REVIEW: Resident Evil 0: HD Remaster

This review is also available in English – Click here!

Prequel, uvodno ili nulto poglavlje, igra pre originalne igre. Nebitno kako ih zovemo, izdavači video igara prosto obožavaju da ih prave kako bi produbili priče u svojim virtuelnim univerzumima i naravno uzeli nam još nekoliko zelenih novčanica. Tome nije odoleo ni Capcom, koji se odlučio za “nulto poglavlje” kada je pre više od jedne decenije izdao igru koja predstavlja uvod i objašnjenje svega pred prvi Resident Evil. Igra je originalno bila Nintendo Gamecube ekskluziva, a sada smo konačno dobili priliku da je zaigramo na svim ostalim platformama.

Vraćamo se, dakle, na sam početak Resident Evil-a, trenutak pre zombija i svih petljanja korporacije Umbrella. A taj trenutak su – pijavice. Ili vrlo besni puževi golaći, kako vam drago. Već u uvodnoj animaciji otkrivate da su oni maslo misteriozne osobe u belom ogrtaču koja želi da se osveti Umbrella korporaciji tako što napadne voz. Da, vrlo grandiozan zli plan. Na scenu tada stupaju snage STARS na čelu sa Rebekom koja je jedan od glavnih protagonista igre. Bez daljih zalaženja u teritorije spojlera, možemo reći da vas očekuje priča u klasičnom RE stilu.

Pomenuli smo da je Rebeka jedan od protagonista. Kroz užase će joj saborac biti Bili Koen, bivši marinac koji je zbog masovnog ubistva vođen na pogubljenje, ali neobičnim spletom okolnosti se spašava iz policijskog vozila i završava u ništa manje smrtonosnom scenariju. Od trenutka kada udruže snage, likove ćete voditi istovremeno i u bilo kom trenutku moći ćete da prebacujete direktnu kontrolu sa jednog na drugo. Postoji i izdavanje jednostavnih komandi a većinu vremena će kontrolu nad drugim likom imati kompjuter koji nema najbolji AI na svetu i često će trošiti više municije nego što je potrebno. Vođenje dva lika znači i žongliranje predmetima u dva vrlo ograničena inventara sa svega devet slotova. RE je uvek imao tu šašavu logiku slaganja stvari po inventaru kada na jednom slotu može da bude stotinak metaka za pištolj ili dve kante benzina ali vam svaka travka zauzima dodatni slot. Sejaćete predmete na sve strane samo kako biste oslobodili prostor za ključni predmet koji vam treba za otvaranje prolaza ili oružje koje ćete koristiti samo jednom na nekom nezgodnom protivniku. Stalno šetkanje unaokolo kako biste samo pokupili municiju i predmete za lečenje koje ste negde morali da ostavite veštački produžava igru i ići će vam na živce naročito je su ostavljene animacije tranzicija između prostorija, nekadašnja maska umesto loading ekrana.

Atmosfera je, srećom, i dalje onaj stari dobri miks klaustrofobije i tenzije jer ne znate šta vas očekuje iza sledećeg ćoška. Teskoba se oseća u svakoj prostoriji voza, pa čak i ogromne vile u kojoj ćete provesti drugi deo igre. Sami zombiji su sa godinama prestali da nas zastrašuju kao u počecima serijala, ali je tu barem odličan surround zvuk i kadriranje scena koje je uvek bilo zaštitni znak serijala. A ukoliko želite baš retro iskustvo, kontrolnu šemu možete prebaciti na klasično, takozvano “tenkovsko upravljanje” i igrati putem D-pad umesto analogne palice. Sadržajno, igra je identična svom originalnom Gamecube izdanju što znači da nema novih modova niti bonus deonica. Jedino stvarno unapređenje je na vizuelnoj komponenti koja je ogroman skok i u odnosu na reizdanje igre sa Nintendo Wii konzole. Scene su dodatno obogaćene kvalitetnijim osvetljenjem, detaljnijim teksturama i brojnim detaljima koji nisu bili mogući na starom hardveru. Jedina nejasnoća je zašto isti tretman nisu imali sinematici jer prelazak iz oštre grafike u mutnjikave međuanimacije jako bode oči i nepotrebno kvari dobar utisak koji ostatak Remastera ostavlja.

RE0HD kvalitetom nije bolji od prošlogodišnjeg reizdanja originalnog Resident Evil-a, ne toliko zbog nedostatka novina već zbog činjenice da je i originalna “Nula” bila jedna od slabijih igara u serijalu. Capcom jeste napravio odličan remaster, ali je propustio priliku da mehanički unapredi igru koja je i davne 2002. godine kaskala u odnosu na ostatak industrije. RE0 zato ostaje igra koju će samo veliki ljubitelji serijala odigrati.

Autor: Bojan Jovanović