This review is also available in English – Click here!
Ne znam koliko ste je dugo čekali, ali ako ste Zelda fan kao što je moja malenkost, sigurno ni ovom naslovu niste mogli odoleti a da ga ne zaigrate čim pre. Ako već niste, ništa ne brinite, upravo imate priliku da spoznate jednu novu, drugačiju Zeldu kroz tekst koji vam predstoji. Uzbuđeni? Pa, recimo da imate oko čega da budete, jer kakav god da je naredni Zelda naslov, ni jedan ne bi trebalo da vas ostavi ravnodušnim.
Pre svega, dve bitne stavke. Ne, Tri Force Heroes nije reciklirani Four Swords Adventures. Razlika veća od toga da ovde imate tri a ne četiri heroja, leži u tome da nasuprot starom naslovu, ovde ćete međusobno sarađivati a ne takmičiti se. Istina, i u Four Swords Adventures je poenta bila sarađivati, ali kako ovde svi igrači dele jednu energiju, teško će biti a ne pomagati saborcima, jer bi odmaganje bilo isto kao saplitati samog sebe. A kao drugo – ne, ovo nije nešto što bi se moglo nazvati nastavkom A Link Between Worlds-a. Ma koliko igra istovetno izgledala, u pitanju je nešto skroz drugačije.
Tri Force Heroes je pre svega multiplejer igra. Da, možete je igrati i u jednog igrača, ali nemojte se zavarati, to su dva iskustva koja su kao nebo i zemlja. I dok je singleplayer obična, bleda zemljica, multiplejer je nebesko blaženstvo koje će vas oduševiti. Ako ste ušli nespremni u sve ovo, i ako niste znali šta tačno da očekujete, vaša reakcija nakon ulaženja u singlplejer mod bila bi verovatno momentalno izlaženje iz istog uz brzopotezno ispijanje tri kocke šećera u pola čaše vode. Da pojasnim… U režimu za jednog igrača, i dalje imate tri karaktera. Istina, sa sva tri vi upravljate. Ali kako? Naizmenično. Na raspolaganju ćete imati dva Doppela (dve bukvalno mrtve Link-lutke) nad kojima po potrebi preuzimate kontrolu i tako pomažete sami sebi da pređete prepreke. Brz gejmplej? Nikako. Dosadan, bolan, strateški mučan gejmplej? Ohoho, itekako! Žongliranje između tri karaktera će vam svakako zadavati glavobolje. Još ako vam kažem da možete žrtvovati jedan život da biste preskočili bilo koju deonicu nivoa, mislim da ćete steći sliku koliko igranje singlplejer moda može biti mučno i frustrirajuće. Ljudi iz Nintenda su odmah skočili u odbranu izjavom da su neki članovi tima preferirali da igraju BAŠ u jednog igrača. To da u Nintendu ima mazohista, i nije naročito utešna stvar. Šalu na stranu, igranje ovog moda i nije (tolika) katastrofa, ali je nešto u čemu gotovo sigurno nećete mnogo ili barem dugo uživati. Zato hajde bolje da se odmah okrenemo onom svetlijem, neverovatno blistavijem aspektu ove igre. Multiplejeru!
Igranje u više igrača je moguće u nekoliko varijanti. Prva je da imate dva drugara od kojih svako ima po kopiju igre, pa možete igrati u lokalu ili preko interneta. Druga je da imate dva drugara bez igre, koji će moći da je zaigraju sa vama preko Download Play-a. Treća je da igrate sa dva potpuna stranca ili čoveka iz friends liste, preko interneta. I četvrta je da vi i jedan prijatelj sa 3DS-om koji poseduje igru i sedi pored vas, zaigrate sa još jednim čovekom preko interneta. Ako ste mislili da uz pomoć jedne kopije igre igrate sa još jednom osobom a treća da bude Doppel ili neko preko interneta, na žalost ovde nećete imati sreće, jer tako nešto nije moguće. Razočaravajuće, istina, ali jednom kada zaronite u multiplejer sa praktično bilo kime, zaboravićete na sve ove nedostatke jer multiplejer iskustvo je fantastično!
