This review is also available in English – Click here!
Ako ste Arthur Bruno, otac izvrsnog Titan Questa, recept za odličan aRPG je više nego jednostavan; otići na sve moguće forume gde se skupljaju fanovi pomenutog žanra, obići malo reddit, okupiti kor iz propale kompanije Iron Lore Entertainment, udahnuti mu dušu Diabla, začiniti ga sa elementima iz romana legendarnih pisaca kao što su Lovecraft, Barker i King i uložiti poslednji peni skupljen raznim crowd-funding kampanjama. Dame i gospodo, pred vama je duhovni naslednik igre Diablo II – Grim Dawn.
Samim imenom igra vam ukazuje na svet u kome će se obresti vaš lik čiji je proces kreiranja na prvi, prividan utisak smešno pojednostavljen. Grim Dawn vam daje mogućnost da izaberte nivo težine, da li ste muškog ili ženskog pola i to je to. Nema dodatnih opcija, nema podešavanja izgleda lika, odabira klasa – male or female, ende. Međutim, ono što dolazi zatim otkriva igru u svoj svojoj lepoti. Vaš lik počinje kao jedan od „posednutih“ od strane mističnih bića Aethers koji su zajedno sa Ct’Thonovim (C’Thun možda?) demonima odgovorni za postapokaliptično okruženje u kojima jedva da ima ljudi gde su svi preživeli maksimalno paranoični. Sa tom činjenicom bićete upoznati na samom početku jer ćete igru startovati visoko na drvetu sa konopcem oko vrata. Na vašu sreću, Aether koji vas je posednuo napušta vaše telo, a meštani Devil’s Crossinga vam daju novu šansu u vidu mača i štita i „molbe“ da se iskupite u njihovim očima.
Početak igre potrošićete na vitlanje raznovrsnim, bazičnim oružjima koja mogu da koriste sve klase. Klase? Kakve klase? E, tu smo vas čekali. Iako igru počinjete kao ubogi lik doslovce skupljen ispod vešala napredovanjem kroz nivoe otključavate dodatne poene koje posle možete ulagati u jednu od šest osnovnih klasa: Soldier, Demolitionist, Occultist, Nightblade, Arcanist i Shaman. Na desetom nivou otvara vam se mogućnost izbora sekundarne klase što dodatno utiče na raznovrsnost i broj načina kako možete preći Grim Dawn. Momci iz kompanije Crate Entertainment postarali su se da to ne bude sve, pa je napredovanje upotpunjeno Devotion sistemom koji naliči na malo uprošćenu verziju onog koji smo mogli da vidimo u igri Path of Exile. Devotion sistem funkcioniše po principu Devotion poena koje skupljate pronalaženjem i interakcijom sa različitim svetilištima razbacanim po svetu Grim Dawna i koje možete ulagati u različita „sazvežđa“ sa dodatnim bonusima ako isto otključate u potpunosti. Konec na izvrstan sistem stavljen je ubacivanjem Spirit Guidova na koje ćete nailaziti s vremena na vreme i kod kojih možete bez penala refundirati skill i Devotion poene i tako probati neki drugi build ili kombinaciju.
Svaka klasa je priča za sebe, a Grim Dawn vam ni ne daje mogućnost da pomislite drugačije kako u smislu načina igranja, tako i vizuelno/auditivnom pratnjom. Bacanje magija i držanje na distanci kao arkanista je nebo i zemlja u odnosu na jurišni pristup ratnika koji u grupe neprijatelja utrčava sa „razgoni Turke na buljuke“ mentalitetom što je odlično propraćeno odletanjem istih na sve strane posle kolizije i glasnim „booooom“.
Napredak kroz igru je odrađen više nego korektno. Kao i svaki hack’n’slash aRPG do sada, Grim Dawn vas od samog starta zatrpava nerealno velikim grupama neprijatelja koji izbacuju gomile različitih predmeta, komada opreme, oklopa i oružja. Više ubijenih neprijatelja znači veći nivo lika, bolju opremu što za uzvrat znači pristup težim regijama sa opasnijim neprijateljima koji daju bolju opremu ad nauseam. S druge strane upoznavanje sa pričom mahom je zasnovano na pronalaženje delova različitih dnevnika koji su razbacani svuda po svetu tako da je igrač, ako želi, ostavljena mogućnost da se bavi samo uništavanjem biljnog, životinjskog i čudovišnog sveta. U sve to, svet Grim Dawna popunjen je različitim frakcijama koje u zavisnosti od reputacije daju igraču benefite u vidu mogućnost kupovine odlične opreme ili ga obasipaju opasnijim protivnicima uključujući i Nemesise. Obradovaćete se kad sretnete jednog, verujte nam *muahahahaha*
Odlična grafika, izvrstan zvuk, prelepi efekti, efikasan sistem borbe, elegantno rešen sistem napredovanja kroz igru, ogroman varijeitet protivnika i regija – svakako „a must have“ za svakog ko se uželeo Diablo II akcije, a takvih je verujemo mnogo.
Autor: Petar Vojinović