REVIEW: That dragon, cancer

This review is also available in English – Click here!

Ponekad izađe loša igra, ponekad dobra. A ponekad to bude igra zbog koje ćete se sa bolnim smeškom setiti čuvene Internet poštapalice o nindžama koje seku glavice luka. That Dragon Cancer je upravo takva igra jer se bavi najbolnijom temom za svakog roditelja – bolešću i neizbežnom skorom smrću svog deteta.

That Dragon Cancer nije toliko igra koliko je u pitanju interaktivna priča u kojoj ćete proživljavati sve emocije Rajana i Ejmi Grin, roditelja terminalno obolelog Džoela, njihovog sina kome je tumor mozga dijagnostikovan nekoliko meseci po rođenju, a koji je preminuo pre svog petog rođendana. TDC će vas vrlo efektivno upoznati sa vrlo teškim temama od dileme da li će prijatelji i rođaci prinovu (Ejmi je trudna sa drugim detetom) gledati kao „zamenu“ za umirućeg Džoela, preko potpunog beznađa koje roditelji doživljavaju kada im doktori saopšte da su iscrpeli sve moguće opcije do pokušaja da pomire svoju veru u boga sa situacijom kojom se suočavaju.

Igra je kolaž nepovezanih scena koje predstavljaju roditeljske uspomene na celokupnu situaciju koje progresivno postaju sve užasnije i teže za stomak; hranjenje pataka na jezeru, ljuljanje i klackanje u parkiću, vožnja u kolicima kroz bolnicu, bezuspešni pokušaji da uspavaju Džoela koji neutešno plače. Za vreme svake scene igrač kliktanjem na predmete i okolinu dobija bliži uvid u najdublje misli oba roditelja – njihove strahove, nadanja, veru da će viša sila na kraju ipak spasiti njihovo dete.

Scene uspomena pomešane su sa mini igrama koje predstavljaju fantastične metafore za celokupnu situaciju, pa ćete u njima voditi Džoela koji trči kroz nešto što najviše liči na dvodimenzionalni hodnik ili ćete se boriti sa magičnim zmajem koga Džoel niti vidi niti ima ikakve šanse da pobedi.

That Dragon Cancer je teško oceniti, a još teže uporediti sa nekom drugom igrom. U TDC-u nema zadataka koje treba ispuniti, prepreka koje treba preskočiti i neprijatelja koje morate ubiti da biste igru prešli. Cilj je jednostavno razumeti roditelje i celokupni užas koji su preživeli negujući svoje bolesno dete, a ako igra uspe da vas empatijski poveže sa roditeljima osetićete barem komadić njihovog užasa posle najgorih vesti, barem malo Rajanovog olakšanja kad konačno uspe da uspava dete i skoro lažne radosti dok se Džoel igra u parku kao sva ostala zdrava deca.

Bez obzira na „lenje“ komande, nedostatak „igre“ u pravom smislu te reči i drugih manjih zamerki koje provejavaju kroz igru, That Dragon Cancer izvrsno prenosi emocije jedne jako teške i potresne priče i zasigurno je jedan od naslova koji će obeležiti 2016. godinu. Nažalost, osmehe koje vam bude izmamila s vremena na vreme biće oni bolni, a suze, one najteže.

„Kompjuterske igre biće umetnost kad budu uspele da vas nateraju na iskren plač.“ – Stiven Spilberg

Autor: Petar Vojinović