Opisi igara

REVIEW: Hektor

Ako ste ljubitelj teorija zavere, Hektor na prvi pogled deluje jako primamljivo. Naime, u pitanju je tajna vojna baza u kojoj su vršeni eksperimenti nad osobljem, uglavnom u svrhe ispiranja uma i slanje tako “pripremljenih” vojnika na zadatke kao duple agente. Baza je sad napuštena i vaš lik se spletom neprilika nalazi u njoj, nakon što je i sam bio podvrgnut eksperimentisanju. Ono što dalje sledi je dva do tri sata tumaranja mračnim hodnicima Hektora u stilu brojnih indie igara koje sve češće viđamo od kako su Penumbra i Amnesia stekle na popularnosti. Priča se takođe odmotava po poznatom šablonu skupljanja beleški razbacanih po svim mogućim i nemogućim mestima, srećom sa naracijom jer su neke poruke jako nečitke.

ss_13da6164f38324b4febfafea7025270b66d1e7f0

Jedna od glavnih komponenti igre koju su autori najavljivali mesecima je Jigsaw sistem generisanja nivoa. Sobe i hodnici se ne smenjuju potpuno nasumično, već ih pomenuti sistem polako otključava u zavisnosti od toga koliko ste zadataka završili. Ovo stvara donekle cikličnu strukturu igre i često ćete se vrteti u krug dok ne ukapirate šta treba da uradite da biste napredovali dalje. Ideja na papiru zvuči solidno, ali već posle 15 minuta igre postaje užasno zamorna i primetno je da je igra tako napravljena samo da bi joj se produžilo trajanje. Interaktivnost je kriminalno niska i jedini predmeti koje skupljate su poruke sa tek ponekim ključnim predmetom. U prvom poglavlju ćete se i jako teško snalaziti po prostoru zbog gustog mraka, a jedino svetlo vam pruža upaljač. Realne opasnosti nema u prvoj polovini igre dok ne naletite na čudovište “originalno” nazvano Predator. Monstrum ima tendenciju da se pojavi niotkuda, lako vas stiže i ubija, a često će mu Jigsaw sistem pomoći da vas i prestigne i prepreči put jer se baš sledeća soba ukrsti sa njegovom putanjom. Posledice pogibije su banalne – povratak na poslednji checkpoint sa svim bitnim predmetima iz invetara, beleškama i rešenim puzzle deonicama netaknutim. Usudio bih se da kažem da je čak lakše pustiti da vas Predator secne nego bežati od njega, ionako vas neće vratiti previše nazad.

ss_13f70618739bd31d4a4508701fdec46f4f66e3f6

S obzirom da je horor u pitanju, očekivano postoji i skala uplašenosti tj. mentalnog stanja lika koga vodite. Na ovo je dodata još jedna sitnica – potreba da se često kljukate Benzo tabletama (nije objašnjeno zašto). Ove dve nevidljive skale utiču na prikaz, pa će vam se vremenom mutiti pogled i ljuljati kamera. Ništa strašno, toga je bilo i u Amneziji. Ali! Vremenom se dodaje efekat uvrtanja slike i jarke boje koje povremeno prekrivaju vidno polje. Kada se na to doda i uzani ugao vidljivosti (FOV) kao i klaustrofobični dizajn nivoa, ovo postaje igra koja vrlo lako izaziva glavobolju ali i prevrtanje u stomaku naročito kod osoba koje pate od mučnine izazvane kretanjem. Ne smatram sebe toliko podležnim mučnini, ali sam par puta morao da pravim pauze tokom igranja i izađem na svež vazduh jer su efekti u igri činili da se osećam jako loše, gotovo spremnim da se vizuelno podsetim šta sam jeo za ručak. Čak i sa slajderima za efekte spuštenim na 30%, što je najniže, duže igranje stvara nelagodnost i ne kraju će vam se činiti da je cela stvar trajala mnogo duže nego što kaže brojač na Steamu.

ss_9fe61e3bab27f2850cf42c33dd8ae92e051bc323

Ostaje pitanje da li Hektor ima ikakvu vrednost kao interaktivno iskustvo. Priča je brljava i nedorečena, te ćete na kraju ostati sa gomilom nerazjašnjenih pitanja. Ko je bio vaš lik, zašto su tu čudovišta,  zašto stalno morate da klopate tablete kao da su gumene bombone i slična pitanja ostaju bez odgovora i posle razočaravajućeg epiloga. Dizajn igre je užasno lenj, sa gotovo celim nivoima recikliranim u trećem poglavlju, a prisutni su i bagovi prilikom korišćenja pojedinih predmeta kada morate da restartujete checkpoint i nadate se da ćete ovaj put moći da pokupite papirić ili otvorite vrata čiju kvaku igra jako često ne detektuje. I sve to za “samo” dvadeset evra, ceni po kojoj se prodaju daleko kvalitetniji i sadržajniji naslovi, a ne igra kvalitativno na nivou početničkog moda za Amnesiu.

 

Autor: Bojan Jovanović

Hektor

0

Za:

  • Repetetivne borbe sa isuviše malo raznolikosti
  • Glasovna gluma je podnošljiva

Protiv:

  • Preterani insanity efekti izazivaju glavobolju i mučninu
  • Cena, trajanje
  • Bagovito
Comments
Play!Zine - preko 14 godina potpuno besplatan profesionalni gejming časopis na srpskom jeziku. Svakog meseca u digitalnom PDF formatu na preko 100 strana očekuju Vas opisi aktuelnih igara, intervjui, editorijali, recenzije hardvera, novosti sa domaće scene i brojne druge zanimljivosti iz sveta gejminga. A dok čekate novi broj časopisa, tu je i naš sajt - www.play.co.rs , gde vas svakodnevno obaveštavamo o svim aktuelnostima, novostima i zanimljivostima iz industrije video-igara. Naš moto je profesionalnost i posvećenost istraživanju, kako bi za vas doneli uvek najinteresantnije i dobro informisane vesti. Želimo dobrodošlicu svim starim i novim fanovima!

O nama:

PLAY! Zine

Adresa redakcije:

Vele Nigrinove 2/1
Beograd

Kontakt:
redakcija@play-zine.com

Play!Zine 2006-2019

To Top