Zaplet igre je donekle mlak ali i dovoljno duhovit da se ne obazirete na to. Kraljevstvo traži heroje koji bi pomogli nesrećnoj princezi kraljevstva zaluđenog modom. Zla veštica ju je začarala, bacivši na nju kletvu koja ju je obukla u presmešni crni kombinezon nalik ronilačkoj opremi, i tako joj uništila jedinu stvar vrednu življenja – mogućnost da izgleda moderno i nosi šik odeću. Da bi skinula ovaj groteskni odevni predmet, princezi će biti potrebna pomoć tri heroja koji jedini mogu pronaći zlu vešticu i naučiti je pameti. Tu na scenu stupate vi i vaša dva drugara. Stižete u verovatno najmanji “zeldograd” koji ste do sada imali prilike da vidite, u kom nećete moći bog-zna-šta da radite, tako da ćete se ubrzo upustiti i u prvu misiju. Igra se sastoji iz 32 nivoa, i svaki je prava mala Zelda tamnica. Ali za razliku od nelinearnih tamnica na kakve ste do sada navikli, ove su krajnje linearne i u celosti se zasnivaju na rešavanju izuzetno maštovitih zagonetki. Možda jeste linearno, možda ne izaziva vijuge kao prosečan Zelda naslov, ali je igranje sa drugim ljudima, uz presimpatično komuniciranjem preko osam signala emocija koje uključuju navijanje, negodovanje i poziv napred, zaista neočekivano zabavno. Rešavaćete zagonetke sinhronizujući akcije i pentrajući se jedni na druge formirajući takozvani “totem”. Neodoljivo? Moglo bi se reći. Uz to, svaki od nivoa se sastoji iz četiri deonice i boss borbe, a nakon što ih pređete otključavaju se i bonus izazovi koji dodatno otežavaju igranje. Vredi napomenuti da u igri postoji i arena u kojoj se možete boriti protiv drugih igrača, ali verovatno ćete je ubrzo zaboraviti, jer je klasično prelaženje nivoa daleko više ispunjavajuće.
U ovoj igri, Link neće imati opremu već samo jedan predmet po nivou, plus mač. A jedini razlog za skupljanje rupija biće kostimi. Svaki novostečeni kostim, daće Linku neku novu sposobnost, kao što je na primer ispaljivanje tri strele istovremeno ili plivanje u lavi, ili ojačati korišćenje predmeta koji pokupite u nivou. Odela se nabavljaju skupljanjem materijala po nivoima, koje zatim donirate čuvenoj kraljevskoj modnoj kreatorki, a ona vam zauzvrat napravi Linkovo novo odelo. No s obzirom da ćete materijale za odelo korisno u nekom nivou obično sakupiti tek nakon prelaska baš tog nivoa, uglavnom i nećete biti preterano oduševljeni pronalaskom novog. U svakom slučaju, odela su krajnje simpatično obeležje ove Zelda avanture i izmamiće vam bar neki osmeh.
Zelda igre su poznate i po fantastičnoj muzici, a ovde ona nimalo ne zaostaje. Čak bih bio toliko slobodan da izjavim da iako je u pitanju jedan od kraćih soundtrackova, slobodno može ući u top 5 najlepših, ili barem najveselijih. Iako ne po količini, po pitanju kvaliteta je itekako na tragu onog iz A Link Between Worlds-a. Vesela harmonika u pratnji violine, definitivno će vam za koji stepen podići raspoloženje.
Ako sve sumiramo, istina, pred nama nije Zelda igra na kakvu smo navikli. Nemamo epsku avanturu od 60 i više sati, sa ispunjavajućim tumaranjem i rešavanjem zaguljenih zagonetki. Nećemo imati prostranstva i sijaset karaktera i definitivno nećemo imati onaj dugouzlazni osećaj krvoključajuće pustolovine sa sjajnim klimaksom. Ono što ćemo imati je jedno kompaktno, izbalansirano, veselo i osvežavajuće multiplejer iskustvo za poneti. Istina, ovo nije Zelda nastavak koji ste očekivali, ali ako ga bolje sagledate i prihvatite kao ono što jeste, itekako će biti vredan vašeg igranja. Iako nije lako pronaći još dva prijatelja, online igranje itekako dobro nadomešćuje tu prepreku. Komuniciranje i kapiranje sa saborcima samo uz pomoć osam “emoticona”, neverovatno je zabavno. Iako znatno jednostavnija, ovo je jedna od onih Zeldi koju krasi veća verovatnoća da ćete iznova prelaziti neki nivo, i ponovo uživati u njemu. Ako ste tvrdokorni Zelda fan, možda ovo i nije igra za vas. Ako ste ljubitelj Zelda duha i multiplejera, nikako je ne zaobilazite!
Autor: Milan Živković
The Legend of Zelda Tri Force Heroes
Za:
- Neosporno zarazan i zabavan multiplejer
- Sjajna, revitalizujuća muzika
- Odličan
Protiv:
- Znatno ispraznije Zelda iskustvo
- Mnogo lošije u jednog igrača
- Previsoka cena za ono što dobijate. Nintendo...
