Kako i sam naslov igre nagoveštava, Just Dance tvorce apsolutno ništa drugo ne zanima osim da igrate, igrate, igrate bez prestanka, od jedne do druge godine, dok svi kolektivno ne popadate od iscrpljenosti. A zatim, verovatno se i uzdignete sa poda u pravoj atletskoj “mikelanđelovskoj” teloizvajanosti, jer Just Dance je jedna od retkih igara koje promovišu vežbanje uz igranje i plesanje. Dobro, ne sudite mi previše na preuveličavanju, znojavo šarenilo mi je udarilo u glavu od prekomernog konzumiranja najnovijeg izdanja već ustaljenog serijala “igrajućih” igara. Just Dance 2016 je pred nama u svoj svojoj šarenoj veličanstvenosti, i donosi nam taman toliko uočljivih novotarija, da zaslužuje da mu se posveti kakav uvodni tekst. Dakle…
Meni lično možda i najuzbudljivija novina je kontrolisanje pametnim telefonima. Tako je. Više nećete dolaziti u situacije da kod vas skokne paket dobro raspoloženih prijatelja čije ćete raspoloženje morati da poljuljate manjkom raspoloživih kontrolera, ne! Sada svako sa pametnim telefonom može da skine aplikaciju i da vam se pridruži u igranci. Držeći pametni telefon u ruci, poput wiimote kontrolera, igrač će biti u mogućnosti da uživa u Just Dance plesanju sa gotovo nikakvim nedostacima u odnosu na klasične kontrolere. Jedino što bi vas moglo zabrinuti jeste da nežni ljubimac Samsung Galaxy S6 ne izleti iz vaše znojave mačo ruke put televizora, i uzrokuje još šareniji, blještaviji vatromet od same igre, propraćen brojnim suzama.
Kada uključite igru, ono što ćete odmah primetiti jeste drugačiji, kategorizovaniji meni sa pesmama ali i znatno siromašniji broj dobrih numera (barem subjektivno posmatrano). U čemu je caka, pitate se? Najverovatnije u novom modu koji nosi naziv “Just Dance Unlimited” i predstavlja “pay to play” sistem otključavanja starih, dobro poznatih pesama iz starih nastavaka za “malu cenu”, i to pretplatama na mesečnom odnosno godišnjem nivou. Ovo možda i ne bi bilo toliko loše da je sama igra jeftinija, ali uz punu cenu plaćati dodatno za otključavanje starih pesama, krajnje je apsurdno.
Novi modovi kao što je nadmetanje između deset takmičara ili neobične karaoke, samo su maleni dodatak koji možda i beskorisno produbljuje esenciju gejmpleja koja se i ne može produbiti više no što jeste. Jer poenta Just Dance igara i jeste u tome da što lepše izgleda, da su komande što jednostavnije i da što bolje funkcionišu, da je izbor pesama što veći i raznovrsniji kao i da su numere i pokreti raznoliki do te mere da se mogu igrati i amateri i profesionalci, a da podjednako uživaju. Teško je odrediti na kom mestu je ovogodišnji Just Dance u poređenju sa svojim prethodnicima, ali ako bih morao da biram, rekao bih da je otišao korak nazad, naspram prošlogodišnjeg izdanja.
Ako ste okoreli ljubitelj interaktivnog simulatora skakanja komšijama po glavi, nema se ovde mnogo šta reći osim da ne propustite i izdanje sa oznakom 2016. A ako pak niste toliki ljubitelj ili tek mislite da postanete jedan od njih, najtoplije bih vam preporučio da nabavite Just Dance 2015, koji ne samo da je u ovom trenutku svakako lakše i jeftinije nabaviti, već mu je i selekcija pesama lepša i zabavnija. No ako vas baš privlači to da vitlate vašim mobilnim telefonom i dozvolite svim prijateljima da rade isto ispred vašeg dragocenog pedesetpetoinčnog led panela – Just Dance 2016 je bez sumnje pravi izbor za vas. I ove godine zgrabite brkatog teču i zgodnu komšinicu za ruku, ukrstite vaše mobilne telefone i neka šareni, basobrundajući, prašinoleteći, epileptekstatični okršaj pun epiteta izmišljenih i nepravilnih kovanica počne! Ne, ne, stvarno mi oprostite ovaj put, šarenilo mi je zaista udarilo u glavu…
Autor: Milan Živković