Kažu da ljudska glupost nema granica. Sad, da li je ovo glupost ili ne, vi prosudite. Mi ćemo ostati dosledni novinarskoj etici i biti nepristrasni. Samo želimo da vas upoznamo sa jednim čovekom. Čovekom koji je, moglo bi se reći, šokirao svet potrošivši 6065$ na mobilnu igru. Da krenemo hronološki.
Granblue Fantasy je izuzetno popularna igra u Japanu, namenjena za android i iOS platformu. I pre nego što je počela da se reklamira širom sveta, igra je imala preko 7 miliona preuzimanja samo u Japanu. Ljudi su masovno želeli da upravljaju džinovskim dirižablom i da se bore protiv zle imperije koristeći magiju i mačeve. Cygames Inc, kompanija koja je dizajnirala igru, je otišla korak dalje i pokrenula promociju – za određeno vreme je duplirala šanse igračima da osvoje retke likove, izeđu ostalog i lika pod nazivom Anchira. Usledio je delirijum.
Anchira je retko viđen karakter iz igre, čije savezništvo može značiti razliku između pobede ili poraza. Igračima bi ona postala dostupna putem kupovine kristala čija je cena 300 japanskih jena (nešto manje od 3$) po komadu. Nekada bi ti kristali sadržali oružje, a nekada vredne karaktere poput Anchire. U normalnim okolnostima, postoji 3% šanse za to. I tu nastupa naš junak.
Japanac pod pseudonimom “Taste” je počeo sa kupovinom kristala uporno pokušavajući da se domogne Anchire. I nakon 2276 puta i potrošenih 6065$, pogodili ste, napokon mu se posrećilo. Čemu je ovo sve onda rezultiralo? Ljudi koji su potrošili malo manju (ali svakako nenormalno veliku) sumu novca su relativno brzo skupili 2000 peticijskih potpisa apelujući na Cygames da promeni svoju praksu. Što se i na kraju desilo, kompanija je izdala izvinjenje i ponudila kredit igračima u vidu virtuelnog novca u iznosu sume koju su potrošili. Pored toga, uvedena je praksa da igrači mogu doći do željene nagrade nakon 300 neuspelih pokušaja (potrošenih 800$).
Činjenica je da je ovo ogromna suma novca potrošena na mobilnu igru. U kojoj meri je to opravdano nije na nama da sudimo. Ali, na odgovor da li ljudska glupost poznaje granice, mi bismo ipak rekli ne.
