This review is also available in English – Click here!
Kada na nečemu radite potpuno sami dugi niz godina, taj projekat postaje više od običnog posla ili zanimacije u slobodno vreme, i postaje vaš san i vaše čedo, kome posvećujete potpunu pažnju i brinete o svakom detalju da bi to na kraju ispalo kako treba. I to se naveliko vidi jednom kada sednete da igrate Stasis, igru koju je dugi niz godina potpuno sam radio Chris Bischoff, tvorac i dizajner ove igre. U ranijim fazama je grčevito odbijao da se sa igrom pojavi na Kickstarteru, ali je na kraju ipak posustao od te svoje tvrdoglavosti, shvativši da novac koji bi prikupio u kampanji i te kako može da pomogne da se Stasis konačno završi, jer bi tim novcem mogao da pokrije sve troškove i unajmi dodatno ljudstvo. Igra je sada konačno završena i pred nama je da uživamo u njoj.
Stasis je 2d izometrijska p&c horor/sf avantura. Godina je 2156. i vi ste u ulozi Johna Marachecka, običnog čoveka koji je krenuo na odmor sa svojom ženom i ćerkom na Evropu, Jupiterov satelit. Svo troje ste legli u dobok san (stasis) i krenuli na put, ali se onda sledećeg trenutka budite sami na nekom drugom, nepoznatom brodu, poprilično povređeni, a okolo naizgled nigde nikoga. U glavi vam je samo vaša porodica i krenućete da istražujete brod kako biste shvatili šta se tu kog đavola događa, samo da biste iz lokacije u lokaciju otkrivali sve veće užase.
Priča i njen tempo otkrivanja su pravi dragulj ove igre, i samo zarad toga igra od nas ima obaveznu preporuku za sve ljubitelje naučne fantastike, čak iako niste fan point and click avantura. Od desetak sati, koliko je potrebno za prelazak ove igre, dobar deo vremena ćete provesti u isčitavanju logova kompjutera i ličnih dnevnika članova posade na njihovim PDA uređajima. Ovi dnevnici su napisano savršeno, kroz njih otkrivamo događaje poslednjih meseci na brdu, ali i lične crte, osećaje i razmišljanja članova posade, što čitavoj priči daje dubinu i dušu, čini te ljude stvarnim i opipljivim, umesto da budu samo ljuska za razvoj priče. Prve ¾ priče su savršene i držaće vas prikovanim za računar u želji da otkrijete što više detalja, ali čini se da ni Stasis nije zaobišla čuvena boljka zbrzanosti u poslednjem delu igre, jer priča polako ulazi u neke stereotipne i već viđene vode, što ne kvari kvalitet igre, ali se stiče utisak da smo ostali uskraćeni za nešto originalnije i da je tom poslednjem segmentu priče moglo da se posveti malo više pažnje. Ono što je takođe razočaravajuće, jeste izostanak različitih krajeva igre, tako da je priča linearna od početka do kraja, iako je bilo puno prostora za alternative razvoje u priči. Opet, stvar koja ne utiče toliko na kvalitet, ali bi svakako bila odličan bonus i razlog za ponovno igranje.
Gameplay igre je tipična p&c avantura. Krećete se u svim pravcima na 2d pozadini lokacija, sakupljate predmete, koji mogu da imaju međusobnu ili interakciju sa okolinom, i rešavate probleme kako biste mogli dalje da napredujete kroz nivoe. Zagonetke su uglavnom logične i prirodne, i retko će vam se desiti da se zaglavite, osim ukoliko baš upadnete u neki previd koji će vas blokirati. Nikada nećete biti previše natrpani predmetima u inventaru, tako da će vam i nasumično testiranje, u krajnjem slučaju, biti olakšano. Čitajući dnevnike i računare, osim uvida u priču, imaćete i prikrivene informacije o rešenjima nekih problema, tako da ih čitajte pažljivo. Iako je, generalno, nepisano pravilo p&c avantura da nema smrti, to sa Stasisom nije slučaj, prilika za smrt biće i te kako. To nisu „klasične“ smrti, već se radi o lokacijama koje od vas zahtevaju određeno rešenje, da ne biste na istim poginuli na ovaj ili onaj način. Ono što je sjajno odrađeno, je činjenica da je svaka smrt u igri jedinstvena, pa ćete tako videti Johna kako umire na jedno desetak različitih načina, ukoliko budete nepažljivi. Ne postoji „hint“ sistem, niti ikakvo obeležavanje predmeta u okolini, pa ćete se malo potruditi i dobro pročešljati mišem svaku novu prostoriju, kako ne biste nešto propustili.
Svakako glavni adut ove igre jeste njena neverovatna atmosfera. Iako je u pitanju 2d igra koja se igra iz izometrijske perspektive, atmosfera na brodu je toliko sjajno odrađena, da ništa manje ne zaostaje za doživljajem dok smo recimo igrali poslednjeg Aliena, koji se takođe dešava na brodu u svemiru, ali sa vrhunskom 3d grafikom i u prvom licu. Svaka lokacija i prostorija je dizajnirana i nacrtna sa velikim brojem pažljivo osmišljenih detalja, koji lokacijama daju težinu i „pričaju priču“ o tome šta se tu sve dogodilo. Ako vam to nije dovaljno, ljubitelji čitanja mogu da budu zadovoljni, jer što nije moglo da se prenese 2d crtežom, to je opisano kvalitetnim pisanjem, prostim prelaskom mišem preko detalja koji vas interesuje. Imajući u vidu da je u pitanju svemirski brod gde je teško napraviti neku raznolikost u nivoima, možemo da konstatujemo da su lokacije poprilično raznolike i jedinstvene, svaki nivo ima svoju ulogu na brodu i u skladu sa time i dizajn lokacija na tom nivu. Atmofera u igri je mrčana i mučna, horor elementi u igri su psihološke prirode, u vama bude užas i gađenje prema onome što vidite i o čemu čitate, a sve to prožeto odličnom muzikom koju je radio čuveni Mark Morgan ( Fallout, Planescape: Torment, Wasteland 2) i jezivim pozadinskim zvucima u vidu mumlanja, prigušenog razgovora, nasumičnih krikova, plakanja i dečijih razgovora.
Stasis je igra koju su ljubitelji p&c avantura jako dugo čekali, i nisu se razočarali. Dobili smo kvalitetnu igru u koju je uloženo puno truda i to se vidi u svakom segmentu igre, pa je preporučujemo svim avanturistima, ali i ljubiteljima naučne fantastike, zbog sjajnog dizajna priče, lokacija i atmosfere.
Autor: Nikola Savić
Stasis
Za:
- Atmosfera
- Muzika
- Vizuelni dizajn
Protiv:
- Ne baš teški zadaci
- Pomalo stereotipan završetak priče
