This review is also available in English – Click here!
Uliti život u protagonistu neke video igre i naterati nas da se poistovetimo sa njim putem naracije, glume i situacije, nije jednostavno. Uliti život u parče vune, mačkoliko oblikovano klupko crvenog prediva, i načiniti da saosećamo s njim – redak je dar. Unravel će vam se od samog starta “odmotavati” pred očima i zavlačiti se pod kožu, vidno ispunjen ljubavlju tvoraca igre, tako toplo prenešenih kroz preciznu inspiraciju. Nema sumnje da nije u pitanju igra na koju se često nailazi. Istina, u pitanju je platforma, mehanike koja se zasniva na zakonima fizike i, na prvi pa i drugi pogled, deluje kao deža vu. Ali već posle nekoliko minuta igranja, iako uviđajući sličnost sa drugim naslovima, bez sumnje će vas osvojiti iskrena autentičnost ovog prijatnog naslova.
Igra sa kojom ćete bez sumnje porediti Unravel jeste Limbo. Istina, na prvi pogled ne deluju ni najmanje slično, s obzirom da je Unravel šarena i svetla igra “obojena” izuzetnim muzičkim kompozicijama, ali vremenom ćete uvideti genijalnost zagonetki i upotrebu fizike, sličnu onoj iz Limba. Glavni lik je Yarny, crvenom vunom ispleteno stvorenje koje podseća na mačku (mačka i klupko, kapirate, ha-ha?) i nalazi se na pomalo nejasnoj misiji, da sakuplja sećanja i uspomene jedne porodice. Nalazite se u toplom domu neimenovane bake i kroz fotografije koje ona čuva na raznim mestima pristupate uspomenama i kompletirate porodični album. Priča krije i poruku kojoj ćete se približavati kako bude odmicala, ali ono što je ipak bitnije od kraja jeste Yarny-jevo putovanje koje se jednom rečju može opisati kao – umetnost. Jer umetnost je ono kroz šta se posmatrač uključuje i umom i srcem u umetničko delo. A to je baš ono što ova igra i jeste. Jedno umetničko delo rođeno iz ljubavi njegovih tvoraca. Istina, malo sam se raznežio ovde pa je moguće da pričam koješta…
Mehanika igre se zasniva na korišćenju pletiva radi rešavanja raznih zagonetki zasnovanih na zakonima fizike. Yarny se kreće kroz nivoe ostavljajući za sobom “rep” od pletiva, te se postepeno odmotavajući. Igrač mora konstantno da razmišlja kako da što manje vune potroši pre nego što naiđe na neko omanje klupko i time dopuni glavnog lika. Kada se pletivo istroši, Yarny neće umreti već prosto neće moći da ide dalje, već će biti primoran da se vrati i odabere drugačiji put. Iako igra ima svoja ograničenja i zahteva od igrača da malo mućne glavom, nije u pitanju nekakvo napeto iskustvo već jedan opuštajuć i promišljen put malenog vunenog stvorenja.
Put kroz šta? Kroz prelepe, predivno dizajnirane nivoe. Iako možda očekujete nekakav fantazijski svet sa mitološkim okruženjem, Unravel inspiraciju za svoj dizajn pronalazi baš u svakidašnjim i skrivenim ćoškovima stvarnog sveta. Yarny će se kretati kroz bašte i šume, šupe i močvare, a to su sve lokacije koje će iz njegove malene perspektive izgledati krajnje čarobno. Svaki kamičak i treperenje prašine na večernjem suncu, dobiće na značaju u Yarny-jevom svetu. Što je još bolje, ne samo vizuelno već i zagonetkama, svaki naredni nivo doneće sa sobom novu dozu svežine. Prelaskom desetak unikatnih i detaljnih nivoa, nema sumnje da će Yarny pronaći put i do igračevog srca. Pod pretpostavkom da ga igrač uopšte i ima.
Na žalost, ni ovaj dragulj ne može izbeći da mu se pronađe neka mana. Po pitanju kvaliteta platforminga, Unravel je daleko iza svojih ozbiljnih konkurenata. Nećete osetiti tu dozu kontrole i izazova ka kakvom se obično stremi kroz uobičajene platforme. Istina, kada se sada već davne 2008. godine pojavio donekle slični Little Big Planet, nismo mnogo ni marili za kvalitet platformskog dela igre, jer su nam oči bile zakucane za neverovatan dijapazon kreativnosti koju je igra prezentovala. Ali ovde na žalost ne možemo a da ne budemo malo surovije objektivni. Platformski elementi igre, u kombinaciji sa dizajnom nekih nivoa, mogu biti dosadni pa čak i naporni. Sva sreća pa je tu neverovatni šarm kojim igra potiskuje ove mane daleko od granica podnošljivog, duboko u oblast prostog igračkog uživanja.
Muzička podloga, atmosferično je nadahnuće za svakoga ko ceni kvalitetan audio pristup pri izgradnji “igračkog raspoloženja”. Drugim rečima, muzika je spektakularna. Možda u pitanju nije nešto što biste mogli da slušate dok se vozite javnim prevozom, ali u službi zvuka koji uvlači igrača u svet igre koju tako smelo glorifikuje, muzika je pun pogodak. Vesele teme koje naginju sumornim i obratno, izgrađene veselim zvukom violine i pozadinske gitare, nesumnjivo su melodije koje su jako zaslužne za uvlačenje igrača u skriveni svet Unravela. Soundtrack ove igre je apsolutno pun pogodak i nije omašen pa ni za jednu jedinu notu.
Unravel je igra koja bi svakoga ko pokuša da je definiše lako mogla ostaviti na kraju konca, poput Yarny-ja koji je ostao bez svoje vunice. Iako žedno i iskreno juriša ka tome da bude jedno igračko savršenstvo, vizuelno pleneći svakoga ko ume da ceni umetnost, istovremeno se spotiče na nekim od osnova gejminga. Blistajući na poljima grafike i zvuka dok nam mami osmeh svojim pametnim zagonetkama, Unravel zaboravlja na srž koju bi jedna video igra trebalo da ima i zateže svoju crvenu strunu skoro do pucanja. Iako je u pitanju igra koja je iznad proseka, čvrsto zaslužene ocene od sedam i po, ne mogu a da ne dozvolim svom subjektivnom, pravde željnom umetniku u sebi da ocenu podigne barem za malo. Stoga u obliku dva malena bela kružića, poput znatiželjnih i uplašenih očiju crvene mace od vune, ponosno neka se uzdigne plemenita osmica. Igra itekako zaslužuje vašu pažnju. Opustiće vas, nasmešiće vas, raznežiće vas. Zato ne dozvolite nekim tamo uštogljenim kritičarima poput nas da vas svojom precenjenom strogoćom odvrate od nečega ovako lepog i jedinstvenog.
Autor: Milan Živković
Unravel
Za:
- Jedna od najlepših igara ovog tipa
- Divna atmosfera
- Krajnje simpatične zagonetke
Protiv:
- Plitak platformerski gejmplej
- Pouka priče neće svakome leći
