REVIEW: Rocket League

Šta čini savršenu, ili gotovo savršenu igru? Da li njena grafika, priča tj. postavka, gameplay? Svako će predložiti nešto drugačije i verovatno biti u pravu. Ali je zajedničko jedno – takvu igru je uživanje igrati. Kada se sve kockice sklope, kada sve funkcioniše baš onako kako bi trebalo, a pritom vas ostavlja zalepljenje uz ekran, tada za developere možemo da kažemo da imaju nešto zaista specijalno. Rocket League možda nije ta savršena igra, ali joj je đavolski blizu i jedna je od najzabavnijih igara koje smo imali prilike da isprobamo u proteklih nekoliko godina.

Ali, hajde da ne brzamo, nego da vidimo o čemu je uopšte reč. Rocket League je futuristički sport u kome nećete videti dvadeset i kusur izblajhanih superstarova kako trče po livadi, ali nije ni nekakvo gladijatorsko nadmetanje u kome Tina Tarner zatvara ljude u kaveze dok masa urla “Thunderdome, Thunderdome!”. U stvari, upravljaćete automobilima koji neodoljivo podsećaju na autiće na daljinsko upravljanje, samo u džinovskoj izvedbi, a oni pokušavaju da ubace isto tako predimenzionisanu loptu u suparnički gol. Dakle, fudbal sa automobilima? Možda samo u par dodirnih tačaka.

Poređenje sa fudbalom je nekako neminovno. Timovi, koje mogu da čine jedan do četiri igrača, jurcaju po specijalno dizajniranim arenama sa ciljem da daju gol. I to su sva pravila. Nema faula, lopta ne može da izleti sa terena jer je isti pod kupolom i nema gotovo ni sekunde predaha tokom petominutnog meča. Dobijate znak za start i, u neverovatnom naletu adrenalina, svi jurnete ka lopti što obično rezultuje spektakularnim sudarima. Osnove igre su izuzetno jednostavne i mehanika se gotovo trenutno uči čak i bez ulaženja u tutorial mod (koji svakako odigrajte jer objašnjava napredne tehnike i poteze). Pored tipičnih kontrola za manevrisanje, autići imaju i nitro pogon i mogućnost da skaču. Dok ste u vazhduhu možete da se rotirate radi lakšeg pripremanja za udarac ili da skočite još jednom i izvedete brzi okret u stranu po izabranoj osi čime ćete i jače udariti loptu. Ali, ako upotrebite nitro dok ste u vazduhu, vaš auto postaje prava mala raketa. Fizički model je sjajan i u sve ovo treba uračunati i inerciju kao i ubrzanje, pa napredni manevri neće biti tako laki za izvođenje dok se potpuno ne naviknete na mehaniku igre. Pritom je moguće kombinovati sve pomenute poteze u izuzetno spektakularne piruete koje ne samo da će oduševiti gledaoce već su vrlo korisne za odbranu gola ili lansiranje lopte pod poprilično nezgodnim uglovima. O da, moguća je i vožnja po zidovima i plafonu.

Sve ovo bi ostalo samo niz lepih ideja da kontrolisanje autića nije intuitivno. A upravljanje vozilima u Rocket League je potpuna uživancija. Nebitno da li ste izabrali sportski auto ili kamionče, svaki će vaše komande izvršavati precizno kao sat. Tačnije, sva vozila su identična po ponašanju i performansama, a jedina razlika je u njihovom obliku tj. hitboxu. Igrači navikli na apgrejde i tjuning, žao nam je, u Rocket League su svi jednaki. I to je odlično, jer se na taj način postiglo da uspeh u igri zavisi samo od igračevog znanja i spretnosti, a pravo levelovanje su oni sjajni trenuci kada god uspete da planski izvedete neki manevar ili sprovedete taktiku sa saigračima. Takozvani skill ceiling gotovo da ne postoji, uvek ćete učiti kako da bolje pokrivate neke uglove ili da preciznije navodite loptu ka suparničkom golu i saigračima. To ne znači da u igri nećete imati baš ništa da radite van mečeva. Posle svakog završenog meča dobićete jedan nasumično odabrani kozmetički dodatak. To mogu da budu nove karoserije, šeme za farbanje, točkovi, ukrasi ili čak tragovi koje ostavljate za sobom kada upalite nitro. Poeni koje osvajate tokom meča za brojne akcije se pretapaju u exp i čisto su oznaka koliko je neki igrač proveo vremena sa igrom, dok se matchmaking vrši na osnovu proračunate veštine (u slučaju da igrate ranked).

