REVIEW: Dark Souls 3

This review is also available in English – Click here!

Souls serijal je prevalio dalek put. Ustalivši svoje korene Demon’s Souls naslovom, po prvi put nas je naterao da zavolimo njegovo geslo “teško ali fer”. Naslovima Dark Souls 1 i 2, produbio je franšizu ne samo dotegnutim gejmplejom u kom je bila još veća uživancija prevazilaziti prepreke, već nam je otvorio i vrata ka jednoj grandioznoj priči čije smo kockice sa ushićenjem sklapali. Ekskluzivnim PlayStation 4 naslovom Bloodborne, nestvarno je redizajnirao svoj vizuelni stil i uz to nam dopustio da se osećamo moćnije i agilnije, ali i susretnemo sa još veličanstvenijim stvorenjima noći i testiramo svoje sposobnosti. A sada, sedam godina od kako je cela ova franšiza počela, pred nama je i završni deo Dark Souls trilogije, da upotpuni jednu epsku sagu i pokuša da je zaokruži, uz to objedinjujući stečena iskustva i uspešne recepte svih dosadašnjih delova. Dark Souls 3 je pred nama, zato ne gubimo časa jer – vreme je za umiranje!

Ono što je najbitnije odmah izneti na videlo je da iako deo Dark Souls serijala, treći deo izvlači ogroman deo inspiracije i uspešnih elemenata iz Bloodborne igre. Sve ovo bi se moglo podeliti u pet značajnih uticaja na pet oblasti koje definišu jednu igru. Ako zamislite kao osnovu Dark Souls kakav ste znali do sada, i na njega dodate ovih pet elemenata, steći ćete pravu sliku o tome šta je zapravo ovaj poslednji deo trilogije.

Kao prvo, imamo dizajn likova. Hunteri iz Bloodborne-a su bili neustrašivi “protagonisti”, dizajna poput onog iz kultnog francuskog filma “Pakt sa vukovima”, agilni i krvoločni. Iako Dark Souls 3 nudi mogućnost odabira klase, uključujući i “natrontane” vitezove, ceo uticaj ovog dizajna je osetno prisutan. Ne samo kod glavnog lika kog ćete sami kreirati, već i kod protivnika koji dobrim delom imaju tu “prefinjenu” notu krvožednih zveri. Nema sumnje, ovo je korak dalje za ionako već sjajan dizajn Dark Souls likova.

Sledeće na popisu inspiracijskog nasleđa jesu nivoi. Prvi deo Dark Souls-a je imao verovatno najveće i jako isprepletene nivoe, dok je Bloodborne imao najlepše dizajnirane lavirinte koje je bilo uživanje razotkrivati. Dark Souls 3 ima nešto manje nivoe, poput onih u Bloodborne igri, podjednako dobro dizajnirane i sa istom dozom umetničkog stila. Sa druge strane, neće delovati ništa manje grandiozno od onih u prvom delu trilogije, jer detaljnim i pametnim dizajnom kao i povremenim otvorenim lokacijama gde puca pogled, ostavljaju utisak jedne ogromne mape za istraživanje.

Što se samog gejmpleja, srži svake igre tiče, Dark Souls 3 sadrži uticaj Bloodborne-a po pitanju brzine borbe. Iako vaš karakter neće tako elegantno izbegavati napade kao što to hunteri rade, opet će delovati okretnije nego do sada. Kombinacije udaraca i sposobnosti oružja, proširene su baš direktno iz Bloodborne igre, i akcija sada sadrži neke elemente koji će vam svakako pomoći da se osećate manje ranjivo. Svako oružje sada ima svoje specijalne akcije koje izgledaju fantastično i nanose još bolju štetu protivnicima. Jedina mana je što su ovi potezi sa ograničenim korišćenjem, i dok lika ne budete dovoljno razvili da njima češće barata, sigurno ih nećete mnogo koristiti. Uz sve ovo, tu su i preslikano dobre boss borbe nalik onima iz Bloodborne-a, gde nijedan neprijatelj neće ponavljati šablon do smrti već će imati više faza svojih poteza i oblika. Takođe ćete i dalje imati mogućnost da ošamutite svoje protivnike i zadate im specijalan udarac, baš kao u PlayStation 4 ekskluzivi. No kako je ovo i dalje u pitanju Dark Souls naslov, jednu od glavnih uloga će dobrim delom igre imati štit. Njime ne samo da ćete moći da blokirate udarce već i uz dobar tajming, načinite neprijatelja ranjivim za malopre pomenuti specijalni udarac. Sve ove stvari ali i sitna inovativna ulaganja u borbeni sistem, zajedno čine jednu odličnu simbiozu koja predstavlja do sada najkompletniju akciju jednog souls naslova. Ali moramo priznati da nam nedostaje da posmatramo čudovišta kako se povređuju između sebe, kao i mogućnost da povratimo deo energije ako ubrzo uzvratimo udarce protivniku. Ah ti hunteri su zaista bili nešto posebno…

