REVIEW: Tinertia

Tinertija je sjajna igra. U ulozi ste malog simpatičnog robota koji mora da pređe od jednog do drugog kraja mape kako bi stigao do sledećeg nivoa. Svaki naredni nivo je teži od prethodnog, jasno. Grafika je zanimljiva, zvuk je simpatičan. Tvorci su odlučili da primene stari dobri platformski recept – sve vam je pojašnjeno vizuelno. Nema tutorijala, nema pomoći – kada vidite lavu, znate da ćete umreti ako u nju upadnete. Kada vidite pukotine na platformi, znate da ona neće dugo izdržati. Sve je tu, sve je kako bi trebalo da bude.

Ključ game mehanike u ovom slučaju leži u nečemu drugom – ne postoji skok. Na prvu loptu zvuči neverovatno, i donekle objašnjava termin „hardcore platformer“ kojim se tvorci igre hvale. Međutim, nije sve baš tako „hardcore“. Skok zamenjuje rocket-jump, što u neku ruku može da se posmatra kao identična stvar. Ukoliko ste igrali Quake, u Tinertiji ćete se osećati kao kod kuće, jer će to upravo biti jedini način da poskočite, preskočite opasnost, dođete na visoko postavljenju platformu i tome slično.

Postoji veliki broj stvari koje treba uzeti u obzir kod skakanja tako što opalite raketu sebi pod noge. Morate da vodite računa o momentumu, pravcu odakle dolazi eksplozija, upravo sve ono na šta ste navikli u quakeu. Ako trčite i pucate iza sebe, letećete „pravo“. Ako pak pucate sebi direktno u noge, odbacićete se u vis. I tome slično. Mislite da je to teško? Sačekajte da vidite koliko je komplikovano skakati po zidovima, odnosno pucati rakete u zidove i tako se odbijati od iste. Kao pomoć, možemo preporučiti da igrate džojpedom (ako igrate na PCju) pošto tastatura i miš nisu baš najbolje rešenje.

Dizajn nivoa je zaista sjajan. Svaki nivo poseduje svoje izazove koje morate ispuniti ukoliko želite da osvojite bonus poene. Morate i da se borite sa vremenom i da nivo „obrnete“ unutar određenog vremenskog limita, kako biste mogli da kažete da ste pravi vladar Tinertie.

Koliko god da ste dobri, ipak se radi o prilično teškoj igri

Bilo kako bilo, spremite se na umiranje, i to mnogo. Na ponovne pokušaje, na greške, na ispravljanje grešaka. Tinertia poseduje sve to u sebi. Ipak, to je jedini način da naučite, baš kao nekada. Doduše, jednom kada završite igru nema baš puno potrebe da je igrate ponovo, osim ukoliko ne želite da oborite sopstvene rekorde.

[huge_it_gallery id=”4″]

Tinertia je u svakom slučaju pravi dašak svežeg vazduha u današnje vreme. Grafički je simpatična, zvučna podloga je dobra. Mehanika je sjajna, kompleksna, izazovna. Svakako igra za one koji su se „davili“ u platformama kada je postojalo samo jedno akciono dugme i nikakvi tutorijali.

Autor: Bogdan Diklić