REVIEW: Mad Max

This review is also available in English – Click here!

Mad Max: Fury Road je po mnogima najbolji film ovog leta. Glup, bez priče, apsurdan, „kretenski“ i dementan, poslužio je svrsi i nasmejao milione. Džordž Miller, kreator serijala, skupio je veliku ekipu i rekao „dajte što više ludačkih ideja“. I Mad Max je rođen.

Na krilima filma, pojavila se i igra u kojoj ste takođe u ulozi Maxa koji pokušava da pobegne iz Wastelanda, ovoga puta uz pomoć Chumbucketa, iskusnog ali pomalo ludog mehaničara koji mu je pokloni The Magnum Opus, njegovo novo vozilo. Šta je sa starim? Uništio ga je Lord Scabrous Scrotus, sin Immortal Joea, glavnog antagoniste iz Fury Road filma. To ujedno označava da Mad Max igra nije adaptacija filma, što je zapravo pozitivno. Magnum Opus je solidan, ali ne i dovoljno dobar, posebno za kasnije okršaje. Šta ćete uraditi? Naravno, unapredićete ga. Čime? Raznoraznim dodacima koje ćete nalaziti usput.

Najveći deo vremena provešćete vozeći se okolo i upadajući u borbe sa drugim klanovima ili pojedincima i njihovim vozilima. A nekada ćete se boriti prsa u prsa, u dobro poznatoj mehanici Warner Bros igara. Ukoliko ste odigrali jednu, odigrali ste ih sve. Ono što je bitno je da su sve te misije zabavne. Borba je solidna, oružja je pregršt, tu je dobra atmosfera, neke sjajne akcione scene … nakon što pokupite dovoljno materijala, Chumbucket će vam unaprediti vozilo pa ćete još snažniji moći dalje da harate pustinjom. Problem? Sve je to isuviše repetitivno… nakon nekoliko sati igranja shvatićete da radite iste stvari, iznova i iznova. To možda ne bi bio toliki problem da se dizajneri nisu odlučili na to da bez razloga zakomplikuju igranje i potragu za sirovinama odnosno vama neophodnim predmetima za dalje napredovanje. Dogodiće se da satima i satima lutate okolo tražeći šta vam je potrebno za dalji progres u igri ali bez ikakvih susreta, borbi ili događaja unutar Mad Max sveta. Postoji izvesni broj misija u tom otvorenom svetu koje možete da obavite mimo glavne, ali ćete i tu vrlo brzo shvatiti da je u pitanju isti set zadataka koji se ponavlja, iznova i iznova.

Daleko od toga da je Mad Max jedina sandbox igra koja se ovako ponaša. Problem je što su programeri ovde baš preterali.

Bilo kako bilo, grafika, dizajn likova, animacije i opšte okruženje, bez obzira što je u pitanju pustara, zaslužuju pohvalu. Kao što smo pomenuli na početku, igranje Mad Maxa je zabavno, ali samo u prvih nekoliko časova. Posle toga počinje da biva mučno. Što je šteta jer je „budženje“ automobila zaista zabavno, kao i borbe.

Autor: Stefan Starović