REVIEW: Mega Man Legacy Collection

Da mi je neko pre dvadesetak godina rekao “za dvadeset godina ćeš svoju omiljenu Nintendo igru moći da nosiš u džepu i igraš bilo gde. Ma, svih šest delova upakovanih u kolekciju koja sadrži sve!”, rekao bih mu da mi odmah preskoči celo detinjstvo i prebaci me u to čarobno doba. Da, bilo bi to detinjasto s moje strane, ali ponuda bi ipak bila previše primamljiva. I sada, tih dvadeset i kusur godina kasnije, u vremenu kada izdavači naoružani smrtonosnom nostalgijom ciljaju pravo u našu romantičnu dušu, eto i mog voljenog Rockmana na Nintendu 3DS. Baš tu u prednjem levom džepu kaputa, pored mesta gde se nekada nalazilo moje srce.

Mega Man, u Japanu a i malom meni poznatiji kao Rockman, čuven je serijal akcionih platformi koje su maltene definisale temelje ovog žanra. Prvih šest delova, objavljeno je za legendarni Nintendo Entertainment System. Karakterisala ih je istovetna i specifična grafika, čijim se korenima serijal vratio devetim nastavkom 2008. godine, kao i dinamičan i pravedno težak gejmplej koji je zauvek osvojio srca tvrdokornih gejmera.

Mega Man Legacy Collection, objavljen je za više konzola još prošle godine, dok je tek od skoro dostupan i za 3DS konzolu. U suštini je u pitanju ista kolekcija, sa manjim izmenama, a kako ja volim obično da krećem od svetlih strana igre, dozvolite da ovaj put napravim izuzetak. Počnimo od najvećeg razočarenja vezanog za 3DS verziju. Mega Man Legacy Collection nema podržan 3D mod. Neverovatno, zar ne? Čovek bi pretpostavio da će dodatno čekanje na 3DS verziju izroditi ovakvo poboljšanje, ali ono prosto nije prisutno. Iako igra deluje kao da je ponovo programirana a ne samo emulirana koliko lepo radi, te da bi 3D u nju bilo lako implementirati, ova opcija ne postoji. Veliko razočarenje za one koji su se ovome nadali. Jedini 3D u igri je onaj koji možete videti u menijima. Bolje ni tu da ga nema, da nas ne podseća na propuštenu priliku da se legendarni naslovi osveže trećom dimenzijom.

Za razliku od verzije za druge platforme, ovde nećete imati mogućnost da raširite sliku preko celog ekrana kao ni da omogućite filtere od kojih će igra izgledati kao na starim televizorima. Ovde je veličina ekrana jasno definisana da količinom i gustinom piksela prikaže igru u najboljem izdanju. Stoga slika nije sasvim razvučena ni po visini. Iako je jasno da igra ovako najbolje izgleda, nepostojanje opcije za promenu veličine slike – velika je misterija.

A sada da pređemo na ono što valja! Svakoj od prvih šest Mega Man igara lako je pristupiti kroz jednostavan i lepo dizajniran meni koji radi izuzetno glatko. Pristup svakoj opciji kao i izlazak i ulazak iz jedne igre u drugu, meri se sekundama. Brzina i preglednost ovog glavnog menija, za svaku je pohvalu. Pored menija sa igrama, imaćete i pristup nekim od dodatnih opcija. Prva je Music player, u kom možete preslušati apsolutno svaku pesmu iz svih šest igara. Mada, iz nekog razloga, nedostaje Ending tema iz šestog nastavka. Totalno se uklapa u misteriju koja obavija ovu kolekciju…

Druga opcija je Database meni u kom možete pregledati razne informacije o likovima iz svake igre ponaosob. Ovo je svakako opcija koju će svaki obožavalac umeti da ceni. Možda čak još više od ove, ceniće treću opciju – Museum, u kojoj ćete moći da pogledate razne koncept crteže i skenirane kutije svih šest nastavaka. Nezaobilazno ćete se nasmejati kada ugledate američku veziju omota za prvi deo igre. Ma i za drugi. Verovatno i treći. Dobro, za svaki. Poređenje američke, japanske i evropske verzije slike sa omota, zabava je samo po sebi. Nintendo čak napominje da 3DS verzija poseduje i ekskluzivan sadržaj u muzeju. Čik ga pronađite!

Četvrta opcija specifična za ovu kolekciju jeste Challenge mod. Na raspolaganju ćete imati preko pedeset raznih izazova, prezentovanih u maniru između NES Remix-a i Wario Ware-a. Neki će od vas zahtevati da pređete deonicu jedne od igara, dok će drugi izmešati nivoe i bacati vas u razne kultne situacije iz ovih šest igara. Svako prelaženje se štopuje, a na vama će biti da nadmašite postavljeni rekord. Prelaženje izazova otključava nove, a specifičnost vezana za 3DS verziju jeste mogućnost otključavanja 11 dodatnih izazova koje su pravili fanovi, uz pomoć Mega Man amiibo figurice. Ti amiiboi izgleda vrede svaki dinar…

I konačno, na raspolaganju ćete naravno imati i igre. Svih šest igara koje funkcionišu i izgledaju bolje nego što ih se sećate. Dobro, možda ne bolje, ali svakako gotovo identično. Mega Man Legacy Collection je verovatno najbolji način da odigrate ove klasične igre, osim da ih igrate na originalnoj konzoli, naravno. Kontrole imaju odličan odziv kao i uvek, a sama igra radi tečno i gotovo da nema manu sa tehničke strane. Među komandama, imaćete i dugme za turbo pucanje, što će svaki poznavalac Mega Man franšize umeti da ceni, a na raspolaganju ćete imati i opciju za brzo čuvanje i učitavanje igre, što je itekako dobrodošlo. Takođe ćete imati mogućnost da odaberete da li igrate američku/evropsku ili japansku verziju igre. Pogodite ko je odmah uključio japansku, da bi umesto Mega Man pisalo ROCKMAN. I dok bauljam kroz japanska slova u menijima i dalje smatram je bilo vredno toga. Uz to, kao maleni dodatak, umesto crnih linija sa leve i desne strane ekrana, moći ćete da uključite i sliku da ubija monotoniju neiskorišćenog prostora, a kada uključite 3D, izgledaće kao da se slika nalazi u pozadini igre. Ako mene pitate, krajnje dobro iskorišćen 3D efekat. Da, krajnje sam sarkastičan.

Mega Man Legacy Collection je jedna sjajna kolekcija osmobitnih igara ovog kultnog serijala. I pored postojanja Anniversary Collection-a na GameCube i PlayStation 2 konzolama, koja je imala i par igara više, Legacy Collection sasvim opravdava svoje postojanje. Kompaktna kolekcija izvornog sadržaja i zabavnih izazova, čine da Mega Man Legacy Collection zaslužuje vašu pažnju, bez obzira da li ste novajlija ili platformski veteran. Iako ostaje neiskorišćen potencijal 3DS konzole, vanvremenski Mega Man serijal svojim kvalitetom i dalje zaslužuje da nam trenira palčeve još mnogo narednih godina. Bori se, Rokmene! Za večni mir u svetu!

Autor: Milan Živković