REVIEW: Ori and the Blind Forest

Nekad u igračkoj industriji iznikne takav dragulj da iako ne redefiniše žanr kome pripada, postaje svojevrsni checkpoint kvaliteta od kog bi trebalo da polaze naslovi u budućnosti. Baš takva igra je i Ori and the Blind Forest. Četiri godine bila je u razvoju, ne bi li nastalo nešto, po rečima autora, zaista posebno. I zaista posebno je i nastalo, jer je Ori and the Blind Forest igra koja oduševljava na gotovo svakom polju. U svojoj kategoriji 2D platformera, ona je bez sumnje jedno vrhunsko dostignuće.

Kako tvorci igre kažu, Ori and the Blind Forest je nastao iz ljubavi prema igračkim klasicima kao što su Metroid i Castlevania, stoga sama igra veoma podseća na ove naslove. Ali se u njoj može primetiti i uticaj drugih igara, kao i drugih elemenata iz sveta zabave. Ako bi se čovek morao poslužiti slobodnim opisivanjem vođen prvim utiskom, mogao bi reći da je Ori jedna mešavina istraživačke pustolovine Metroida i Castlevanije, epske naracije Zelde, dinamične igrivosti Megamana i Super meat boya, čarobne šarenolikosti Ghibli animacije, odličnog i uvek inovativnog dizajna nivoa Super Marija, a sve to začinjeno upečatljivom originalnošću koja kao da inspiraciju vuče iz same poente igračke industrije. Iako pomalo glorifikujuće, onaj ko bi došao do ovakvog zaključka, ne bi mnogo pogrešio. Jer Ori and the Blind Forest je zaista, zaista nešto veoma posebno.

Svakako prva stvar koja će vam zapasti za oko, jeste neprikosnoveni vizuelni utisak koji igra ostavlja na vas. Grafika ne samo da vas može oduvati svojom nesvakidašnjom pojavom, ako ne budete znali šta da očekujete, već neće prestati da vas oduševljava od početka pa do samog kraja. Svaki kadar, svaki pokret, svaki minijaturni detalj, urađen je sa tolikom količinom pažnje da kada se osvrnete na četiri godine potrebne da ova igra nastane, zapitaćete se kako im nije trebalo više vremena da oslikaju ovo remek delo. Harmonično ukombinovani 3D elementi, savršeno „leže“ na dvodimenzionalnoj pozadini, tako da sve deluje kao čarolija, što itekako ide u prilog bajkovitoj atmosferi koja vlada igrom. Sve animacije su neverovatno tečne, a 2D pozadine pružaju utisak živopisne dubine koja unosi život u svaki crtež. Igra izgleda kao visokobudžetni crtani film koji vi kontrolišete, što je samo po sebi za prvi utisak, nešto najbolje što jedna igra može da vam ponudi. Ali ni to nije sve.

Ori and the Blind Forest krasi izuzetno detaljan svet koji pokreće emotivna i originalna priča. Već prva scena u igri će vas zainteresovati da saznate šta se dalje dešava, i pre nego što shvatite gde ste se našli, preuzećete kontrolu nad karakterom, što će opet nastaviti da se nadovezuje na animacije. Priča je hirurški precizno orkestirana, tako da granicu između igre i filma gotovo da nećete ni osetiti, a prati Orija, malenog šumskog duha, otrgnutog sa duhovnog drveta u velikoj oluji, i njegov put u pokušajima da se vrati svom domu. Već u prvih desetak minuta, Orijeva tragična sudbina će vas vezati za njega, i gotovo je izvesno da ćete celu njegovu avanturu primiti mnogo ličnije nego što ste to prvobitno mogli očekivati.

Sa audio strane, Ori and the Blind Forest nimalo ne zaostaje. Originalna muzika će vas sve vreme pratiti i prosto nadahnuti svakom promišljenom notom, naglašavajući sve ono što je važno, pritom podižući ceo emotivni element igre na vrhunski nivo. Ovo je jedna od onih igara čiji bi soundtrack definitivno trebalo da preslušate.

