REVIEW: Company of Heroes 2 Ardennes Assault

Nije prošlo ni godinu i po dana, a kompanija Relic je izbacila igru Company of Heroes 2, stand-alone multiplejer ekspanziju Western Front Armies, a sada i stand-alone ekspanziju za jednog igrača Ardennes Assault.

Ardennes Assault sadrži jednu kamapanju od 18 misija i istorijski pokriva period za vreme nemačke kontraofanzive na Ardenima 1944. (čuvena operacija Unternehmen Wacht am Rhein) koju su Amerikanci inventivno krstili Battle of the Bulge. Nažalost, Ardennes Assault pokriva igru samo iz američke perspektive, pa ako ste očekivali da ćete upravljati moćnim pancer divizijama u jurišu kroz ardenske šume (take 2) ostaćete razočarani, kao i autor teksta.

Posle odabira tri od četiri ponuđena odreda Ardennes Assault će vas odvesti na stratešku mapu u „lakše“ tri tutorijal misije predstaviti nove komandire i čete pod njihovim vođstvom. U ponudi su: padobranci, mehanizovana pešadija, support odred tj. inženjerska brigada, kao i elitne Ranger jedinice koje se kako moderno poslovanje nalaže mogu igrati samo ako se dokupe u vidu DLC-a. Posle tutorijala, igra vas ostavlja na milost i nemilost vašim strateškim odlukama. Naime, svaku četu možete zasebno pomerati i napadati protivnička uporišta, a cilj je naravno eliminisati nemačko prisustvo i otkloniti pretnju prema savezničkoj luki Antverpen.

Svako kretanje vaših odreda po neprijateljskoj teritoriji oduzeće vam malo od „Company strength“-a, a isto će se desiti u blažem ili težem obliku u zavisnosti od težine gubitaka koje ta četa pretrpi u okršaju sa nemačkim snagama.  Dinamička strateška mapa je nova i u principu dobra ideja koju je Relic uveo u CoH 2 serijal ali ostavlja utisak statičnosti. Bez obzira na vaša kretanja po mapi i odluke – nemačke jedinice se neće pomerati sa teritorija na kojima su stacionirane. Protivnička uporišta prikazana su oznaka za nemačko odlikovanje Iron Cross i broj „krstića“ označava relativnu protivničku snagu. Valja imati na umu da napadi na druge teritorije koje su u blizini mogu dovesti do toga da se deo nemačkih snaga povuče (što donekle možete sprečiti presecanjem linija odstupanja drugim četama) na drugu teritoriju pod nemačkom kontrolom i svaka jedinica koja se povuče će povećati snagu protivnika na toj teritoriji za jedan.

Prelazak misije će vas nagraditi na dva načina: određenim brojem Requistion Points-a i uvećanim Veterancy nivoom celog odreda. Requistion Points se skupljaju u zajednički pool za sve odrede i mogu se trošiti za unapređivanje sposobnosti neke od njih. Na primer Airborne Company će na taj način moći da umesto jedne grupe padobranaca na isto mesto da pozove dve, dok će Mechanized Infantry umesto lakih Stuart tenkova moći da bojno polje u vidu off-map pojačanja pozove Wolverine Tank Destroyer-e. RP je takođe moguće potrošiti za popunjavanje gubitaka koje su vaši odredi pretrpeli ali taj potez smanjuje nivo iskustva koji taj odred ima – što je i logično imajuči u vidu da predstavlja dopunjavanje svežim, neiskusnim regrutima. Pored trošenja RP-a, jedini način da se popune gubici je da se odred ne pomera neko vreme i svaki potez koji četa provede nepomična na strateškoj mapi uvećaće Company Strength za 5. U svakom slučaju preporučujemo ovaj način za popunjavanje gubitaka, jer se Veterancy nivo dobija užasno sporo – pa je recimo za tri zvezdice potrebno da pređete čak 10 od 18 misija sa istim odredom.

Pojedinačne misije u kampanji su predefinisanog karaktera, dok su ostale Skirmish tipa i igra će nasumično odrediti način pobede u određenoj misiji. Ponekad će to biti klasičan Capture the „Flag“ sistem gde je cilj zauzeti određene teritorije na taktičkoj mapi, a držanje tih lokacija aktivno će smanjivati broj „ticker“-a protivnika – pad na nulu znači pobedu ili poraz zavisno od ugla gledanja, nekad ćete se boriti za prikupljanje supply paketa koji će nasumično biti izbacivani po mapi u pravilnim vremenskim periodima i slično. Svaka pojedinačna misija obično će uz glavni cilj imati i jednu sporedni zadatak, a oni će varirati od spašavanja zaostalih savezničkih trupa, preko ubistva visokog oficira nemačke armije do dobavljanja važnih vojnih dokumenata. Zajedničko za sve sporedne zadatke je da ćete u ograničenom vremenskom roku morati da izvršite upad na određenu teritoriju koja je obično malo bolje branjena od drugih.

Kampanja u Ardennes Assault-u nije nimalo laka i naročito će biti problematična za novopridošle igrače Company of Heroes serijala. Ako ne budete vodili računa u svakoj misiji na broj gubitaka (koji će biti visok koliko god pažljivo igrali) posle nekog vremena bićete u situaciji da su vam svi odredi toliko slabi da nećete moći da pređete misiju što, opet, dovodi do paradoksa gde strana koja pobeđuje (vi) ima sve slabije i slabije odrede u odnosu na snagu koja gubi (oni). Na to dodati i da je snimanje pozicija urađeno u Iron Man maniru – jedan save game u toku cele kampanje u vidu „Save and Exit“ opcije.

Ljubitelji Company of Heroes serijala će zasigurno biti oduševljeni – ipak su tu sve nove jedinice iz Western Front Armies ekspanzije koje je sad moguće probati u kampanji za jednog igrača. S druge strane cena od 40 dolara za 18 misija bez mogućnosti barem kooperativnog multiplejera je previsoka, pa nema gde. Na to nadodati da se četvrta četa Rendžera otključava parama, a da će igrač bez njih ostati uskraćen i za deo priče koja bi trebala da bude jača strana ove ekspanzije (Our valiant combatants and our noble sacrifice type of BS) je čist bezobrazluk. Da zaključimo – da, AA je dobra ekspanzija i ne, AA ne vredi 40 dolara.

Autor: Petar Vojinović