REVIEW: Oxenfree

This review is also available in English – Click here!

Oxenfree je igra prvenac mladog indie studija Night School Studio, čiji jedan deo članova čine bivši developeri iz Telltale Games. Ukoliko ste upoznati sa radom tog sjajnog razvojnog tima, poznato vam je da je u njihovim igrama snažan akcenat na narativnom delu igre. Slojevit razvoj likova, smisleni dijalozi i važnost donošenja odluka su ono što karakteriše avanture rađene u Talletaleu, pa sličan proizvod možete očekivati i ovde.

Priča i setting u Oxenfree su rađeni po uzoru na izuzetno popularan podžanr horor filmova iz 80-ih godina, takozvane teenage horror fimove. Već na prvu loptu sve deluje poznato, ali i pomalo generički. Grupa raznolikih tinejdžera je rešila da jedno veče provede na napuštenom i mističnom ostrvu, gde planiraju da rade ono što vole mladi: napiju se, druže, a pomalo da praktikuju i lake droge. Međutim, naši junaci u ovoj igri su sve samo ne stereotipni iritantni tinejdžeri iz jeftinih horor fimova i u tome leži draž i lepota ove igre.

Vi ste u ulozi plavokose cure Alex, čiji je brat nedavno umro, majka iznova udala, i koja po prvi put upoznaje svog novog polu-brata upravo te večeri. Tu su još i vaš najbolji drug, njegova simpatija, bivša devojka vašeg preminulog brata… Ova družina naizgled običnih srednjoškolaca, sa svim svojim problemima koje pubertet i odrastanje nose, zapravo krije jako puno kompleksnih slojeva koje ćete otkrivati kako budete igrali igru. Vrlo brzo po dolasku na ostrvo uspevaju da paranormalno „nešto“ na ostrvu probude i ostatak igre ćete pokušavati da odgonetnete o čemu se zapravo radi. Glavni način otkrivanja priče i komunikacije sa ovim paranormalnim aktivnostima je mali radio tranzistor koji je Alex ponela sa sobom, a koji će se ispostaviti kao vema značajna alatka na ostrvu. Kao što smo pomenuli u uvodu, narativni aspekt i dijalozi su glavna odlika ove igre, neki bi sa podrugom rekli „walking simulator“ kako je pežorativno nazvan ovakav tip igara. Ukoliko očekujete neku akciju ili zaguljene zagonetke, onda ova igra svakako nije za vas. Ovo je igra gde ćete moždane vijuge i reflekse staviti po strani i pre svega uživati u sjajno napisanim karakterima i dijalozima, iza kojih se kriju svi problemi odrastanja, ljudskih odnosa i teškoća sa kojim se ovi mladi ljudi, koji tek treba da zakorače u život, suočavaju.

Kroz nekih 4-5 sati trajanja igre najveći deo vremena ćete provesti šetajući se po ostrvu u razgovoru sa vašim prijateljima i kroz te razgovore otkrivaćete nove detalje iz njihovih, ali i iz života Alex. U dijalogu uvek imate odabir između 3 odgovara, a možete izabrati i da ćutite, još jedan detalj preuzet iz Telltale igara. Dijalozi su smisleni i sjajno napisani, a mnoge vaše odluke kroz dijaloge će se na kraju akumulirati i uticati na konačni kraj igre i vaše pojedinačne odnose sa ostalom decom iz družine. Tako da, iako je igra relativno kratka, postoji veći broj završetaka, pa je razlog za ponovo igranje svakako tu. Osim toga, kroz prolazak ostrvom pristupate i nekakvim turističkim punktovima, gde možete istražiti dublju pozadinu i istoriju ostrva, a vrlo lako vam se može desiti da ih ne pokupite sve, pa ćete možda i zbog toga želeti da odigrate još koji put, kako biste saznali sve detalje.

I mada je nominalno u pitanju horor igra, teško da ćete se negde uplašiti, ali kako se budete vezivali za likove u igri, tako ćete i sve paranormalne situacije doživljavati sa blagom nelagodnošću i slutnjom, jer ćete zapravo brinuti za decu i njihovu sudbinu. Osim sjajno napisanih dijaloga i opipljivih ličnosti, za to su zaslužni i dobri glumci koji su pozjamili glasove likovima u igri, čije naivne i pubertetske boje u glasu odlično idu uz celokupan narativ i ambijent. Isto važi i za muziku, koja kao da je sišla sa radija 80-ih.

Vizuelno, igra izgleda zaista sjajno, urađena je u akvarel stilu i pomalo liči na nekakve stare slikovnice sa bajkama. Ceo still izgleda bajkovito i mistično, savršeno dočarava ambijent sablasne noći na napuštenom ostrvu. Posebno je simpatičan detalj „smetnji“ koje se pojavljuju prilikom određenih dešavanja, a koje nedvosmisleno asociraju na „sneg“ koji se pojavljuje kada motamo stare VHS kasete.

Sve u svemu, u pitanju je klasična „feel good“ igra. Jednostavno se osećate prijatno i ispunjeno dok je igrate, uživate u ručno crtanim krajolicima i slušate o životnim problemima izgubljenih tinejdžera. Sve to dok pokušavate da odgonetnete misteriju napuštenog ostrva. Preporuka za sve ljubitelje starih horora iz 80-ih godina prošlog veka, kao i „coming of age“ knjiga i filmova, te naravno ljubitelje Telltale Games avantura.

Autor: Nikola Savić