Na polju igrivosti, možete odmah odahnuti jer Ori and the Blind Forest donosi izuzetno jasne i precizne kontrole koja vas nikada neće izneveriti. Za svaki loše procenjen skok, za svaku smrt padom u provaliju, za svaku grešku, isključivo će biti kriv igrač, jer kontrole funkcionišu sjajno, imaju odličan odziv i prosto rade ono što ste naumili da učinite. Uz sve to, akcija je vrlo tečna i brza i ostavlja mnogo prostora za improvizaciju i osmišljanje pristupa koji ćete koristiti da se suočite sa neprijateljima. U celoj njegovoj avanturi, Oriju pomaže Sein, mali svetlosni pratilac koji je Orijevo glavno oružje. On će ispaljivati svetlosne projektile u smeru protivnika, bez obzira da li ste okrenuti ka njima, dok ćete se vi fokusirati na izbegavanje napada. Akcione sekvence nekad mogu biti toliko prenatrpane, da će vas možda podsetiti na neke japanske shoot em up igre, što samo može podići izazov za još jedan stepenik, a to je svakako uvek dobrodošlo danas, kada vas igre mahom vode za ruku.

Ori and the Blind Forest sadrži i neke od RPG elemenata. Ubijajući neprijatelje, sakupljaćete poene kojima ćete unapređivati Orijeve sposobnosti. Vrlo interesantan strateški pristup pruža i način na koji se igra čuva. Ori poseduje određene svetlosne poene koje može koristiti za super napad, ali sa druge strane, oni se koriste i za proizvoljno čuvanje igre na gotovo bilo kojoj lokaciji. Tu će igrač morati da odluči da li želi da upotrebi poen da bi napao protivnika, ili ipak da bude pažljiviji i sačuva igru pre nego što uleti u klasičnu borbu. Takođe, ako nemate dovoljno svetlosnih poena, nećete ni moći često da sačuvate, pa ćete morati da pazite i gde i kada to činite. Ovo svakako još više produbljuje gejmplej, jer vas prosto tera da razmišljate, umesto da srljate u borbu.

A protivnici… Protivnika ima više vrsta, svaki sa svojim posebnim načinom napadanja, stoga ćete za svakog pojedinačno morati da osmislite pristup i kako da mu se suprotstavite. Vremenom ćete nailaziti i na jače protivnike, specifične za predeo u kom se nalazite. I kada se budete vraćali na stare nivoe u potrazi za nečim što ste propustili, borbe sa starim protivnicima pokazaće vam koliko ste zapravo napredovali.

Sve ove sitnice koje možemo navesti kao plus igre, zasebno i ne zvuče kao nešto posebno. To su već viđene stvari, poneke blago unapređene ili izmenjene, ali opet ne donose mnogo noviteta koji ostavljaju bez daha. Ali ono što Ori and the Blind Forest čini tako posebnom igrom, jeste činjenica da su svi ovi elementi tu. Baš tu, implementirani na jednom mestu, u jednu igru. Svaki pažljivo probran i odmeren, uliven u jednu celinu. Igra ima sjajnu grafiku, fantastičnu muziku, fluidan i zarazan gejmplej „okupan“ mnoštvom proverenih detalja i načinima izvođenja, maštovitu i interesantnu priču, odličnu režiju, pregršt svežeg sadržaja koji se samo nadovezuje jedan na drugi… Ova igra ima gotovo sve što možete tražiti od jedne 2D platforme. I od samog početka pa do kraja vas vrlo izvesno neće ni jednom razočarati nekim predvidivim ili otaljanim ispadom. Jer ova igra nije napravljena samo da bi postojala i bila prodata, već je napravljena da bi bila sjajna. Baš s tom namerom, iz ljubavi prema igrama.

Ori and the Blind Forest verovatno neće ostati zapamćen kao prekretnica na polju svog žanra, ali će svakako biti urezan kao igra koja je dotakla vrh iznad svih drugih, pa makar i samo na neko vreme. Orija niko neće kopirati, niko neće „pozajmljivati“ dobro prodate elemente niti će ovaj tip igara početi da se poistovećuje s njim, ali će definitivno ostati kao inspiracija za sve buduće 2D platforme a i šire žanrove, kao primer kako se dobri elementi mogu uklopiti u jedan odličan projekat. Tvorci Ori and the Blind Forest igre kažu da je Ori njihov skroman doprinos igračkoj industriji u znak zahvalnosti svim naslovima uz koje su oni odrastali, a jednom iskusnom igraču može prosto samo da bude drago što u moru istovetnih igara povremeno i dalje ponekad ispliva nešto ovako spektakularno. Nešto ovako toplo i posebno. Svakom ljubitelju žanra, ali i bilo kome ko se divi vrhunskom vizuelnom stvaralaštvu, pa makar i samo posmatrao igru dok je neko drugi prelazi, ovu igru najtoplije preporučujemo. Ni slučajno ne propustite priliku da barem na tren doživite jednu od najboljih igara za ovu godinu. Ori and the Blind Forest vas bez sumnje neće izneveriti.

Autor: Milan Živković