Kada uporedimo Dark Souls 3 i Bloodborne po pitanju radnje, nemamo mnogo toga da govorimo o uticaju. Dark Souls je od samog početka imao sjajnu priču u kojoj ste mogli da uživate postepenim otkrivanjem njenih delića. Ono što povlači i ustaljuje poučen iskustvom iz Bloodborne-a, jeste način na koji se priča pripoveda. Iako veoma slično i rasparčano, kroz suptilne nagoveštaje, naglašavajuću muziku, odlične video sekvence i jaku atmosferu, Dark Souls 3 će pronaći put do svog igrača, i oduševiti ga svojom poetskom dubinom. Iako je sam kraj ove trilogije po tom pitanju možda malo manje dobar nego što smo se nadali, već poznata mogućnost za više završetaka će sigurno pružiti bar nekakvu utehu mnogim ljubiteljima serijala.

Ono što kao peti i konačni element nadovezuje Dark Souls 3 na Bloodborne, jeste pomalo apstraktni pojam varijacije. Iako su svi dosadašnji delovi vukli igrače dalje, mameći ih svojim izazovima, Bloodborne je istinski dostigao nivo varijacija koje su na tom nivou genijalne i zastupljene, da će pažnju igrača golicati ne samo do te mere da uči šablonske poteze svojih protivnika, već i da počne da razmišlja kao oni. Nije retka situacija da vas ubije lik kog ste pre toga sa lakoćom ubili više stotina puta, samo zato što ste ga potcenili. Neprijatelji su često lukavi i nepredvidivi i od vas će zahtevati konstantnu pažnju. Ali ne samo oni, već i sami nivoi puni nezgodnih zamki i momenata sa naglašenom atmosferom, neće vam dopustiti da se ni na tren opustite. Ono što Dark Souls 3 postiže a da je svakako u rangu Bloodborne-a, jeste varijabilna nota koja će navesti igrača da se još više uživi i bolje oseti svaki poraz ali i bude više zadovoljen svakom narednom pobedom.

Da li je Dark Souls 3 dobra igra? Bez ikakve sumnje. Svakako stoji u samom vrhu serijala već sjajne reputacije. Da li je besprekorna? Ni jedna igra nije. Povremeno ćete nailaziti na grafičke bagove koji će vas nasmejati, probleme sa kamerom koja je ipak nešto bolja od prethodnih nastavaka, ali i na padove frejmrejta. Na konzolama igra radi na 30 frejmova u sekundi, dok je na računaru ta gornja granica duplo veća. Ali povremeno, na većim lokacijama, u prisustvu detaljnijih boss-eva koji će vas obasipati svojim vatrometima od napada, može se desiti i veći pad brzine izvođenja. Ovo u svakom slučaju nije nešto strašno, jer će igra uglavnom raditi izuzetno dobro, ali važno je napomenuti da se i ovakve stvari dešavaju.

Kao (trenutni) završetak kultnog serijala, Dark Souls 3 ponosno stoji rame uz rame sa svojim prethodnicima. Iako je pun elemenata koji će delovati reciklirano, sadrži toliku dozu noviteta da ćete svaki poznat element jedva i dočekati. Pravo je čudo vredno svake hvale kada jedan serijal doživi ovoliko nastavaka, a da mu se na ponovljenom materijalu gotovo i ne može zameriti. Svaka igra souls serijala, malo je remek delo. Malo gde ćete pronaći takvu vrstu izazova u kombinaciji sa krajnje fer izvođenjem koje vas samo tera da poboljšate svoje igranje. Iako i dalje teži ka perfekciji u svom žanru, Dark Souls 3 nas podseća na dalek put koji je serijal prešao da bi pred nama sada bilo jedno ovako kompletno čudo od igre. Zato samo hrabro i učite iz svojih poraza. Na kraju će se i ovako sve svesti na samo jedno – prosto uživanje.

Autor: Milan Živković