Email

Sećam se kao da je juče bilo. Kasno sam legao, negde oko 4 ujutru, a na poslu je trebalo da budem oko 9. Bez obzira na neudoban krevet nikad mi nije problem da zaspim, samo uskočim u njega i gotovo. Kunem se, da me neko gleda sa strane sigurno bi video male „zzzz…“ kako izlaze iz mojih usta, kao u crtanim filmovima. A i kunem se da ću od prve plate da kupim drugi ležaj. Ne mogu više da se budim sa osećajem da pola dana imam -1 na sve statove.

Zvuk alarma znači da je vreme za ustajanje za posao. Šef mi je rekao da ne kasnim i da dam sve od sebe za unapređenje. Pfff… kao da ja imam dugme „work hard“, pa mogu tako da, eto, bolje radim. Čudan mi je šef, kao i svi šefovi iz kompjuterskog sektora. Zamisli molim te, rekao mi je pre neki dan da unapređenje mogu da dobijem samo ako budem vežbao programiranje najmanje 6 sati. Kako li je znao da sam baš toliko sedeo za kompjuterom, ni minut više? Ne znam ali nije ni bitno – work hard mod i pobeći ću sa ovog mesta tehničke službe podrške!

Fast forward 8 sati i ding ding ding. Unapređen sam! Veća plata, bonus, a i dobio sam novi hard disk na poklon. Jedino što moram da ustanem sat vremena ranije ali bar ću pomagati glavnom kolumnisti u pisanju tekstova. Svaki put kad dođem kući rešavam misteriju „pravo, levo, desno“. Pravo je spavaća soba (mmm krevet), levo kupatilo u kojoj se nalazi moje omiljeno mesto – tuš kabina, da budem iskren i wc šolja, desno je kuhinja, a ja sam gladan. Volim da zamišljam da su mi potrebe prikazane preko linija ispunjenosti sa sve bojama. Bešika – kritično crvena, higijena crvena, u najbolju ruku žuta, energija na pola, a i gladan sam.

Kad sam otišao do wc-a, istuširao se osetio sam neki nalet inspiracije. Jeo sam na brzaka, sasuo litar kafe u sebe i seo za kompjuter da pišem. Trebalo je da pomognem u pisanju opisa nove igre, Sims 4, koja me je posle nekoliko sati igranja ostavila pomešanih osećanja.

Kao i u svakom prethodnom delu prvih pola sata rezervisano je za pravljenje i „fine tunning“ avatara. Broj opcija je fantastično velik, a sada se manipulacija delovima tela vrši prostim „click and drag“-om. Kad budete zadovoljni fizičkim izgledom treba izabrati ambiciju vašeg simsa, nekoliko osobina i you’re good to go. Posle pravljenja simsa treba izabrati prazan plac u komšiluku u kome će da živi, a sad izbor pada na dve lokacije od kojih svaka ima različit krajolik.

Tada dolazimo do jedne od najsvetlijih tačaka u Sims-u 4, build tool. Ne samo da je moguće sad opremiti sobu na jedan klik, već ako se osetite kreativnim možete raditi razne manipulacije sa sobama i objektima. Zid je moguće postaviti na tri različite visine, cele sobe rotirati, nameštaj i predmete povećavati i smanjivati, a sve to u cilju pravljenja savršenog doma za našeg simsa i njegovu buduću familiju. Ah da, nema bazena. Nou, njet, najn, ne – iako vode ima na sve strane, naši simsi od ove iteracije ne umeju da plivaju.

To, nažalost, nije jedina stvar koja fali iz prethodnih delova. Kola su, na primer, sad samo ukras koji će proći ulicom i sa kojim ne možete ni na koji način da interagujete. Ne možete kupiti auto, ne možete voziti auto – a kad odlazite na posao vaš sims će se vaporizovati onog momenta kad stupi na trotoar, gde će se i materijalizovati kad se vrati sa istog. Iako je jedna od karijera koje možete izabarati upravo kriminalna, kriminal u Simsima 4, ne postoji. Nema provalnika zbog kojih treba kupovati alarme, a nema ni alarma koje možete kupiti. Izgleda da je jedina loša stvar koja može da vas ubije, požar. Čak me je udarila i struja dok sam popravljao kompjuter i sem negativnog statusnog efekta (a taj efekat nije bio oličen u rečima „you’re dead fried“ ) ništa se loše nije desilo.

