REVIEW: Tom Clancy’s The Division

Share

Tweet

Share

Share

Email

This review is also available in English – Click here!

Posle mnogih varijacija sa multiplayer-om tokom godina koje je Ubisoft radio sa njihovim singleplayer igrama sada možemo videti kako izgleda kada uskoče u full MMO žanr ili bar njihovu aproksimaciju istog. Tom Clancy igre su nekako uvek imale tu dozu relanosti pri sebi dok prikazuju delovanje nekih specijalnih jedinica, u nekima malo više u nekima ne baš mnogo i to je definitivno slučaj sa The Division-om koji, osim par stvari, stanicu zvanu relanost je debelo promašio.

Ovaj scenario iz noćnih mora nekog teoretičara zavere, koji bi vrlo lako mogao da se nađe u jednoj sezoni serije 24, počinje sa velikom rasprodajom na Black Friday kad u cirkulaciju tokom dana budu ubačene ogromne količine novčanica posute novim veštački napravljenim i veoma zaraznim virusom. Premotamo malo unapred i vidimo kako se bolest širi bez ikakve naznake da se usporava ili da će se lek naći. Njujork kao epicentar iste biva zatvoren u karantin sa većinom populacije jos zaglavljenom u gradu. Tu nastupate vi kao pripadnik i agent skrivene organizacije pod nazivom Divison napravljene da deluje baš u slučaju da se ovako nešto desi u nekoj urbanoj sredini. Sa zadatkom da se javite u bezbednu kuću u Bruklinu i što pre pređete na centralni Menhetn radi pridruživanja ostalim agentima u rešavanju misterije porekla ovog virusa, kao i smirivanja ili odstranjivanja bilo koje pretnje po građane još prisutne u karantinskoj zoni.

Tokom tutorial misije u Bruklinu ćete biti uvedeni u osnove gameplay-a od naoružanja, preko interakcije do principa na kom će funkcionisati manje-više sve misije nadalje. Pošto dođete na samo Menhetn ostrvo dobićete bazu koja će biti vaš komandni centar. Dalje sam gameplay možemo podeliti na tri ključna dela koji nisu baš srazmerni jedan drugom. Tako imamo pucačinu iz trećeg lica ili ono što će biti u prvom planu i čime će Division biti poređen sa ostalim igrama tog žanra. Sa ovim dolazi neizbežno gledanje vašeg lika u leđa, detaljno istraživanje svih mogućih malih zidića i zaklona u igri kako biste preživeli vatrene okršaje koji postaju sve teži i izazovniji kako budete napredovali u igri i od vas će se zahtevati konstantno kretanje i taktičko pozicioniranje. Tu su glavne i sporedne misije, kao i gomila stvari za skupljanje koje će vam dodatno prikazati užase ovakve katastrofe i na šta su ljudi sve spremni. Najvažnije misije će se deliti na Medical, Tech i Security, glavne će biti vezane za priču i pratiće vaše istraživanje porekla virusa i obezbeđivanje zona po Menhetnu, dok sporedne misije će vam davati dodatne poene kojima ćete unapredjivati bazu. Ovde nastupa RPG deo koji, iako nije u prvom planu, zapravo zauzima veći deo igre. Naime, najviše sistema koji se nalaze u svim RPG igrama kao što su raznorazni skill-ovi (prikazani u obliku visokotehnoloških gadget-a), talenti i perkovi koje ćete otključavati i unapređvati kako budete unapređivali vašu bazu, neizbežan sistem pravljenja opreme koji postaje validan tek u end game-u i loot iliti oprema koju ćete konstantno skupljati od palih protivnika kako biste što bolje unapredili statistiku vašeg lika. Ovaj sistem će ići do nekontrolisanih količina raznorazne random opreme koja će vam dati flashback-ove na igre tipa Borderlands i Diablo.

