REVIEW: The Witness

Share

Tweet

Share

Share

Email

This review is also available in English – Click here!

Ah te puzzle igre… Znate, neko se može izjašnjavati kao ljubitelj puzzle igara, imati iza sebe desetine i desetine krajnje istraženih i svake tajne razrešenih naslova, otvorenost ka novim rešenjima u pristupu rešavanja zagonetki i opet u čudu ostati zatečen već nakon nekih pola sata provedenih uz The Witness. Džonatan Blou, tvorac kultne igre Braid, svojski se potrudio da nadmaši svako očekivanje bilo koga ko je iščekivao njegovo naredno delo. I u tome je uspeo. Jer iako u biti puzzle igra, The Witness je tako mnogo više od toga.

Prvo što ćete primetiti, nakon što zaigrate The Witness, biće jednostavnost zagonetki koje su pred vama. Gotovo sve zagonetke u igri prate isti šablon – na kvadratnom panelu iscrtajte liniju prateći nepisana pravila. Sama zagonetka će se u skladu sa ovim sastojati iz dva dela. Prvi deo je shvatanje njenih pravila. Iako su neka krajnje jednostavna, neka pravila će iziskivati iskustvo i malo više razmišljanja. Drugi deo je korišćenje stečenog znanja o pravilu rešavanja pri samom rešavanju. Zvuči kao dovoljno jednostavan koncept? Slušajte onda ovo.

The Witness se odigrava u otvorenom svetu. Pred vama će biti sasvim otvoreno ostrvo, sjajno dizajnirano i podeljeno na sijaset različitih lokacija gde svaka sadrži svoj specifičan set zagonetki. Ništa, aman baš ništa vas neće sprečiti da se u samom startu zaputite gde god želite i oprobate se u rešavanju neke tamo daleke i zavučene zagonetke. Ali, činjenica je da to neće biti najpametnije s vaše strane. Kako se budete susretali sa prvim zagonetkama, tako ćete polako shvatati pravila koja njima ovladavaju. Tvorac igre nju samu karakteriše kao “učenje jezika zagonetki” što i nije tako daleko od istine. Kroz svaki set zagonetki, naučićete malo više o načinu na koji one funkcionišu i onda ćete, naoružani znanjem, biti spremni da se vratite na neke ranije zagonetke koje tada nisu imale naizgled nikakvog smisla. Krajnje slično učenju nekog jezika, ako bolje razmislite o tome. Ali briljantnost The Witness-a se ne završava ovde…

Iako naizgled krajnje rasparčanog sveta, genijalnost igre se krije u njegovoj dubljoj povezanosti. Prelaženjem što više zagonetki različitih lokacija, sve bolje ćete sagledavati celovitost sveta i uklopljenost njegovih odvojenih lokacija, a pažljivim posmatranjem okoliša, spoznaćete i njegove dublje misterije. Kroz igru ćete nailaziti i na audio logove zasnovane na stvarnim filozofskim i naučnim razmišljanjima, što će vas još više navesti na duboko razmišljanje o misterioznoj, na prvi pogled minimalističkoj priči.

Otvorenost sveta u kom se odigrava The Witness, užasno mnogo doprinosi tempu pri kom ćete igru prelaziti. Kako igra nije linearna, od vas će zavisiti kojim ćete se zagonetkama prvo posvetiti. Nema sumnje da ćete u jednom trenutku naići na” zid”, što načinjen možda nepremostivom težinom zagonetke ili nedostatkom znanja za njeno prelaženje, što nedostatkom vašeg ličnog strpljenja. U takvom trenutku, otvorenost igre dolazi do izražaja. Biće i više nego dobrodošlo to da se okrenete i uputite na neki sasvim drugi kraj u potrazi za “rešivijim” preprekama koje će zasigurno razotkriti načine za rešavanje onih od kojih ste pre toga odustali.

The Witness izgleda odlično. Celo ostrvo je sjajno dizajnirano i podeljeno, a vizuelna dopadljivost je na visokom nivou zahvaljujući šarenolikim i živopisnim krajolicima koji vape za istraživanjem. Igri nedostaje muzika, ali u ovom slučaju to joj čak ide i u prilog, jer oslikava samotnu atmosferu u kojoj se igrač obreo. Takođe i baca veći naglasak na zvučne efekte koji katkad mogu u sebi sadržati bitne naznake vezane za zagonetke ili priču.

Sve ovo zvuči krajnje spektakularno i savršeno, ali ne možemo se a ne osvrnuti na nedostatke koji se kriju iza ovakve genijalnosti. The Witness je igra koja nije za svakoga. Iako zvuči kao nešto što nikako ne može biti okarakterisano kao mana već naprotiv – vrlina, ovaj put to nije slučaj. U svojoj brilijantnosti, The Witness zaboravlja na suštinu gejminga. Dok će okoreli fanovi žanra i zaljubljenici u rešavanje najkompleksnijih zagonetki imati pred sobom svoje savršenstvo, znatno veći deo publike biće uskraćen za uživanje koje The Witness donosi. Kompleksnost igre, koja čuva svoju srž kao otac tinejdžerku, uskratiće mnoge igrače za ono najbolje što igra nudi. Iako igrač diktira svoj tempo prelaženja, evidentno je da će mu biti potrebno mnogo strpljenja i visok nivo zagriženosti i koncentracije da bi mogao da se u potpunosti prepusti uživanju. To je ono u čemu The Witness ne uspeva i krajnje je selektivan po pitanju svoje publike. Iako ovakav naslov može imati odličnu kritičku prođu, jer ga vagaju profesionalci, među igračkom publikom koja predstavlja esenciju igračke industrije neće pronaći mnogo utočišta.  Retkost je posvedočiti momentu gde se genijalnost tvorcu obija o glavu, ali u ovom slučaju – The Witness je ipak malo previše genijalan da bi prigrabio nepodeljenu pažnju prosečnog igrača.

Nesumnjivo nesvakidašnji naslov, sjajno koncipiran i nepogrešivo kompleksan, The Witness ne uspeva da pronađe svoju udobnu sredinu. Velika je verovatnoća da ćete ga ili obožavati ili prosto – zaboraviti. The Witness nudi više od 30 sati promišljenog igračkog iskustva svakom ljubitelju pametnog žanra, ali i slobodu kretanja nešto manjim entuzijastima. Slobodu kretanja dalje od ekrana, a možda i ka ponekoj Sudoku zagonetki u prolećnom hladu.

 

Autor: Milan Živković