REVIEW: Bloodborne

Sećate li se vremena kada su igre bile misteriozne? Kada vas nisu vodile za ruku i sve vam iznosile na tacni. Vreme pre quicktime eventova i pre već stotinu puta viđenih tutorijala. Vreme kada bi prelazak deonice, nivoa ili same igre bio nešto posebno. Možda se i ne sećate svega toga? E pa onda, dozvolite da vas Bloodborne malo podseti. Jer igra o kojoj ćete nešto sada pročitati, najbolji je podsetnik na sve ono zbog čega ste isprva i zavoleli igre.

Bloodborne je spiritualni nastavak Demon Souls i Dark Souls igara. Ako ste ikada igrali neku od njih, sigurno ste primetili ono po čemu su one specifične. Nisu nimalo lake. I tu nije u pitanju samo nivo veštine koji igra zahteva od vas pri samom akcionom delu, već i sve ono između, koje se tiče pronalaženja pravog puta. A po pitanju samog aspekta težine, Bloodborne sledi istu formulu. Ali, za razliku od svojih duhovnih prethodnika, formula ove igre je osvežena u malo drugačijem smeru. Pa, krenimo redom.

Pre početka igre, kreiraćete svoje “krvorođenče”, što bi rekli – od tabana do trepavica, ne bi li što bolje odgovaralo vašoj viziji nesrećnika kog ćete baciti u viktorijanski dizajniran grad prepun grotesknih grozota. Ako uzmemo u obzir da će većina odevnih predmeta prekrivati lice vašeg proizvoljnog protagoniste, možemo slobodno reći da je vaš trud blago protraćen. No ne časimo časa, počnite sa igranjem, totalno lišeni ikakvih smernica o komandama, i ne nervirajte se previše ako poginete već od prvog protivnika. To je samo srdačna dobrodošlica po kojoj je ovaj “serijal” prepoznatljiv. Dok se osvestite, shvatićete da ste transportovani u neki drugi svet, gde će vam komande i ceo fazon biti malo bolje objašnjeni. Ali ni to vam neće biti servirano na srebrnom poslužavniku. Svaki nagoveštaj, svaki delić priče, apsolutno svaka informacija, zavisiće isključivo od vas i vaše volje za istraživanjem. Retko koji objekat ili putokaz će “svetleti” i dozivati vas. Svemu morate pažljivo prići i proučiti ga. Što nas dovodi do još jednog bitnog aspekta Bloodborne-a. Ritam! Ritam kojim ćete prelaziti igru, od izuzetne je važnosti. Nigde ne smete žuriti. Protivnici su tamo gde ćete ih najmanje očekivati i svaki udarac može biti presudan. Ali nemojte biti ni previše spori ili će vas jezivost lutajućih neprijatelja izludeti. Da ne pominjemo situacije gde poginete posle dužeg “puzanja” pa sve opet krenete maltene ispočetka. Ah taj quick save, grdno nas je sve razmazio…

Glavna valuta u Bloodborne-u je “blood echo”. Njime kupujete opremu, podižete statistike igrača, unapređujete i opravljate oružja, kao i još drugih stvari. Praktično je u pitanju ista stvar kao i u Dark/Demon Souls igrama, gde se samo zvalo “souls”. Ne zaboravite, ako poginete, sav “blood echo” koji ste do tada skupili a niste potrošili, uzeće neki od protivnika koji su vas ubili. Jedini način da ga povratite jeste da ubijete tog istog protivnika, koji će biti prepoznatljiv po svetlećim očima. Ali ako to ne uspete a ubije vas neki drugi protivnik pre toga, gubite sve što ste skupili. Zato, ne budite previše štedljivi i trošite sve što skupite što pre. Ništa gore nego kada vam propadne višečasovni trud zbog tog prebrzog, skakutavog zombi psa. Mrzećete zombi pse…