Iako je Division klasifikovan kao pucačina, malo maši metu kada su vam protivnici ogromni sunđeri koji upijaju pune saržere u glavu bez da padaju. Ceo borbeni deo gameplay-a se na kraju svodi na to da vi povećate svoje brojeve kako biste svojim brojevima smanjili protivničke brojeve i tako pobedili. Naravno, na kraju krajeva tu je i MMO deo. Iako zapravo ceo Division možete preći apsolutno solo kao da igrate singleplayer igru pošto kako napustite vašu bazu ili bezbednu zonu vi ćete se sami šetati kroz Njujork, ali pravi užitak i zabavu ćete imati ako imate još tri prijatelja da vam se pridruže tokom šetnje. Sam party i Co-Op sistem je ovde odlično odrađen, od toga da pre svake glavne misije i u svakoj bezbednoj zoni možete pokupiti random igrače da vam se pridruže, preko toga da možete uvek koristiti glasovnu komunikaciju u igri radi lakšeg pozicioniranja i taktike, pa do toga da uvek možete da se praktično teleportujete na lokaciju saigrača pod uslovom da vi niste u borbi trenutno. Ovakav tim će vam pogotovu biti potreban ukoliko budete želeli da ušetate u Dark Zone, posebno odsečenu zonu u samom srcu mape u kojoj ne samo da šetaju mnogo brojnije i jače verzije protivnika već i mnogi drugi Division agenti. Ova druga stavka bi bila od pomoći da dok ste u ovoj zoni nije otvorena lova na sve uključujuci i druge agente. Sve ovo sa ciljem nabavke mnogo bolje i vrednije opreme nego što se može naći u normalnim zonama. I ovde ćete možda imati najizazovnije i najzabavnije momente dok se budete šunjali po napuštenim ulicama i sarađivali sa nasumičnim drugim igračima koji se budu pojavili u vašoj blizini. Takođe, dokle god ste u DZ zonama glasovna komunikacija je otvorena ka svima i svi u vašoj blizini vas čuju!

Iako je grafički igra oslabljena u odnosu na ono sto je prvi put prikazano na E3-u pre nekoliko godina i dalje se dobro drži. Pored Menhetna prenesenog u 1:1 skali, grafika uspešno prenosi atmosferu potpuno napuštenog grada u kome vlada bezakonje, ovome dodatno pomažu pedantno postavljeni detalji gde god da se zaputite ili uđete, vremenske prilike i neprilike, smene dana i noći, mali detalji i promene na vašem liku. Najveću manu koja se može dodati ovde je jedan uprošćen sistem pravljenja likova koji vam jedva pruža nekoliko opcija za lica, kosu i detalje tako da ćete vrlo verovatno naleteti na nekoliko klonova tokom igranja. S druge strane, zvučna pozadina sasvim realno prati igru i pored glasovne glume koja je na nivou dobro je odrađen zvuk naoružanja koje ćete koristiti kao i sasvim funkcionalna glasovna komunikacija u igri, koja posle malo podešavanja može da vam zadovolji sve potrebe tokom igranja.

Što se end game-a tiče ili ”šta raditi kad ste odradili sve misije i dostigli maksimalan 30. nivo”, tu počinje Diablo 3 still jurenja za najboljom kombinacijom statova i opreme za vaš stil igranja i kako biste vašeg lika učinili najmoćnijim u kraju. Za ovo je najbolji savet da sve materijale skupljate dok ne dostignete najviši nivo kao i da svu opremu koja vam ne treba rastavite u materijale, kako vam se igra ne bi pretvorila u totalni grind fest ili dosadan lov na potrebne materijale.

Kad smo već spomenuli grind, da se okrenemo na negativne strane koje će možda biti sređene a možda ne, među kojima su nedostatak bilo kakvog posebnog PvP sistema. Ukoliko se uleti previše brzo u igru može doći do prezasićenja zbog samog manjka raznovrsnosti među protivnicima i misijama tako da Division može postati dosadan super brzo. Druga ogromna zamerka dolazi iz toga da igra zapravo povlači dosta iz RPG žanra pogotovu kad je oprema u pitanju i, koliko god da ste sposoban i iskusan igrač, ukoliko vaša oprema nije na nivou imaćete muke i probleme u bilo kojoj borbi. Kada dostignete maksimalni nivo i pokupite najbolju opremu moći ćete da savladate bilo šta sa minimalnim naporom.

Ukoliko dolazite sa idejom da će vam Division biti online MMO verzija Call of Duty-a koji ćete moći da igrate non-stop bez prestanka, najbolje je da produžite dalje jer ovo definitivno neće biti ono što ste tražili. Ukoliko, pak, želite da istražite kako bi to izgledalo da se u sred zime i Menhetna desi epidemiološka katastrofa, pri tome upucate ogromnu količinu likova, pokupite brdo raznoraznog loot-a i super se provedete sa prijateljima, osećajte se dobrodošli da se pridruzite Division-u i vidimo se na ulicama Njujorka.

 

Autor: Stefan Mitov Radojičić