This review is also available in English – Click here!
ZombiU je bio jedna od najboljih igara koje su se pojavile simultano sa izlaskom WiiU konzole. Zanimljiva implementacija korišćenja GamePad kontrolera za WiiU, interesantno izvođenje i solidan kvalitet doveli su do toga da ZombiU bude popularni WiiU naslov. Slaba prodaja same konzole sa druge strane dovela je do toga da izdavač objavi kako nastavka neće biti. To ipak nije omelo Ubi da, tri godine kasnije, ZombiU izda za PC i dodeli mu verovatno najgore ime u proteklih nekoliko godina – Zombi.
I taj Zombi izgleda baš onako kako biste zamislili da izgleda igra stara tri godine napravljena za grafički inferiornu konzolnu platformu – ne očekujte ništa specijalno od grafike, animacija i zvukova. Šta više, uzdajte se samo u to kako će izgledati gameplay iskustvo a ono je, srećom po sve nas, dobro. Iako bi neko mogao zameriti da u zombi Londonu ima više pripadnika kraljevske garde i čuvara London Towera nego običnih građana, realnost je da je šetnja zaraženim Londonom zaista zastrašujuće iskustvo kada ne znate ko će vas i odakle zaskočiti. Čak i kada naiđete na solo zombija, nije baš najsigurnije kako ćete proći, a kada su u grupi, bolje je da bežite. Jer, ako u ovoj igri umrete, umrli ste zauvek. Ili, makar vaš lik. Pojavićete se ponovo, kao drugi karakter a potom možete da potražite “prošlog sebe” i preuzmete ranac sa svim predmetima koje ste skupili u prošlom životu. Ili ne morate, ukoliko ne želite. Ili nećete uspeti, jer ćete doći prekasno ili ćete u međuvremenu ponovo umreti – tada je oprema nepovratno izgubljena. Iako likovi ne izgovaraju ništa, fin dodatak je to što ipak emituju nekakve zvukove – ili deluju strašno uplašeno, ili se ludački smeju dok biju zombije ili se oseća zgroženost okruženjem u kojem se nalaze.
Zabavu tokom igranja zasigurno će pokvariti na prvom mestu činjenica da je ovo port – opcije podešavanja su minimalne i ne očekujte bilo šta od standardnih PC setovanja. GamePad koji je poslužio kao sekundarni ekran na WiiU naravno nije prisutan u PC konverziji pa je sve sa njega prebačeno na glavni ekran, što čak i skladno deluje – kada radi. Ne samo da postoje greške koje dovode do pucanja igre, već su prisutni i gameplay propusti koji vas sprečavaju da završite misiju, otvorite određene delove mape, pokupite dodatno opremu pa čak i detektujete zombije na radaru. Tu nije kraj – Ubisoft je odlučio da iz Zombi izbaci bilo kakvu multiplayer-online-offline-kooperativnu varijantu, pa ste osuđeni na solo preživljavanje, što je zapravo šteta, jer je potencijal za zajedničko “otvaranje lobanja” zombija zaista ogroman. Još jedna jako problematična stvar je povezivanje sa uPlay servisom koji je neophodan za igranje a koji niko nije tražio, niko ne zna zbog čega i dalje postoji, ničemu ne služi i namenjn je izgleda samo da bi dodatno iznervirao igrače.
Zombi je stoga “pomešana vreća” odnosno, preciznije, kao “tajanstvena kesica” sa igračkama. Možda u njoj bude baš ona igračkica koju ste želeli (odnosno Zombi radi na vašem PCju kako treba i tada ćete se solidno zabaviti) a možda dobijete duplikat.
Autor: Stefan Starović