Igra možda ne obiluje režimima jer se uvek igra standardni fudbaloliki mod, ali je izuzetno fleksibilna po pitanju toga kako ćete je igrati. Od 1v1 do 4v4, u split-screenu sa još jednim do tri prijatelja koji mogu ali i ne moraju da igraju u istom timu, pa sve to i u online okruženju. Tako se, na primer, možete udružiti sa jednim igračem u lokalu na podeljenom ekranu, pa se povezati online sa trećim saigračem i zajedno prašiti u online okršajima protiv ostatka Evrope ili sveta. Kao da već nismo bili oduševljeni ovim izborom, developeri su sve začinili cross-platform igranjem između PC i PS4 tako da igrača nikada neće biti u nedostatku. U vremenu kada trkačke igre nemaju ni osnovni split-screen za dva igrača, sjajno je videti da je još nekom developeru stalo do nas koji volimo da se igramo u društvu za istim kompjuterom ili konzolom.

Ukoliko pogledate glavni ekran igre, primetićete koliko je potencirano online i uopšteno igranje sa drugim igračima. Sadržaj za “soliste” je sveden na apsolutni minimum – egzibicione mečeve protiv kompjuterski vođenih vozila sa tri nivoa težine i sezonu u kojoj srećete suštinski istu stvar samo protiv tematskih AI timova. Dok je AI kao zamena za igrača koji napusti meč funkcionalan (i, usput, odlična alternativa igranju sa manjkom igrača), prepun teren njih se neretko čini kao da igrate sami protiv gomile osa koje su se okomile na vas a pritom su poprilično pijane. Vrlo lako vam se može desiti da AI saigrač lansira loptu u svoju mrežu iz čistog mira. Žao nam je i što su svi rasploživi stadioni praktično identični sem vizuelne teme, uključujući i raspored polja preko kojih dopunjujete nitro. Nedavno objavljeni patch je doneo manji stadion sa temom antičke grče, mada je i on suštinski isti sem manjih dimenzija. Developeri su objasnili da je taj potez učinjen kako bi smo se prvo navikli na mehaniku igre, a da će kasnije u besplatnim patchevima dodavati nešto uvrnutije arene.

Ako bismo Rocket League morali da opišemo u kratkim crtama možda bi najbolji pridev bio “baš kako treba”. Od toga kako izgleda, do huka publike tokom mečeva i jednostavnosti kontrola, Rocket League je skrojen sa neverovatnom pažnjom od strane ljudi koji su tačno znali kako da naprave igru koja će biti dovoljno jednostavna da je svako nauči, a potencijalno veoma kompleksna za kompetetivne igrače. Toliko je toga dobrog izvedeno u igri da je traženje mana čist greh. Stavke iz “minus” kategorije nemojte zato shvatati kao probleme sa igrom, već više kao naše predloge developerima da ovu izvanrednu igru od jake devetke dovedu do čiste desetke. Ovo je najprijatnije iznenađenje godine, igra koju ćemo dugo držati instaliranu i često joj se vraćati. A sve iz jednog razloga – sjajan je osećaj igrati je. Što nas dovodi i do konačnog pitanja – zašto upravo sada ne igrate Rocket League?

Autor: Bojan Jovanović