Hardcore Henry, ili najbolji film inspirisan video igrama

Šta se desi kada ambiciozna ekipa filmadžija iz Rusije uzme dve GoPro kamere, gomilu kaskadera i snimi film kompletno iz prvog lica? Nastane Hardcore Henry, film koji nije zasnovan ni na jednoj priči, ali nas je tokom svih svojih devedeset i kusur minuta držao ubeđenim da je jedna epska, ultranasilna video igra.

Sve je krenulo od male ideje i dva kratka videa – jednim spotom i kratkim videom kao prikazom te neobične ideje o FPS filmu. Ekipa je tako putem IndieGOGO platforme sakupila sredstva za snimanje filma prvobitno poznatog kao Hardcore, a sada Hardcore Henry. Evo i kako to ukratko izgleda. Nadamo se da ne moramo da napominjemo da video nije preporučljiv za mlađe gledaoce.

Zbog čega kažemo da je kao video igra? Sem pogleda iz prvog lica, naravno. Iz prostog razloga što ćete tokom filma primetiti koliko su autori pozajmljivali ideje iz modernih video igara. Henri ne može da govori, baš kao Gordon Freeman i još sijaset junaka FPS igara. Razlog tome je što Henriju na početku filma nisu instalirali modul za govor pa dotični dramatično gestikulira tokom celog filma i to dovodi do sjajnih štoseva u više momenata. Tu je i NPC koga stalno srećete i koji stalno gine, ali se uvek uporno vraća (neko je rekao Captain Price?), Henrija drugi likovi navode kuda da ide i šta da radi sa sve gledanjem u minimapu na telefonu.

Postoji i ”princeza” koju Henri treba da spasi, odnosno njegova supruga koju je otela teroristička organizacija. Radnja je praktično podeljena na tematske nivoe – ulice Moskve, šuma, autoput i slično, povremene boss fajtove i ultimativni okršaj sa ”kraljicom” odnosno najjačim protivnikom gde drugde nego na krovu najviše zgrade, noću. Akcija gotovo da ne prestaje u filmu, scene borbi se smenjuju sa spektakularnim scenama napucavanja svim mogućim vatrenim oružjima i vozilima. Ali, nećete gledati samo scene borbi, već ima i elemenata Mirror’s Edge kroz solidno česte jurnjave, pentranje i slične vratolomije.

Sva ova akcija i jurnjava je, kao što smo već pomenuli, prikazana iz perspektive Henrija. Ni u jednom trenutku film ne prelazi u drugi pogled na akciju i potpuno vas uvlači u haos na ekranu. Za ovaj film moramo da kažemo da nam je drago što se u domaćim bioskopima nije prikazivao u 3D, ne zato što nam je 3D odavno dosadio (i jeste) već što bi posle ovog filma čistačice u bioskopu imale pune ruke posla. Uz Hardcore Henry definitivno treba da stoji upozorenje za osobe koje imaju problem sa mučninom od kretanja (tzv. motion sickness), jer je akcija nekada toliko brza i haotična da će vam se zavrteti u glavi. U suštini, ako vam ne prija igranje u VR ili nemirna kamera u found footage filmovima, najbolje je da pogledate nešto drugo. Ali, ako mislite da ćete bez problema proći kroz ovu ”vožnju” i ljubitelj ste ultranasilnih akcionih filmova, nikako nemojte propustiti ovaj film.

Harcore Henry je film koji je dosta adaptacija video igara trebalo da bude. Potpuno je sulud, nasilan i neopisivo zabavan. Priča i dijalozi nisu oskarovski materijal, ali ni ne moraju da budu kada je akcija ovako dobra. Kada smo izlazili iz bioskopa, jedan od komentara koji smo čuli je bio “Ovakav je ceo Doom trebalo da bude, a ne samo u jednoj sceni!” i potpuno se slažemo sa tom konstatacijom.