God of War serijalu remasteri svakako nisu strani. Moglo bi se reći da je GoW imao remastere dok su oni bili još uvek sveža ideja, a ne glavni trend u industriji kakav su danas. Sve ovo i ne čudi, imajući u vidu da su prve dve igre iako PS2 naslovi, mogle da stanu rame uz rame sa ranim PS3 igrama (naročito GoW2). Slično je i sa PSP igrama Chains of Olympus i Ghost of Sparta koje su takođe pomerale granice mogućeg na prenosnom hardveru. God of War igre kao ekskluzivni Playstation naslovi na kojima rade isključivo sonijevi elitni studiji (Santa Monica Studio pre svega ali i Ready at Dawn) uvek su predstavljali svojevrstan benchmark za konzolni hardver i pomerali granice onoga šta je moguće uraditi na datim sistemimia, te stoga kasnije portovanje na sistem novije generacije nikada nije zvučalo kao loša ideja. Sve ovo u podjednakoj meri važi i za God of War 3, prvi punokrvni GoW nastavak za PS3. Ukoliko niste bili aktivan gamer te 2010-e, teško je danas dočarati kako je God of War 3 delovao u poređenju sa ostalim igrama. Uz Killzone 2 i Uncharted 2 ni jedna druga igra na konzolama u to vreme nije ostavljala toliko tehnički superioran utisak. Ken Kutaragijeva vizija najmoćnije konzole ikada napravljene je konačno počela da se vidi i u praksi a PS3 igrači su se zadovoljno smeškali, imajući u glavi misao da se investicija u najskuplju konzolu ikada plasiranu na tržište konačno isplatila. Danas, pet godina kasnije je pred nama ista ta igra, ovoga puta na mašini koja je jede za doručak.
Potrudićemo se da se što manje vraćamo na stvari koje su već dobro poznate. Da, igra ima fenomenalan početak. Osećaj dok se borite na Titanima ili sa Titanima i bogovima iz grčke mitologije je fenomenalan. Gameplay je solidno izbalansiran, igra nije ni previše teška ni previše laka. Priča je mogla da bude i bolja. Ako niste upoznati sa radnjom iz prva dva dela, kratko objašnjenje na početku vam neće ni izbliza biti dovoljno da ukapirate zašto je Kratos toliko besan i zašto je već pobio polovinu bogova, kao i zašto i kako je njega Zevs već jednom ubio. Igra u drugoj polovini u jednom delu postane čak i prilično dosadna. Kraj je takođe anti-klimaktičan. Ali sve ukupno gledano, God of War 3 je avantura koju ne bi trebalo propustiti čak i da niste fan serijala, a za one koji verno prate Kratosov put osvete kroz prošle naslove, ovo je apsolutno obavezno štivo.
Šta nam to donosi PS4 verzija. Pa pre svega tehnička poboljšanja. Sve ostalo je ostalo identično. Igra sada radi u 1080p rezoluciji, neke od tekstura su i dodatno dorađene (mada neke i nisu, pa ponekad remaster deluje nekonzistentno). Određeni efekti su takođe dobili malo next-gen šminke pa sada deluju još lepše. Jedina stvar koja ne bi trebalo da bude samo šminka već zaista napredak je to što igra sada radi u 60 FPS. Međutim čak i tu ne možemo da kažemo da je razlika previše značajna, imajući u vidu da je GoW combat ipak dizajniran tako da od igrača ne zahteva reakcije u deliću sekunde, već da ostavlja što spektakularniji vizuelni utisak. Igra ima i zanimljiv Photo mode koji vam omogućuje da uhvatite odlične fotke besnog Kratosa. Tu su prema očekivanjima i svi DLC dodaci, tako da ono što ovde dobijate je zaokružena GoW 3 igra u svakom smislu.
Da li God of War 3 Remastered može da prođe kao punokrvni PS4 naslov i da u tehničkom smislu stane rame uz rame sa današnjim igrama koje su od starta razvijane sa znatno jačim hardverom u vidu – naravno ne. Da li je ovo verzija igre koju ako nikada niste igrali GoW3 morate odigrati – naravno da. Oba pitanja imaju očekivane odgovore. A da li je ovo igra koju morate kupiti u slučaju da ste već prešli GoW 3 na PS3. Na žalost na ovo najteže pitanje ne možemo da vam damo jasan odgovor. Zavisi od vas samih i toga koliko ste se uželeli GoW akcije. U današnjem moru remastera, ovo je jedan od onih koji nam se dopadaju i drago nam je da postoje. A sada Sony, vreme je da saznamo koji je sledeći korak kada je GoW u pitanju.
Autor: Filip Nikolić