REVIEW: Everybody’s gone to the Rapture

This review is also available in English – Click here!

Nekad je teško odrediti da li se multimedijalno polu-automatsko narativno iskustvo koje se pribojava bilo kakve interakcije može nazvati igrom. Igre kao što su Everybody’s gone to the Rapture, definitivno nam ne pomažu da dođemo do odgovora već ga verovatno još više komplikuju. Ali da li je uopšte loše imati pred sobom nešto ovako, i lomiti glavu oko toga da li je u pitanju igra ili ne? Svakako da ne! Jer Everybody’s gone to the Rapture je u svakom slučaju jedno neobično igračko iskustvo koje bi trebalo da isproba svako ko ima priliku za to. Dobro, eto, oslovljavaćemo ovo delo od sada pa na dalje sa „igra“, da ne bismo pravili dalju konfuziju prevelikim akcentom na definisanje šta je ovo zapravo. Zato „zavalj“ u fotelju, pa da počnemo.

Loading ekran ove PS4 ekskluzive, neće vas ostaviti ravnodušnim, jer traje čitavu večnost. Ali činjenica da ga nakon toga nećete gotovo nikad više videti, itekako je olakšavajuća okolnost. I pre nego što počnete da se nervirate što se igra još uvek učitava, dočekaće vas glas Kejt, misteriozne protagonistkinje koja pokušava da vas uvuče u priču. Ako ste ljubitelji narativnih misterija, ovo će verovatno biti prava igra za vas.

Prvo što ćete primetiti je grafika. Za nju je zaslužan CryEngine, i slobodno se može reći da je prilično lepo „utegnuta“ da vam dočara napuštenost i prirodnu lepotu mesta gde se odigrava radnja – gradić Shropshire. Audio i njegova režija, nisu ništa manje zaslužni za jaku, mešovito-sumornu atmosferu koja krasi igru. Kamera je iz prvog lica, što ponovo doprinosi misteriji, s obzirom da ne znate koga kontrolišete, ali takođe doprinosi i da se bolje uživite u prikupljanje delića priče o nesreći koja je zadesila sve likove, jer – svi su otišli u Rapture, izgleda. Ako vas naziv asocira na Bioshock i istoimeni podvodni grad, moramo naglasiti da je naspram Shropshire-a, Bioshockov Rapture prava svetska metropola! Jer ćete u Shropshire-u zateći… praktično nikoga. Ali vratimo se na poentu!

Ako vas interesuje gde su to svi, šta se to desilo u gradu Shropshire pa su svi ljudi „izbrisani“, imaćete čemu da se radujete, jer jedina nagrada i motiv za igranje jesu delići priče koje saznajete usput. Igra vas nikuda neće navoditi, neće vam nametati misije niti bilo kakve zadatke. Pred sobom ćete imati apsolutnu slobodu u obilaženju omanjeg, ali detaljno urađenog gradića, kao i jedinu misiju – osluškujte „odjeke“ iz prošlosti, natprirodne projekcije razgovora stanovnika koji su nekada bili tu, i sami u svojoj glavi slažite slagalicu, delić po delić. Nema se tu mnogo za reći. Ovo je ili tip igre za vas, ili uopšte nije. Ako ste voleli The Vanishing of Ethan Carter, možda će vam se dopasti i ova igra. Ali nije u celosti ista… Ako bi se morala parcijalno definisati, moglo bi se reći da je Everybody’s gone to the Rapture narativna „vožnja“ The Vanishing of Ethan Carter-a, opuštenost Flower-a, jezivi retro prizvuk Fallout serijala, morbidno-ležerna tenzija The Lost serije… Da, pravi šejk. Ali da li je to obavezno dobro ili loše? Pa zapravo, ni jedno ni drugo. Čitajući tekst do sada, verovatno ne možete ni da odredite da li se Everybody’s gone to the Rapture nalazi na pozitivnoj ili negativnoj strani igračke industrije. Ali kada je u pitanju ovako nešto, to zapravo i nije toliko važno. Igra je čak toliko specifična da je velika verovatnoća da će vam se ili mnogo dopasti, ili da ćete zaspati uz nju. Možemo čak ići dotle da igru nazovemo benchmark projektom, jer osim što zasenjuje vizuelno i zvukom, ne uključuje mnogo igranja. Možda bi je najbolje bilo iskusiti gledajući kako je igra neko drugi, u cugu. Ako je to ikako moguće, jelte, jer se glavni karakter naprosto vuče. Tako je, iako je igra krajnje opuštena što se tiče ritma, lik kog upravljate je još opušteniji jer pre hoda brzinom neke epske trejler kamere nego brzinom zaintrigiranog ljudskog bića. Ironično je i to što postoji dugme za trčanje (držite R2 nekoliko sekundi) ali čak se ni tada njegovo kretanje ne može nazvati trčanjem, već radije možda – nervoznim džogiranjem. Igra će vam svakako testirati strpljenje svakom sekundom, i samo oni najstrpljiviji i najviše zaintrigirani će dočekati da joj vide kraj i odgonetnu celu misteriju.

I šta vam još reći osim da je na vama da probate svaku kvaku, pregledate svaku kuću, svaki busen trave, zagledate svaki svetlucavi kamen nadajući se da će vam ispričati delić priče, ne biste li istom bili zatečeni i zaprepašćeni u komadiću igračko-narativne uživancije.

Cena igre je prihvatljiva, s obzirom da je u pitanju kvalitetno urađena ekskluziva, ali budite pažljivi. Ako tražite akciju, brz ritam, jasno pripovedaštvo i igru za društvo, okrenite se na drugu stranu – ovo nije za vas. Ako tražite odlično vizuelno iskustvo, fantastičan audio koji vas uvlači (najtoplije preporučujemo igranje uz slušalice), opuštajuće jezivu priču i sjajnu glasovnu glumu… Onda, o da, ne propustite ovaj, po svemu specifični naslov. Nećete ovako nešto, pa ni slično njemu pronaći na još mnogo drugih mesta. Čak ni u Rapture-u, gde se sada verovatno odigrava žurka epskih proporcija, koliko je ljudi najednom pristiglo. Au…

Autor: Milan Živković