REVIEW: Nights of Azure

Japanski akcioni RPG svakako je žanr koji broji mnoštvo naslova, ali nije prečest slučaj da jedan proslavljen proizvođač klasičnih, poteznih RPG-ova izađe iz okvira svog razrađenog žanra i napravi igru više akciono orijentisanu. No i to se dešava, kao upravo sa kompanijom Gust i njihovom najnovijom igrom – Nights of Azure, od skoro lokalizovanom za zapadno tržište. Pred nama je jedan čistokrvni japanski akcioni RPG, u svom punom sjaju.

Prvo što će vam privući pažnju jeste specifični vizuelni stil za koji se Gust odlučio, a karakterišu ga šarenoliki i tamniji tonovi boja kojim su naglašeni kako nivoi tako i likovi. Nema sumnje, Nights of Azure izgleda odlično. Ali na žalost, samo na slikama. U pokretu, već je u pitanju druga priča. Igra “pati” od klasičnih japanskih nedostataka po pitanju animacija, prvenstveno onih vezanih za pokrete modela likova. Tako će igra ponekad u pokretu delovati poprilično jeftino. Međuanimacije uglavnom izgledaju siromašno, sa loše urađenom sinhronizacijom pokreta usana. Izuzetak su povremene animacije urađene uz motion capture i one na neki način podižu generalni kvalitet i utisak. No, kada posmatramo igru u akciji, našminkanu odličnim svetlosnim efektima i nekim kvalitetnijim animacijama udaraca, ne možemo preterano zameriti na drugim vizuelnim nedostacima. Baš kao ni prosečan ljubitelj japanskih akcionih igara.

Za divno čudo, sa audio strane, igra je i više nego kvalitetna. Dobro, to možda i nije toliko čudno za jedan japanski RPG, ali u svakom slučaju slobodno možemo reći da smo u muzici uživali. Nekoliko tema se značajno ističe, a ni zvučni efekti i glasovna gluma mnogo ne zaostaju. Igra inače dolazi isključivo sa japanskom sinhronizacijom. Svakako bolje samo sa japanskom nego samo sa engleskom, ako pitate nas.

Po pitanju priče, moramo vas upozoriti – neće biti za svakoga. Istina, u pitanju nije preterano drugačija priča od prosečnog uvrnuto-veličanstvenog japanskog klišea, ali specifičnost se krije ni manje ni više nego u seksualnoj opredeljenosti dve protagonistkinje. Zamislite samo njih dve na paradi ponosa, i sve će vam biti jasno. Šalu na stranu, iako je detalj u kom neće svako uživati, moramo priznati da je kao ljubavna priča izveden poprilično simpatično. Priča je ispunjena humorom i uklopljena poprilično vešto. Još jednom da ponovimo – verovatno samo ako ste ljubitelj ovakvih romansi.

Ne zaboravimo i gejmplej, samu srž igre, jelte. Odmah možemo reći da vas neće dočekati nikakvo veličanstveno brdo za prelažanje. Igra je i više nego laka. Jedinu pravu opasnost predstavljaće vam boss likovi, dok ćete kroz regularne protivnike prolaziti više iz potrebe da sebi prezentujete vatromet spektakularnih efekata ili odradite poneki superiorni potez od kog vam se podiže ego. U sistem borbe je implementirano i korišćenje raznih stvorova, koje možete pozivati pritiskom na dugmiće koje ste predodredili. Oni će tako uletati u borbu i zadavati udarce umesto vas. Nezaobilazno podseća na legendarni PlayStation 3 naslov Folklore, što će verovatno prijati svakom ljubitelju žanra.

Što se izvođenja tiče, igra radi poprilično glatko. Retko kada ćete nailaziti na štucanja u frejmrejtu, i to će biti uglavnom za vreme borbi sa mnoštvom likova i efekata. Sa te strane je sve opravdano, ali nikako nećete moći da previdite nespretne animacije kose i odeće dok se međusobno preklapaju. Koliko god da igra ima da ponudi u vizuelnom smislu, toliko će samu sebe zatrpavati svojim nedostacima. Svakako su nam sa ove strane osećanja sasvim izmešana. Ne možete se otrgnuti utisku da prisustvujete jednom otaljanom no genijalnom, jeftinom remek delu prostih nivoa i odlično dizajniranih likova. Da, baš tako, pravoj ubistvenoj kombinaciji za svakog objektivnog kritičara.

Iako na prvi pogled deluje kao nešto već viđeno, Gust se odlično snalazi u svom manje “posećenom” žanru. Nights of Azure ima prosečno dobru priču sa varirajućim vizuelnim kvalitetima, jako dobru muziku i simpatičnu akciju prezentovanu kroz prelak gejmlej no pregršt dobrih efekata i atraktivnih borbi za jedan akcioni RPG. Nesumnjivo je da je u pitanju neobičan koktel koji neće svakome najbolje leći. Ali je sigurno da ako ste ljubitelj ovakvih igara, imate i više nego dobar razlog da ovoj igri date priliku. Neće vas dočekati remek-delo koje se može igrati više puta iznova, ali će vas sigurno zabaviti barem u tom jednom homoseksualnom prelasku. Eto, zamalo da bude ceo opis a da ne iskoristimo tu reč. Dođavola.

Autor: Milan Živković