Ovaj tip igara, nije ništa novo. Formula prepoznatljiva izdaleka, vuče svoje početke još od prve Dynasty Warriors igre. U ulozi ste heroja, desetinu puta snažnijeg od bilo kog protivnika, i suočavate se sa golemim hordama nailazećih neprijatelja, željnih smrti. Čini se – njihove. Jer većina njih umire od jednog vašeg udarca. Uh, izgleda da sam se malo zaneo. Počeo sam da objašnjavam od srži, a ima toliko toga dobrog navesti, dok se do nje dođe. Zato, bez daljeg odlaganja…
Iako je žanr prepoznatljiv, greh bi bio reći da vremenom nije evoluirao. Sama osnovna mehanika, doživela je mnoge promene na bolje, tako da se nikako više i ne može porediti sa Dynasty Warriors serijalom u nekom ozbiljnijem smislu. Borbe su sada sa boljim fokusom, potezi između karaktera raznovrsni dovoljno da itekako ima smisla dobro probrati koga ćete koristiti, a komande će vas retko kada izneveriti. I to sve u Dragon Quest univerzumu, raznih likova serijala upletenih u jednu zajedničku priču. Doduše, priču na nivou Luigi’s Mansion 2 sa kameo šmekom Project X Zone igara.
Priča počinje veoma veselo, prikazujući svet u kom ljudi i čudovišta koegzistiraju u miru i harmoniji. Ali tome svemu naravno ubrzo dolazi kraj, zbog čini zlog čarobnjaka koji sva čudovišta okreće protiv ljudskog roda. Dobro, skoro sva. Maleni “slajm”, Healix, na jeftinu foru biva poštećen ove čarolije, i ostaje na vašoj strani, da vam pomaže kroz priču i u borbama. Ostatak većinom veselo i bezbrižno dizajniranih likova, biće žedni vaše krvi. Prosto nećete znati da li da ih žalite ili da uživate dok ih razbacuje vaš vatreni tornado kao da su lišće.
S obzirom da je u pitanju igra koja je smeštena u Dragon Quest univerzum, krajnje je pohvalno to što se može primetiti i poneki RPG element, pogotovo u borbama. Koristiti pravog heroja i pravi tip napada protiv odgovarajućih protivnika, znatno vam može olakšati borbe. Dobro, nije kao da su borbe teške. Ceo serijal karakterišu protivnici manje opasni od filmskih negativaca koji protagonistu napadaju jedan po jedan, umesto da ga napadnu odjednom. Dragon Quest Heroes protivnici će vam zadavati tek poneki udarac, i predstavljaće minimalnu pretnju sve dok duboko ne zagazite u igru i počnete da nailazite na izazovnije, znatno jače protivnike uključujući i tvrdokorne boseve. Ovome naravno ne vredi zamerati, jer ne samo da je ovo takav tip igre, već Dragon Quest Heroes shvata sebe ozbiljno taman toliko da mu svaku neozbiljnost ne možete mnogo uzimati za zlo. U moru japanskih RPG-ova koji svoju priču i izvođenje pokušavaju da plasiraju u pretenciozne visine, Draqon Quest Heroes radi baš ono što i želi – šaljivo se poigrava svojom poentom i dozvoljava vam da u njoj i uživate. Jedina zamerka koju bih mogao izneti na polju ovako prezentovane borbe, jeste često rasplinuta formacija protivnika na više omanjih grupa. Iako bi daleko zabavnije bilo uleteti u borbu sa velikom armijom odjednom, neretko ćete biti primorani da se šetate po velikim mapama u potrazi za omanjim šarenolikim četama slabih protivnika. Još kada morate da branite nešto od višesmernih najezdi protivnika… Dobro, ovde ćete se sresti i sa izvesnom Tower defense mehanikom, gde ćete moći uhvaćene protivnike da postavite da čuvaju određene oblasti i time vam pomognu da se koncentrišete na ono što želite. Svakako pohvalno.
Na raspolaganju ćete imati više od 10 različitih heroja, svako sa svojim unikatnim potezima i skupom veština, koje ćete skupljati kroz misije. U borbe možete voditi maksimalno četiri odjednom. Zajedno ćete krstariti letećim utvrđenjem u potrazi za novim misijama. Kroz glavne misije, napredovaće i priča, naravno. Dok ćete kroz sporedne zadatke moći do besvesti da ojačavate svoje heroje. Iako u početku i neće imati mnogo smisla uopšte ih ojačavati, osim da biste brže završavali nivoe, kasnije kada budete primorani i da izbegavate napade jakih protivnika, bićete zahvalni sebi što ste to uradili. Na raspolaganju ćete imati i značajan broj raznih delova opreme i oružja. Međutim, retko kada ćete se pronaći u situaciji da nemate dovoljno novca za najjače oružje. Kad budete pronašli nekoliko svojih favorita među protagonistima, nećete imati nikakvih novčanih problema da konstantno budu maksimalno dobro opremljeni. Uostalom, šta će vam oružja kada su tu i specijalni potezi koji troše magične poene kao i po jedan ultra potez po karakteru, kojim možete zbrisati čitava polja protivnika jednim pritiskom dugmeta? Dobro, dobro, mala šala.
I za sam kraj, znajte da kako vizuelno i sa audio strane, Dragon Quest Heroes izgleda i zvuči i više nego pristojno. Svetovi su šareni, protivnici raznoliki, osvetljenje je sjajno kao i efekti koji kao da su iskočili iz nekog crtaća iz osamdesetih (Hi-mene, tebe gledam) a okruženje i glavni likovi dovoljno živopisni i detaljni da verovatno dugo nećete skidati osmeh s lica, dok igrate igru. Iako krajnje specifičan žanr, posmatrano iz objektivnog ugla usmerenog prvenstveno na ljubitelje ovog tipa igara, ali i na poštovaoce Akira Torijaminog dela i vizuelnog stila (ja, ja, ja!), Dragon Quest Heroes se odlično pokazao. Čak je i azijska pubilka u toj meri bila zadovoljna, da im se sprema nastavak predviđen za narednu godinu. Što se tiče nas na zapadu, savetujem vam da u što većem broju nabavite ovu specifičnu poslasticu, da zajedno damo poruku developerima da želimo još. Ako volite žanr i vizuelno vam ova igra deluje kao nešto prijatno za oko, ne usuđujte se da je ne nabavite. Nećete zažaliti, tako mi moći Sive Lobanje!
Autor: Milan Živković
Dragon Quest Heroes: The World Tree's Woe and the Blight Below
Za:
- Prelep i atmosferičan svet prepun živopisnih karaktera
- Pregršt unikatnih likova, svako sa svojim sposobnostim
- Zabavna akcija koja će vas pleniti poput vatrometa
Protiv:
- Velika šteta što nema neki vid multiplejera
- Igra jako sporo postaje izazovnija
- U većim borbama, kamera ume da postane nespretna
