REVIEW: Need for Speed

Need for Speed izgleda sjajno. Frostbite engine je iskorišćen do krajnjih granica i ovo je jedna od retkih igara koja može da “posrami” neke dobro poznate favorite u žanru poput Gran Turisma. I tu se lista pohvala završava.

Osim ukoliko niste napaljeni dvanaestogodišnjak, “reset” verzija Need for Speeda za 2015 godinu ima da vam ponudi jako malo. Čitava igra napunjena je klišeiziranim situacijama, likovima, scenama i događajima, kao svi najlošiji segmenti nekog akcionog filma B produkcije koji imitiraju neke od najpoznatijih scena iz Fast and Furious serijala. Vi kao glavni i nemi junak ovog filma (igru možemo slobodno tako nazvati jer ima više video materijala nego renderinga) dolazite u grad koji naseljavaju isključivo stereotipni momci i devojke poput urbanog i po najnovijoj modi obučenog momka koji je pravi “bro”, uvek tu da vam pomogne, potom totalno “namontirana” devojka koja bez obzira što vreme provodi u mehaničarskoj jami i stalno tjunira svoj auto uvek ima idealnu frizuru i našminkano lice i tako dalje. Četiri glavna junaka, vi peti i šesti koji vam se obraća samo putem tekstualnih poruka u glavnim su rolama dok na scenu ne dođu neki od najpoznatijih svetskih vozača koji su tu kako biste ih vi impresionirali svojom vožnjom.

Za razliku od nekih drugih naslova, Need for Speed ne omogućava da u garažu parkirate sva ili veliki broj vozila. NFS se koncentriše na to da imate samo nekoliko vozila, do pet, ali da ih “nabudžite” do krajnjih granica. Tjuniranje se obavlja putem REP poena koje skupljate uspešnim igranjem a tu zapravo dolazimo do drugog većeg problema. Osim u slučaju da ste pomenuti dvanaestogodišnjak, sva je prilika da će vas kompleksno i presporo skupljanje REP poena ubrzo zamoriti. Sreća u nesreći je to što se dosada javlja posle nekoliko časova igre, u idealno vreme kada zapravo i prestane interesovanje za ovaj naslov jer ćete u tom periodu ispitati sve što biste želeli i isprobali sve što se može isprobati, ne računajući tu otključavanje svakog vozila.

Da ne bismo bili nefer, Ghost Gamesu treba odati počast i za odlično izveden audio segment u igri koji jednostavno zvuči sjajno. Prateći grafiku, Need for Speed je savršena video igra za pravljenje upravo vašeg akcionog filma sa vožnjom kola, ukoliko imate iole talenta za snimanje klipova i njihovu montažu. Problem je što to nije primarna funkcija jedne video igre.

Nastavljajući sa negativnim stranama novog Need for Speeda, nije nam jasna odluka Ghost Games da čak i za solo igranje zahteva online konekciju i internet. Iako je interesantno videti neke druge igrače u istom gradu kao i vi, ideja je da gejmeri sami biraju da li žele da igraju sa drugima ili solo, posebno ukoliko su se već odlučili za solo igranje a Need for Speed ih forsira da koriste interent. Možda ni to ne bi bio problem da u multiplayer aspektu igra ne nudi pregršt sadržaja – modova zapravo ima jako malo i nisu zanimljivi. Baš kao što ni singleplayer nije zanimljiv nakon početnih nekoliko sati i nastavlja da se bazira samo na pukom ponavljanju istih zadataka i misija, kako biste skupili još REP poena.

Prava je šteta što novi Need for Speed ima toliko potencijala a toliko je plitak, izuzev dela sa tjuniranjem automobila koji je zaista kompleksan. To može biti i druga jaka strana igre – ako Ghost Games napravi poseban mod u kojem su otključani svi dodaci za tjuniranje kako biste mogli do mile volje da gledate kako izgledaju “nabudženi” automobili, verujemo da bi Need for Speed imao znatno više fanova. Kombinujući to sa već pomenutom podlogom za montažu akcionih filmova.

Autor: Stefan Starović