Prošlogodišnji indie hitić za PC i mobilne uređaje, Breach&Clear, bio je zanimljiva potezna strategija/pucačina. Komandovanje timom specijalaca koji kao da su iskočili iz Rainbow Six serijala je bilo pravo osveženje i istinski taktički izazov za sve kućne stratege. Nastavak po imenu Deadline, nažalost, to nije.
Podnaslov vrlo jasno sugeriše da ovog puta nećemo provaljivati&čistiti sobe pune terorista već nešto što nije više živo, štaviše nemrtvo… Zombiji! Tojest inficirani. U stvari, zvaćemo iz zombiji, nek probaju da nas zaustave ako mogu! Kako to obično biva u pričama o zombi apokalipsama, svet je otišao dođavola, čovečanstvo je postalo bezumna, sporohodajuća horda gladna mozgova, a preživeli ratuju oko šačice preostalih resursa. Sitno odstupanje od hiljadu puta prežvakane priče o zombifikovanom smaku sveta je to što su za apokalipsu krivi vanzemaljski oblici života. Crvići iz dalekog svemira posedaju umove i tela ljudske rase u misiji uništavanje vrste, verovatno zarad nekog višeg cilja koji autori nisu još smislili.
Pošto nema Mile Jovović da roundhouse šutem potamani zombije, preuzećete ulogu četvoročlane grupe specijalaca. Momci su na… nekakvoj misiji (nije objašnjeno), na kojoj ih odmah na početku neko (ni ovo nije objašnjeno) omete i obara im helikopter. Dobra postavka za tutorial misiju, nema šta, ako zanemarimo da u svetu u kome ima sve manje hrane neko trči okolo sa lanserom zemlja-vazduh projektila. Misija specijalaca vrlo brzo ispada iz cele priče i prvom prilikom se pretvara u niz fetch questova za potpune neznance tokom kojih skupljate zalihe i materijale, kraftujete i igrate još jednu survival igru kojima je Steam zatrpan. Naravno, naletaćete i na druge ljudske kampove koji će odmah otvoriti vatru na vas kao da znaju da već pripadate drugom kampu i ne žele konkurenciju, a vi uopšte ne vodite četiri vojnika koji bi trebalo da spašavaju ljude umesto da ospu paljbu po svemu što ima senku.
Članovi družine nisu unapred određeni, već ih birate na početku između određenog broja ponuđenih klasa. Nema klasičnog kreiranja lika i vaš jedini lični pečat je na imenima i izgledu likova. Klase s kojima budete počeli igru ne moraju do kraja da ostanu usmereni samo na svoj zanat. Deadline ima lagani RPG sistem sa levelovanjem likova. Na svakom nivou dobijate jedan poen za otključavanje sledećeg skilla iz (ne baš razgranatog) drveta. Sposobnosti koje ćete otključavati ne donose drastičnu promenu u način igranja, već su uglavnom mali pasivni bonusi na osnovne sposobnosti lika i njegovo rukovanje oružjem. Likovi inače počinju sa jednim specifičnim skillom ili potezom koji je osnova igranja te klase tako da ćete ih levelovati da bolje iskoriste svoje poteze. Tu leži jedna mana igre. Naime, već slab izbor skillova se sužava na najočiglednije izbore. Pritom, neke apgrejde nema puno logike uzimati, jer što biste skauta opremljenog sačmaricom prebacivali na rukovanje automatskim puškama kada je dizajniran za borbu iz manjeg dometa. S druge strane, neke apgrejde ćete morati da uzmete jer su uslov za otključavanje nekog mnogo bitnijeg, obično bez naročite povezanosti.
Za razliku od originala, Deadline ćete uglavnom igrati kao strategiju u realnom vremenu. Prilikom uletanja u konflikte, akcija se pauzira i u tom trenutku imate mogućnost izdavanja komandi timu i puštanja vremena da teče kada držite space taster. Taktičke mogućnosti su odlične i vrlo je lako izdavati komande, te npr. možete da u dva klika naredite članu družine da trči u obližnji zaklon dok pritom puca na sve što uleti u njegov domet i na kraju brani zaklon od svakog ko mu se približi. Pritom morate da pazite i na municiju kao i koliko vam je metaka ostalo do promene šaržera. Srećom, saborci ne mogu da se međusobno poubijaju niti blokiraju jedan drugom liniju paljbe. Neke od taktika prenete iz originalne igre nemaju puno logike u Deadline, poput flashbang (da li zombiji mogu da oslepe?), ali to ne znači da su manje upotrebljive. Ubijeni zombiji za sobom ostavljaju materijale za kraftovanje, a usput ćete nailaziti i na loot kutije sa nasumičnim izborom opreme. Igra nije baš Diablo po pitanju izbora oružja. Inače u svakom trenutku možete isključiti taktički pogled i igrati kao klasičan RTS ili čak kontrolisati samo jednog lika direktno kao u pucačinama.
Za igru koja je provela određeno vreme u Early Access fazi očekivali smo malo udobnije iskustvo. Prilikom prvog uključivanja, svuda su bile prikazane Xbox One komande, a igra ne detektuje automatski kojim kontrolerom igrate već morate da u options meniju štiklirate da li igrate na tastaturi i mišu, Xbox ili PlayStation gamepadu. Grafički je daleko od spektakla i to ne bi bilo toliko strašno kada bi radila na stabilnom framerateu. Optimizacija je gotovo nepostojeća, FPS će skakati između 30 i 50 u praznjikavim scenama na konfiguracijama daleko iznad preporučene (60fps smo imali samo u glavnom meniju). Smanjivanje detalja daje mizerno bolje rezultate. A tu su i problemi poput brljave veštačke inteligencije vaših vojnika ali i protivnika koji će zapinjati o sitne predmete ili ići pogrešnom/dužom putanjom.
Najveća mana igre je njena generičnost, u eri kada i početnik programer može da izda survival igru sa zombijima. Deadline je napravljen po to-do listi, štiklirajući stavke kako bi se uglavio u arhetip naslova koje određen broj ljudi igra brže nego što se pojavljuju na Steamu. Kada se ukloni reskin zombija ostaje samo taktički endžin koji pruža solidnu dozu zabave, ali je onda bolje nabaviti originalnu igru koja je, pritom, i jeftinija.
Autor: Bojan Jovanović
Breach & Clear Deadline
Za:
- Taktički pristup napucavanju
- Otvoreni svet umesto fiksnih misija
Protiv:
- Otvoreni svet umesto fiksnih misija
- Katastrofalna optimizacija
- Generičko i dosadno
