REVIEW: Hotline Miami 2

Budi vas snažan zvuk. Na um vam padaju eksplozije bombi, ali kratki bljesak koji ubrzo prati još jedna potmula tutnjava vam stavlja do znanja da je u pitanju samo (samo?) oluja. Ali, ima tu još nešto…

Obris koji se nazire u tami. Zenice se šire kako bi u sebe upile što više svetla i sada vidite čoveka sa glavom (maskom?) petla. Čujete i njegov glas, reči koje izgovara su kriptične, ali vam je njihova poruka savršeno jasna. Ujutru ustajete kao da se ništa nije desilo, ali kada vam glas sa druge strane telefonske žice kaže gde i kada da odete, znate da ćete tamo i tada otići, a znate i šta ćete uraditi. I ne, neće to biti samo grmljavina.

Ko ste vi?

Zašto ne glumac u akcionom hororu B produkcije? Filmu čija je tema vezana za ubistva koja su potresla Majami pre par godina. Glumac čija se uloga i stvarni život pomalo prepleću, a strast prema nasilju koju oseća dovešće film (život?) do preokreta koji mu se nimalo neće svideti.

Možda ste jedan iz grupe fanova osobe osumnjičene za ubistva? Ajde, ajde, nije to tako strašno. Svašta danas ljudi smatraju za kvalitet. Još da iz dosade (ili možda još nekog motiva?) ne nastavljate sa ubijanjem u stilu vašeg idola… Vođa fanova čak tvrdi da je maska tigra koju nosi pripadala ubici i ponosi se time što ubija koristeći samo gole ruke i ništa više. Tu je i rmpalija koji puca iz dve mašinke, lako kao da su u pitanju pištolji. Zatim, devojka čija brzina i veština ne dozvoljavaju protivnicima da je dotaknu, ali ona ume da ih dotakne i te kako. I na kraju, braća koja rade u paru, pa dok jedan motornom testerom tranžira nesretnike koji su se isuviše približili, drugi pištoljem eliminiše udaljenije protivnike.

Za promenu, možda ste čovek od zakona? Detektiv u policiji Majamija, koji slučajeve rešava tako što pobije sve potencijalne osumnjičene i njihove pomagače. A posle toga, opušteno odšeta sa mesta zločina (pravde?). Policajac, porota, sudija i dželat. Sve to u jednoj osobi.

Možda ste saborac (prijatelj?) originalnog ubice iz armijskih dana… Kada ste zajedno ujutru čistili naoružanje, a uveče Havaje od komunističke gamadi. Mašinka ili bacač plamena u jednoj, a nož u drugoj ruci. Eh, da… Bila su to divna vremena. Čak i kada ste jedva izvukli žive glave iz cele te situacije. Vi na nogama, a on polusvestan, prebačen preko vaših leđa.

Još jedan čovek iz prošlosti? Prvobitni ubica (ili samo jedan od mnogih?), vlasnik maski zmije, od kojih jednu pronalazi čovek koga sada svi zovu Jakna, čovek koji se danas nalazi na optuženičkoj klupi.

Ili ste čovek koji je ubio Jakninu devojku? Ubica u službi tajne organizacije koja stoji iza čitave ove priče. Ali ubica mekog srca, koji sve to radi kako bi svojoj onemoćaloj majci obezbedio mirnu starost. Priča svoju priču (okajava grehe?) novinaru koji piše knjigu o Jakni.

Fin porodični čovek je taj novinar. Kada vas (ga?) napadnu u metrou, dovoljno mu je da onesposobi protivnike i isprazni im oružije. Ali jedan od napadača neće da odustane, uporno pokušava da ustane. Udarate ga ponovo, još jednom i još jednom… Kada ustanete, zakrvavljene oči i krvave pesnice su ništa naspram onoga što ste ostavili iza sebe. Uzgred, njegov pištolj niste ispraznili…

Možda ste pripadnik ruske mafije? Plaćenik, profesionalni izvršitelj nedela, ali i čovek kome je takvog života preko glave. Zamolili ste gazdu da sve to napustite i penzionišete se. I gazda je rekao “Da!”. Samo još jedan posao, težak ali izvodljiv. Novac, devojka (sve su iste?), odmor. Sve to na samo korak.

Na kraju, možda ste gazda te ruske mafije. Sin prethodnog vođe, koji je skončao tako što se sukobio sa Jaknom. Mladi ste, ambiciozni, vešti i beskrajno hrabri (potpuno ludi?). Ništa vas neće zaustaviti da povratite vaš grad iz šaka kolumbijske mafije. Kada završite sa njima, biće kao da nikada nisu ni postojali.

Na kraju krajeva, možda i nije toliko bitno ko ste od njih (zar niste svako?), možda je bitnije zašto radite to što radite? Zašto kada zazvoni telefon, odete tamo gde vam je rečeno i uradite ono što uradite?

U čemu uživate?

Da li je u pitanju ritam elektronske muzike (akcije?) koja dominantno prati svaku scenu u kojoj se nalazite? Soundtrack koji je briljantan bilo da ga slušate van igre, ili njenim tokom. Soundtrack koji možda nema jedan Hydrogen, ali je u svemu ostalom vrhunski.

Možda vas zavodi mračna pixelizovana grafika, sa taman toliko detalja koliko je potrebno da biste znali šta se dešava, a ostatak sami izmaštali u mračnim dubinama sopstvenog (autorovog?) uma?

Verovatno je deo uživanja i svaka scena u kojoj ćete se naći. Svaki protivnik kog ćete eliminisati, uprkos (ili baš zbog toga?) nezgodnoj situaciji, njegovim reakcijama, oružiju koje držite u rukama ili masci koju nosite na glavi. Čak i kada je neka od 25 scena prevelika, i kada morate pomalo da je naučite napamet, svakako će vas uspešan niz akcija-reakcija-prilagođavanje-egzekucija učiniti zadovoljnim.

Uživate, realno, u svemu gore navedenom. U srži onoga što čini Hotline Miami 2: Wrong Number sjajnom igrom, i onome što je činilo prvi Hotline Miami briljantnom igrom.

A svi znamo da je to – zabava.

(Zar ne?)

Autor: Luka Zlatić