Bio je to divan dan. Veličanstvena žurka za sve nas koji smo uspešno završili srednju školu, pa čak i one koji će morati da se dodatno potrude u avgustu. Školski odbor je organizovao koncert popularne rok zvezde, a moja draga je pristala da na isti zajedno odemo. Obukao sam se najbolje što sam mogao, mada je ćaletov stari sako bio malo širi u ramenima, a kraći u rukavima nego što bi trebalo. Njena bela krila su bila prelepa, a oči su plamtele žarom koji do tada nisam video. Avaj, dok je bend izvodio našu, bar sam tako mislio, pesmu, ona mi se izvukla iz zagrljaja i poletela prema pevaču. Čvrsto ju je zgrabio šakom i polako prineo sebi. Video sam kako se njen kljun sprema na poljubac, a ja sam znao da će uslediti nešto još užasnije. I dok su se njegova usta skupljala oko njenog snežno belog vrata, iz mojih se oteo krik nemoći i očaja. Razrogačenim očima sam gledao po sobi shvatajući da je to bio tek san… Noćna mora. Setio sam se kako sam kao klinac trčao po parku prema jatu golubova, a oni bi se raspršili u strahu. Smejao sam se tada, jer nisam imao zlu nameru, samo mi je bilo zabavno. Danas, kada se zaletim prema takvom jatu, samo oni koji su baš nesigurni u sebe odskoče korak ili dva u stranu, a često mi se dešava da ja moram da izbegavam goluba koji bezobzirno pikira ka meni… Uh, lep je film snimio stari dobri Hič, taman da od njega ne može da se spava.
Očigledno je da ja nisam jedini koga intrigira moguće preuzimanje primata na planeti, od strane golubova. Jer, kako drugačije objasniti igru Hatoful Boyfriend. U ulozi devojke (avaj, nisam znao kog pola je moj lik, pre nego što sam joj smislio ime), jedine učenice u prestižnoj školi za ptice, koja nije ptica, nego čovek. Posle početnog šoka i privikavanja na okolinu, lagano se upoznajete sa drugarima, onima koji će to postati i onima koji to nikada neće biti. Svakoga dana, kroz sitne zgode i nezgode u školi i oko nje, na primer u klubu ljubitelja muzike, na časovima fizičkog, ili u lokalnom kafiću, napredovaćete ka kraju školske godine i, da li, ljubavi svog života.
Simpatično osmišljeni likovi i prilično brza, ali standardno izvedena interaktivna vizuelna novela, je standardno igriva. Povremeno ćete imati priliku da svojim odlukama utičete na razvoj događaja u budućnosti, i tako poboljšate ili pogoršate odnos sa ostalim likovima, nađete posao, pa čak i pomognete starim ljubavnicima da među njima ponovo zavlada strast.
Kada jednom završite igru, možda ćete već o njoj doneti konačan sud. To može biti bilo gde od “Ovo inače ne volim, a zaplet i humor su toliko bizarni da ne bih nikome ni preporučio” do “Ovo je najbolja igra ikada”. Kako god uradili, možda će vaše mišljenje biti dobro, ali pogrešićete ako tu stanete. Tek nakon nekoliko proigravanja i viđenih krajeva, moći ćete da dođete do još bizarnijeg sleda događaja, koji baca potpuno novo svetlo na svet u kom naša junakinja živi i školu koju pohađa.
Sa naše strane, svakako možemo da preporučimo Hatoful Boyfriend igračima koji vole nešto bizarno, a duhovito, uz malo sreće, igra će im se dopasti, a možda se i navuku na ovaj u Japanu izrazito popularan žanr igara. Doduše, zaista postoji šansa da se iskreno zapitate “Šta sam bre ovo sad odigrao i zašto?”. No, kako kažu naši stari – rizik je živeti, čak i među golubovima. Tu je, možda, i najveći.
Autor: Luka Zlatić