This review is also available in English – Click here!
Verovatno znate da se Media Molecule razvojni tim proslavio Little Big Planet igrama. Malo ko je ostao ravnodušan na šarm Sack ljudi, a ova franšiza je na neki način postala zaštitni znak čitavog PlayStation brenda prošle generacije. Kako se LBP proširio i postao „obavezna“ igra za svaku Sonijevu platformu, tim se malo uželeo novih izazova, pa je od Sonija dobio priliku da radi na nečemu potpuno novom za uzbudljivu novu platformu zvanu PlayStation Vita. Ono što smo krajem 2013-e dobili kao rezultat toga je bila igra Tearaway, koja do dana današnjeg važi za jednu od najsvetlijih tačaka ove handheld konzole koja na žalost nije uspela da doživi ni blizu onu popularnost kojoj se Sony nadao. Tearaway koristi mogućnosti Vite kao ni jedna igra pre, a ni posle nje. Igrajući ovu na žalost kraću igru nego što sam želeo, imao sam utisak da je Vita zaista specijalan sitem, sa neverovatnim potencijalom koji će na žalost ostati gotovo u potpunosti neiskorišćen. Koliko samo jedna dobra igra može da učini za otvaranje potencijala sistema, Tearaway je zaista na odličan način pokazao. A zašto i drugi developeri nisu pokušali da zarone u ovo more mogućnosti, potpuno je druga tema.
Tearaway je lako mogao da ostane dragulj PS Vite, ali je Sony uvidevši to da jako mali broj ljudi ima priliku da iskusi vrhunsku kreaciju njihovog first party studija, odlučio da igru ipak razvije i za PS4, i na taj način pruži priliku velikom broju igrača da vidi sve čari ovog naslova.
Naravno, kao igra koja se u potpunosti oslanjala na mogućnosti hardvera PS Vite, od prednjeg i zadnjeg touch-a, pa preko motion senzora i vrlo šarmantne upotrebe kamere, igra nije mogla jednostavno da pređe na kućnu konzolu. Bilo je potrebno razviti podjednako inovativne načine kontrole koji bi se oslanjali na jedinstvene mogućnosti Dualshock 4 kontrolera, a to je upravo ono što je Media Molecule i uradio.
Vi ste ponovo „Vi“, odnosno neka vrsta uzvišenog bića u ovom šarmantnom svetu kreiranom u potpunosti od papira. Iako kao igrač kontrolišete simpatičnog muškog ili ženskog „pismastog“ lika, vi ste zapravo i protagonista igre u smislu da se vaše lice(ako imate PS kameru) pojavljuje na nebu kao božanska figura kojoj se svi klanjaju. Vaši pokreti prstiju donose vetar u igru, svetlost dualshock kontrolera uklanja zlo koje preti da proguta ovaj simpatični svet, a tu je čak i zanimljiva mehanika u kojoj vam vaš lik iz igre dobaci komad papira iz njegovog sveta „pravo u ekran“, da bi ga vi zatim znatno većom snagom bacili u neki od objekata iz igre. Sve ovo izgleda jako simpatično i sve vreme igranja ćete imati utisak da ste zaista deo ovog sveta.
Grafika i kompletan art stil su takođe jedan od glavnih aduta igre. Svet izgleda kao da je zaista napravljen od papira, a naravno veće hardverske mogućnosti PS4 u odnosu na Vitu zaista su na dobar način upotpunile iskustvo.
Ono što bi možda mogli da izdvojimo kao ne baš toliko dobro je to što igra u nekim momentima deluje i previše lako. Očigledni zadaci koji su pred vamo mogu ponekad da deluju i malo zamarajuće. Ne očekujte standardni pratformer koji od vas zahteva precizno skakanje i kretanje. Tearaway je igra koja se u potpunosti oslanja na interesantnu primenu što raznovrsnijih vidova kontrolnog sistema, pa je tradicionalno kretanje, skakanje i generalno navigacija u prostoru, poverena kontrolama kojima je cilj da vam zabavu proizvedu svojom raznovrsnošću a ne preciznošću.
Bez obzira na sve, ono što je neosporno je to da je Tearaway Unfolded prelepa i šarmantna igra. Za mlađe igrače bi je preporučili kao obavezno iskustvo a za malo starije kao opuštenu, šarmantnu i kreativnu razbibrigu. Dobar potez Sonija, što je pravljenjem PS4 verzije ovaj naslov približio još većem broju igrača.
Autor: Marko Narandžić