Ako nastavimo da upoređujemo Bloodborne sa njegovim prethodnicima, dolazimo do zaključka da je igra znatno više akciono orijentisana. Da je dosta brža i agresivnija ali u isti mah i nešto laganija, jer neće od vas iziskivati da se “natežete” sa protivnikom, već će vam dopustiti da se sa njime raskusurate brzo i efikasno, idući na sve ili ništa. Dok ste u Souls igrama često koristili štit, u Bloodborne-u ćete tu mogućnost, iako je prisutna, najradije preskočiti. Štit je rđavo oruđe, i vaš najbolji prijatelj biće izbegavanje napada i brzi kontranapadi. Kao i uvek, broj pokreta koji igrač može da izvede bez odmora je ograničen, i brojaćete svaki potez, tako da će borbe izgledati kao vešto takmičenje u refleksima i brzim strateškim odlukama. Svaka borba, pa čak i sa slabijim protivnicima, izgledaće kao krvavi balet. Da, sigurno niste očekivali sklop krvi i baleta u ovom opisu, ali šta da se radi kada odlično odgovara onome što vas u igri čeka. Kombinacije slabijih i jačih a sporijih udaraca sa sve vratolomijama kojima izbegavate smrt, neće vas nimalo ostaviti ravnodušnim, a svaka dobro odigrana borba biće prava milina za gledati.

A kako i ne bi, kada Bloodborne izgleda sjajno! Sve od samog dizajna nivoa i protivnika pa do činjenice da je sve to izvedeno lepo i detaljno, biće pravi mali praznik za oči. Lokacije izgledaju izvrsno i atmosferično, efekti kupaju scenografiju kako odličnom igrom svetlosti tako i litrima krvi, a protivnici su maštoviti i raznovrsni do košmarnih granica. Osim povremenih bagova koji će vam kvariti istraživanje pojedinih lokacija, na dizajn nivoa nećete imati zamerki, a na dizajn protivnika možda tek poneku kada vas isprepadaju iza ćoška. I uz to sve, audio podloga je savršeno uklopljena. Zvukovi i suptilne muzičke teme naježiće vas taman toliko da kontroler stegnete u rukama nešto jače jer ste se, jelte, još više uživeli. A postoji li nešto dragocenije za igru, od toga da se skroz uključite u nju i poistovetite sa glavnim karakterom?

Ako biste voleli da saznate više o priči iza ove igre, možemo reći samo jedno. Istražujte. Nikakvo prepričano objašnjenje neće vas zadovoljiti već samo zbuniti, a ako vas uvod imalo zainteresuje, moraćete se dobro potruditi da sklopite celu slagalicu istražujući lokacije i pažljivo slušajući i čitajući sve što možete da pronađete. Još ako napomenemo da je svaka akcija u igri gotovo nepovratna, jer se status čuva gotovo nakon svega, kao i činjenicu da u igri ne postoji pauza koja zaustavlja tok igre, jasno je da Bloodborne jedna teskobna i napeta vožnja koja vas drži u stalnom iščekivanju i bogato nagrađuje za strpljenje.

Ako vam Bloodborne možda malo i dojadi u jednog igrača, na raspolaganju će vam biti i neki od drugih modova kao i mogućnost da igrate sa nekim ko bi vam pružio pomoć preko interneta. Ali svakako imajte u vidu da neće baš svako biti prijateljski nastrojen. Zato budite na oprezu i skuvajte koju kafu pre nego što sednete pred ekran.

Tražite izazov? Želite da osetite zadovoljstvo dostignuća pri svakom uspehu u igri? Želite da testirate reflekse, strpljenje, snalažljivost i možda još poneku zakržljalu osobinu vremešnog gejmera (nalik autoru ovog teksta). Onda je Bloodborne i više nego igra za vas. U pitanju je jedan sjajan naslov, koji će onaj ko ume da ceni izazov i prave igračke vrednosti, sa zadovoljstvom igrati sve dok iz njega ne izvuče i poslednju kap užitka. Bloodborne je, bez sumnje odlična preporuka za svakoga ko od igara traži da poštuje njegove sposobnosti i igrački staž. Ovo je igra koja vas ne smatra bebama, ali će vas pretvoriti u jednu od njih ako pred njom pokleknete. Mada ćete uz Bloodborne gotovo sigurno zaplakati. Da li od besa što je tako prokleto težak ili od zadovoljstva što je tako vraški ispunjavajuć, to već zavisi od vas. U svakom slučaju – nikako ne propuštajte priliku da se oprobate u ovom igračkom spektaklu.

Autor: Milan Živković