Komandni interfejs je urađen u minimalističkom stilu i sve je lepo ušuškano u donjem delu ekrana. Od prikaza našeg simsa u levom ćošku, akcija koje su trenutno na „za uraditi“ spisku do informacija o trenutnoj karijeri, broju zelenih šuškavih simeleona i podacima o ispunjenosti životnih potreba koje su oličene skalama koje se prazne i pune zavisno od aktivnosti – crveno loše, zeleno dobro. Wait a minute…

Čim odete na posao večina ovih opcija postane siva i nedostupna i ostaju misterija dok se ne vratite. Jedino što tad možete raditi je određivati vaše ponašanje na poslu. Možete raditi „kao konj“ za unapređenje ili ćete čavrljati sa kolegama (dok eventualno ne dobijete otkaz), a ako se osećate zavodnički možete flertovati sa šefom, tj. šeficom.

Odličan dodatak igri je sinergija različitih osećanja vašeg simsa. Na primer modifikator „happy“ pojačaće svaki pozitivni statusni efekat, odnosno osećanje, koji vaš sims ima u tom trenutku. Tako će džogiranje biti efikasnije, knjige koje pišete kvalitetnije čak će i hrana imati bolji ukus, a konzumiranje iste će vam povećati „happiness“ i tako u krug. Ipak, celokupna menažerija postaje izuzetno teška za kontrolisanje naročito kad imate puno različitih efekata i nikad ne znate da li će i kad će umesto duboko fokusiranog simsa on postati energetičan sa željom za adrenalinom. Promene su definitivno nagle i prebrzo se smenjuju za efikasno menadžerisanje istim, pa ćete u trenucima imati utisak da imate posla sa šizofreničarom, a ne mirnim i povučenim slikarom koga ste satima pravili i oblikovali.

Grafika je na očekivanom nivou, a Maxis je ispunio obećanje, pa je nove Simse moguće poterati na ispod prosečnoj mašini, dok vlasnici zverki i zverova mogu da uživaju u prelepoj grafici, prepunoj detalja. Kola (u koja, još jednom, ne možete ni da privirite – damn it!) koja lutaju po ulicama, komšijski simsi koji se šetaju, komuniciraju i druže se međusobno, roštiljaju, pecaju i rade sve ono što simsi inače rade. Zvučni efekti su solidni. Muzička podloga biće prepuna veselih nota kad je vaš sims srećan ili zlokobnih kad je nešto ozibljno „u kvaru“ prepliće se sa potpuno idiotskim čavrljanjem u „Barum, Barum!“ stilu.

Nažalost, bez obzira na očigledne kvalitete koje Sims 4 ima ostaje loš osećaj da je izdavač, ipak, EA i da će sve stvari koje nedostaju u vanila verziji biti ubačene naknadno u istu u vidu DLC-ova od kojih će svaki koštati kao Sv. Petra kajgana. To možda i ne bi bilo toliko strašno da cena osnovne verzije nije već u startu 60 simeleo…evra, a da su Simsi uvek bili igra sa najviše izdatih dodataka u poznatom univerzumu. Da li će Simsi biti odlična igra ili samo blago nadprosečna biće naknadno odlučeno u zavisnosti od ekspanzija od kojih prvu sigurno možemo očekivati do kraja godine.

Eh, lepa sećanja na dane kad sam bio mlad i pun snage, moj zakukuljeni prijatelju sa kosom. Mada, kad bolje razmislim ceo život mi je protekao u jurnjavi gore-dole. Jutarnja „gimnastika“ u vidu spremanja obroka, tuširanja, trčanje na posao, dremka ili spavanje posle istog, žena, dete, pa deca i to sve kao da sam na koktelu adrenalina i steroida. I htedoh nešto da te pitam: Da li i tebe sve ovo podseća na Trumanov šou?

 

Autor: Petar Vojinović