REVIEW: Murasaki Baby

Murasaki Baby je istripovana igra, eto, rekli smo. Njena osnova izaziva nelagodu ali ona nije „problematična“ – devojčica je izgubila roditelje i pokušava da ih nađe. Problematično je izvođenje i kompletan grafički dojam. Dovoljno je reći da beba ima glavu okrenutu naopačke, tj. usta na vrhu glave … dovoljno istripovano, zar ne? To naravno ne predstavlja poseban problem, ali čitav crno-beli mračni svet nekome možda može biti „kap koja preliva čašu“ u jednom inače, na specijalan način, simpatičnom ostvarenju.

Gejmplej je jednostavan. Desno-skrolujuća platforma sa logičkim elementima. Devojčica uz sebe stalno nosi balon u obliku srca. Balon je taj koji može doći u problem i pući, kada morate da nivo započnete ispočetka. Da, pogodili ste, balon je „zdravlje“, tako da sama beba u suštini nikada nije u pravoj opasnosti. Počeće da plače kada balon pukne, ali to je sve. Kroz nivoe je vodite tako što je putem ekrana osetljivog na dodir „vučete za ruku“. Morate da obratitepažnju na to da devojčica ne hoda brzo, pa će ako je prebrzo vodite pasti i iznova početi da kmeči. Nadrealne scene i zagonetke koje se pred vas postavljaju rešavate tako što na touchpad sa zadnje strane uređaja postavite prst i vučete ga levo ili desno, što trenutno menja pozadine nivoa na kojem ste. Na taj način recimo na trenutni ekran možete dovesti munje i gromove potrebne da biste strujom napajali most koji će vam pomoći da pređete preko ili pak dovesti vetar koji će da oduva male iglice koje su vas sprečavale da odete dalje jer su, kao što možete da predpostavite, kobne po balon.

Naravno, beba ima problem sa svim sa čime bebe inače imaju problem – plaši se mraka, plaši se utvara smeje se kada je nešto obraduje ili kada se nađe korak bliže pronalasku majke. Ipak, čitava atmosfera u igri će više uznemiriti vas kao igrača nego nju, pa u tom pogledu sve što čudno vidite ili doživite potpuno ima smisla, jer je i čitava igra – čudna.

Među lošim stranama moramo istaći to što igra ne poseduje pauzu (?) kao i nešto veći problem – kontrole. Iako igra odlično i u potpunosti koristi sistem ekrana i pada osetljivog na dodir, u nivoima kada je potrebno da kontrolišete i bebu i balon događa se da svojim šakama prekrijete čitav ekran i jednostavno ne vidite šta radite. Još jedna negativna osobina je i to što igra nema posebnu dubinu – priča je jednostavna i ne posebno zanimljiva, izvođenje je tu i rešavanje zagonetki, ali nekog posebnog pojašnjenja nema.

Ipak, i pored svega toga, u pitanju je naslov koji bi trebalo da isprobate. Nije pretežak i donosi zanimljivu zabavu ukoliko volite malo morbidnosti. Ukoliko ne, vrlo lako ćete već po slikama iz igre uspeti da shvatite da li je ovo naslov za vas ili nije.

Autor: Bogdan Diklić