REVIEW: Dragon’s Dogma: Dark Arisen

This review is also available in English – Click here!

Zar prosto ne obožavate kad u prazničnoj sezoni tetka Mica sprema nedeljni ručak? Pa vas još zove da gledate kako kuva. Kaže: “dodaj mi deder malo tog Dark Soulsa iz zamrzivača i dve tegle Elder Scrollsa što sam čuvala u špajzu od prošle godine”. Sve to fino krčka na tihoj vatri uz blago mešanje i dosipanje Shadow of the Colossusa, pa svime zalije dugo dinstani Monster Hunter. Nedugo zatim, sve servira vruće uz čašu izvrsnog, dobro odstojalog Devil May Cry. Vaša jedina reakcija tada ostaje – tetka, ovo je sve divno, samo… Ne znam gde se nalazim. E baš tako su se osećali i igrači širom sveta, kada su pre gotovo četiri godine, na konzolama prošle generacije, dobili sveže serviranu Dragon’s Dogmu. Da pojasnimo…

Capcom se svojski potrudio da sačini igru koja bi gotovo očigledno vukla inspiraciju iz nekih od najjačih naslova akcionog i RPG žanra i u tome je i uspeo. Dragon’s Dogma je nastao kao smeša sjajnih elemenata ovih igara, uklopljenih u jedan epikom obliven svet. Svako u potrazi za nečim drugačijim, momentalno je bio zaljubljen. Ali kao što to i u ljubavi biva, tek neko vreme nakon prve lopte počinjete da primećujete i sve mane.

Dok je sa igračke strane igra besprekorno originalna i zabavna, sa tehničke je trpela mnogo nedostataka. Frejmrejt je konstantno opadao i bio krajnje nestabilan, što je konačno rezultiralo dugim učitavanjima i frustrirajućim borbama. Naposletku, uz igru su ostali samo najverniji od vernih, nadajući se kakvom novom, ispeglanijem nastavku, ili barem rimejku. Produžetak igre došao je u obliku nekoliko DLC-eva, uklopljenih zajedno u sveobuhvatno izdanje Dark Arisen. Igra je znatno proširena, ali su nedostaci tehničke prirode i dalje ostali tu.

I sada, više godina kasnije, na naše računare, stiže nam remasterizovano i svih tehničkih poteškoća oslobođeno tetka Micino čudo od ručka. Pardon, čudo od igre. Da nas iznova podseti šta je to tako genijalno što smo u njemu nazirali pre toliko vremena. U biti, ovo i nije remasterizovana igra već port. I to kakav, punokrvan port. S obzirom da je u pitanju igra sa prošle generacije konzola, koja čak ni u vreme izlaska nije plenila Bog zna kakvom grafikom, nećete ni sada biti oduševljeni istom. Ali, kako je sada u pitanju izdanje u kom su otključana mnoga grafička podešavanja, frejmrejt je čak i na osrednjim mašinama zakucan na 60 frejmova po sekundi i rezolucija bez gornje granice, nećete moći a da se barem ne nasmešite što je jedna igra vredna ovakve tehničke pokrivenosti konačno to i dobila.

Posmatranje igre u pokret, sada će činiti pravo zadovoljstvo svakome ko je imao prilike da je proba na Playstationu 3 ili Xbox 360. Teksture nisu primetno lepše kao ni modeli, ali sve ovo gledati u oštrom i fluidnom prikazu i dalje impresivne igre svetlosti i senke, zaista je i više nego zadovoljavajuće. No ako se bar na trenutak prestanemo diviti tehničkoj poliranosti ovog dragulja… Šta je to zapravo Dragon’s Dogma?

Dragon’s Dogma je open world akcioni RPG, koji vas možda i neće oduševiti svojom pričom, ali duhom i atmosferom, itekako hoće. Igru počinjete kreiranjem lika i odabirom jedne od tri klase, koje će kasnije moći i da se promene odnosno unaprede. Odmah da vam kažem, ako želite jedan od najblesavijih doživljaja, bez pogovora odaberite klasu Strider. Neće vas ni uzalud odmah asocirati na Gospodara prstenova, jer nakon što je odaberete i prođete tutorial misiju, shvatićete da vi ne igrate bilo kakvu igru. Vi igrate simulator Legolasa. Bez preterivanja, strelama ćete u blesavom maniru tamaniti horde goblina, verati se po džinovskim protivnicima i bosti ih svojih (vilinskim) jednoručnim sabljama i bodežima. Neka priča ko šta hoće, Strider (kasnije Ranger) klasa je simulator Legolasovog i Aragornovog nerođenog brata blizanca.

Nakon što sa svojim Argolasom (prim. aut. E sad ga stvarno pretera) konačno istrčite u otvoreni svet igre i kao dete se uputite ka najbližoj mračnoj šumici ne biste li napali prvi čopor vukova, ne zaboravite – ova igra je kazneno-popravna ustanova za takve avanturiste! U Dragon’s Dogma: Dark Arisen, uspeh čeka samo strpljive i promišljene igrače. Opasnost vreba iza svakog ćoška i zagristi prevelik zalogaj u startu značiće kraj za vaše zube. Niko vas neće sprečiti da otrčite na kraj sveta, ali tamo će vas čekati i vaš kraj. Samo pažljivim jačanjem lika i odabirom protivnika, vremenom ćete postati dovoljno jaki da se borite protiv protivnika koji čuvaju prave nagrade.

Sjajan sistem osmišljen je i upotrebom “pawn” likova. Kao što ime gotovo i sugeriše, u pitanju su AI kontrolisani karakteri koji će vam pomagati na putovanju. Možete kreirati jednog i “deliti” ga sa drugim igračima širom sveta, a on će vam zauzvrat sa svojih avantura donositi vredne darove. Isto tako, možete unajmiti tuđe pijune da vam pomognu na vašim putešestvijama. Ne zaboravite samo da pojačate zvučnike i pažljivo osluškujete šta na vašem putu pijuni imaju da kažu. Osetićete se kao da ste poveli na ekskurziju paket vernih delikvenata sa posebnim potrebama. Njihovi komentari i reakcije neretko su urnebesni. “Pawn” sistem, iako pun mana i nedostataka, igru svakako izdvaja od drugih i beskrajno je zabavan element.

Ako ste igru već igrali, znate šta možete da očekujete. Ako niste, onda neka vam ovo bude sasvim dovoljno kao preporuka da igri date šansu. Možda ste propustili njen momentum, kada je prvobitno izašla. Možda niste imali prilike da zagazite u taj drugačiji svet na vreme. Zato sada, kao krajnje fer naknada za to, uzmite PC verziju bez preterano velikog predznanja i dozvolite joj da vas obuzme. Nigde drugde nećete naći istovetno sočnu atmosferu. Nigde vas pad noći neće toliko uzbuditi, kao u Dragon’s Dogma. Ovo je jedno sasvim posebno iskustvo koje svaki RPG ljubitelj ne sme da preskoči. Ne sada, kada konačno ima priliku da odigra ispoliranu verziju za kojom je ova igra toliko vapila. Jer sve je tu, bez ograničenja – epska muzika i haotična akcija kakvu je teško ne voleti. I što je najbitnije od svega, odlično ukrčkana a hladno servirana. Delikates!

Autor: Milan Živković