REVIEW: Journey of a Roach

Mnogi od nas, koji video igrama ispunjavamo slobodno vreme već decenijama,  su se tokom svojih igračkih dana sigurno susretali sa velikim brojem raznoraznih čudnih, zanimljivih i apstraktnih protagonista. U redove takvih glavnih likova sada možemo da ubrojimo i dve krajnje simaptične bubašvabe! Dva drugara koja žive u postapokaliptičnom svetu punom pustoši sanjaju o prošlim vremenima prepunim života i nadaju se da će jednom opet naići na takvu oazu. Jednog dana, jedan od njih je naleteo na pravi pravcati cvet kako niče iz puste zemlje i hitro odleteo kući da o tome obavesti svog drugara. Međutim odlazak nazad do cveta neće teći glatko, za šta će se pobrinuti niz šarenolikih likova, situacija i problema sa kojima će jedan od drugara koje vodite morati da se pobrine. Priča je u osnovni jako simpatična i originalna, ali kao da joj fali malo dublja osnova, stiče se utisak da je sve postavljeno previše plitko da bi igrača dovaljno motivisalo da igru igra zbog priče.

U igri vodite jednu od bubašvaba (dok drugu pokušavate da spasete), kretanje se odvija putem wasd tastera, dok miš koristite za interakciju sa okolinom. Inventar otvarate jednostavnim skrolom, a od tastera ćete još koristiti i spejs čija je svrha odzumiranje kamere kako bi ste imali bolji pregled šire okoline. Ovo je p&c avantura sa klasičnim sistetom inventara i predmeta koje kombinujete ili koristite sa nekim od predmeta u prostoru. Zagonetke su prosečne težine, ali sasvim lepo osmišljene i savršeno logične, tako da nećete naići na veći problem prilikom igranja. Osim klasičnih zagonetki, u par navrata oprobaćete svoje strpljenje tokom sekvenci osmišljenih u maniru arkadnih igara. Inovativni momenat gejmpleja jeste promena perspektive, odnosno mogućnosti kretanja po (skoro) svim površinama, protivno gravitaciji, što nam je i logično jer u igri vodite bubašvabu. Ovaj sistem je sasvim fino implementiran i nakon početne zbunjenosti i navikavanja, ubrzo se u menjanju perspektive snalazite kao riba u vodi(ili kao bubašvaba na zidu?). Prva je šteta samo što ovakav sistem nije kvalitetnije iskorišćen jer je na prvu loptu jasno da tu ima potencijala za veliki broj logičkih zagonetki koje bi trebalo da rešavate aktivno koristeći ovaj mehanizam, ali to je izostalo. Umesto toga, kretanje po zidovima i plafonu jednostavno ćete koristiti uglavnom da bi došli do naizgled nedostupnih lokacija ili kako bi ste pokupili/uticali na neki predmet koji nedostupan sa poda. Pomalo su iritantne i veštački napravljene ‘’nepremostive’’ prepreke koje nam onemogućavaju da dođemo do određenih delova nivoa mimo onog načina kako je autor zamislio.

Još jedna zamerka gejmpleju odnosni se na pomalo nespretan crno-beli dizajn predmeta u vašem inventaru pa je za pojedine predmete ponekad nejasno šta ste račno pokupili i šta to imate kod sebe, što je informacija relevanta da bi ste uopšte razmislili kako taj predmet i da upotrebite. Ovo posebno dolazi do izražaja ako se ima u vidu da u igri, osim menija, nema nikakvog teksta. Sve bube u igru mumlaju, a njihove misli su izražene u malim oblačićima gde se menjaju slike, što  važi i za opise pojedinih predmeta. U globalu, sve ovo nije toliko strašno, jer ćete uglavnom razumeti svaku situaciju i znati šta imate u inventaru, ali će u početku izgledati pomalo haotično. U igri postoji i mapa, ali nam je njena svrha ostala nejasna, pošto apsolutno nema nikakvu upotrebnu vrednost, ne u smislu njenog kvaliteta, već u smislu da vam mapa nikada neće ni trebati.  I pored navedenih mana, gejmplej je jako zabavan i on sam po sebi je dovaljan da vas drži pored igre, gde veliku ulogu imaju pomenute lepo i logično osmišljene zagonetke.

Drugi kec iz rukava ove igre jesu prelepo dizajnirani nivoi i likovi koji ih nastanjuju (raznolike bube da budemo precizniji). Grafika je karakteristična 3D stripsko-crtana i imaćete utisak kao da sve vreme gledate animirani crtani film. Animacije su tečne, a kretanje kamere prilikom promene perspektive je odrađeno iznenađujuće odlično i neće praviti problema. Igra ima i veliki broj međuscena koje se pokreću nakon određenog progresa, i one su urađene u simpatičnom ručno crtanom stilu. Muzika je očekivana za ovakav tip igre – vesela, neozbiljna i pomalo dečija,  i kao takva se savršeno uklapa u ambijent. Glasove buba ne bi smo da komentarišemo jer nismo sigurni da zvuci koje likovi u igru ispuštaju uopšte spadaju u kategoriju glasovne glume.

Ovo je, dakle, defintivno jako zabavna i lepa igra, preporuka za ljubitelje avantura ali i za ostale igrače, pošto p&c aspket nije previše ‘’hardkor’’. Na kraju, jedina ozbiljnija mana koju možemo naći igri jeste njena dužina. Taman kada dobro uronite u igru i poželite da dođete do novih nivoa i rešavate nove zagonetke pojaviće vam se  kraj igre, a vas ostaviti uskraćenim i željnim za još igranja.

Autor: Nikola Savić