REVIEW: Bombshell

Neposredno pred izlazak igre, naš cenjeni vrhovni komadant, uzvišeni Obergruppenführer i urednik me je upozorio da će igra biti teško, smrdljivo #$!%@. On je radio prve utiske i rekao mi je da ću se razočarati. Uz dužno poštovanje prepodobnom, rekao sam mu da ne ume da uživa u igrama B produkcije i da u ovakvim igrama treba da se opusti i prepusti opštem haosu, glupoj priči i uživa u klanju svega što svetli crveno. Posle ovakvog ispada i dvanaest udaraca bičem, rešio sam da mu dokažem da sam u pravu i nakon deset minuta igranja, shvatio sam da nisam.

Kad su izašli prvi trejleri za Bombshell, očekivao sam dobar ARPG ili twin-stick shooter sa RPG elementima koji neće imati sjajnu priču ali će zato imati zarazni gameplay i privlačnost koji će me terati da odigram „samo još jedan quest“. Ova nedovršena igra pokušava da bude baš to, ali greši u apsolutno svakom koraku. Gameplay je ispodprosečan, RPG elementi su minimalni i skoro pa beskorisni a da se vraćam po još loše dizajniranih questova sigurno neću.

Shelly je glavni lik ove priče i prava je bomba(shell, Shelly, kapirate? HAHAH SMEŠNO JE! – nije). Ona je u vojsci izgubila ruku u nekoj nesreći i u zamenu dobila mehaničku koja ne izgleda baš praktično za svakodnevni život. Odjednom, vanzemaljci napadaju Belu Kuću i na vama je, iz nekog razloga, da spasite Predsednicu. Kao što sam već spomenuo, priča nije bitna u ovakvim igrama ako je gameplay dobar i ako ste nagrađeni boljim oružjem, opremom i kozmetikom kroz igru. Ništa od toga nećete videti. Sve što skupljate su municija i novac sa kojim poboljšavate oružje i kupujete oklop i život. Ni u jednom trenutku nemate osećaj da napredujete sem kad nađete novo oružje koje ima glupo ime (P.M.S, maxi-gun, etc.). Sva nova oružja se „kače“ na Shelly-nu ruku i nema ih pregršt. Nećete nalaziti legendarna oružja, bolju opremu, đubre koje možete da prodate, ništa što najobičniji RPG mora da ima. Apsolutno vas ništa ne motivišete da završite igru. Shelly non-stop izgovara glupe fazone koji bi trebalo da budu slični onim iz Duke Nukem-a ali su užasni i nisu ni malo smešni. Neprijatelji su generični, prepuni bagova i glupi tako da ćete u jednom trenutku biti pogođeni sa neverovatnom preciznošću od strane svih na mapi a u drugom će pucati u sve sem vas. Dodge nema poentu pa ga nisam ni koristio često jer je kretanje i pucanje u isto vreme mučno tako da sam većinu vremena provodio kao nepokretni top.

Igra je pretrpana bagovima što ostavlja utisak da nije završena i da su je izdali i nadali da će se prodati samo zbog imena izdavača, 3D Realms, koji je zaslužan za stare Duke Nukem-e. Neretko će vam se dešavati da propadnete kroz pod, da vanzemaljci jednostavno padnu sa litice bez razloga, da vam se oružje zaglavi i odbija da puca, da mapa ne prikazuje gde treba da predate quest itd. Često mi se dešavalo da igra samo prestane da radi, izbaci na desktop i to bez da prijavi ikakvu grešku. Igra odustaje sama od sebe. Glasovna gluma je toliko užasna da nećete u životu više morati da koristite laksitiv, samo pokrenete igru i sve teče kako treba. Ovu igru ne može da izvuče ni Jon St. John koji pozajmljuje glas negativcu a čuven je po tome što je davao glas Duke-u.

Grafika je ispod proseka i koristi Unreal 3 engine koji nije iskorišćen u potpunosti i izgleda nedovršeno. Jače mašine će se mučiti da izdrže stabilan framerate dok su sinematici negledljivi. Sem same Shelly, drugi NPC-i i okolina ne izgledaju najdetaljnije, teksture su mutne, nepregledne i nema razloga da muči jak harver ali ipak uspeva. Jedina, nažalost, svetla tačka ove igre je muzika. Još od prvog menija, vaše uši će biti bombardovane teškim rifovima koji dižu tempo i adrenalin. Muzika dosta podseća na Duke-ove rifove koje smo pevušili dok smo plaćali 2D striptizete, šutirali vanzemaljce u međunožja i žvakali žvake. Ali samo muzika ne može da izvuče ovu igru iz zaborava u koji će uskoro upasti.

3D Realms je ovu igru razvijao kao Duke Nukem naslov ali nije uspeo da legalno iskoristi licencu pa su napravili Bombshell. Nisam siguran kako bi taj Duke ispao ali nadam se da bi uložili više truda, humora i gameplay-a u njega nego u ovaj nedovršen proizvod zvan Bombshell. Meni je samo ostalo da se javim za još dvanaest udaraca bičem, zaslužio sam ih.

Autor: Igor Totić