REVIEW: TurnOn

Mora se priznati da su Steam i njegov Greenlight program glavni i odgovorni urednici vrtoglavog porasta indie igara koje dolaze od timova iz raznih krajeva sveta, sastavljeni mahom od broja ljudi koji se mogu naborajti na prste jedne ili dve šake.

Brainy Studio trenutno čine četiri čoveka, poreklom iz Rusije, koji su u pohod ka osvajanju gamerskog tržišta krenuli sa igrom TurnOn. Oni pravi biseri koji dolaze iz kuhinja indie developera, nisu baš česta pojava i mnogo je više onih veoma loših naslova koji se prodaju jedino zahvaljujući niskoj ceni i karticama koje na steamu mogu da se obrnu da bi se „zaradio“ koji dinar za dalje troškaranje para na omiljenom gaming servisu.

TurnOn ne spada ni u jednu od pomente dve kategorije, već se nalazi u zlatnoj sredini. U pitanju je simpatična logička platoformica, svakako dovoljno dobra da ljudi koji vole ovaj žanr mogu slobodno da se upuste u istraživanje i skatkutanje po svetu koji su zamislila ova četiri Rusa.

Igrom slučaja, ElectroCity ostaje bez struje, a TurnOn, malo plavo vanzemaljsko stvorenje, u tom momentu pada na Zemlju gde započinje svoju avanturu po celom gradu, rešen da sredi dve stvari. Prvo, da gradu povrati struju, a drugo, da i on nekako uspe da se vrati kući. Da bi uspeo u svojoj nameri TurnOn će morati da prokrstari gradom uzduž i popreko a igrač će biti taj koji će odlučivati koliko će se deteljno upustiti u istraživanje nivoa i koji broj ljudi će usrećiti time što će uspeti da im popravi struju i izvede ih iz mrklog mraka.

Ta mala plava loptica koju ćete voditi moći će da se kreće samo po predefinisanim putanjama sigurnim za jedno biće koje i samo zavisi od izvora električne energije. Dakle svaki pad sa žice po kojima se krećete, rezultiraće u ponovnom pokretanju nivoa. Taj penal nije strašan, jer nivou nisu predugčaki, a u istima postoje i checkpointi koji sprečavaju ponavljenje dela neke pređene deonice.

Dakle skakućući sa žice na žicu, pomagaćete građanima Elektrositija u njihovoj iznendnoj borbi sa mrklim mrakom, jer tama krije i neke ozbiljne probleme. Uz pomoć TurnOna, sigurno ćete provesti devojčicu kući kroz mrak,  oterati huligane koji uništavaju prodavnice, ili čak poboljšati šansu zaljubljenom paru da se nađu i izađu na sastanak. Te pozadinske priče nisu ništa posebno, ali daju jedan lep šmek i ubacuju enviromental storytelling, koji ako pratite pažljivo će ispričati neke veoma simpatične priče.

U samoj igri nema govora, nema jezika, ali vrlo je jasno šta treba da radite, pa za tako nešto i ne postoji neka preka potreba. Grad će sam ispričati svoju priču zajedno sa vama. Taj spomenuti grad je veoma lepo osmišljen, ali grafički nije realizovan na način koji će vas oduvati sa nogu. Grafika deluje prilično arhaično, ali opet, sam dizajn i atmosfera su  tu da izvade stvari.

Ono što posebno gradi tu atmosferu je muzika u samoj igri koja se savršeno ukalpa u događaje na ekranu, tako da ćete stvarno uživati uz lagane ritmove koji vas prate u vašoj avanturi i daju poseban šmek celoj situaciji u kojoj ste se našli. Muzika će vidino promeniti tempo u zavisnosti od dešavanja na ekranu, a tu dolazimo i do prve malo veće zamerke vezane za ovaj naslov.

Istraživanje svetova se vrši na 2 načina. Prvi, onaj klasični platormski u kojem se šetktate levo desno, gore i dole. I drugi, onaj noviji, koji se vezuje za BitTripRunnera ili ogroman broj moblinih igara u kojem idete po žici, bez ikakve kontrole ili kočnice i vaše je samo da skočite ili padnete na sledeću pravu žicu.  Iako to naravno na prvi pogled ne zvuči jako teško, svi oni koji su igrali running igre znaju koliko je bitno usmeriti igrača na neki način gde bi sledeći skok trebalo da završi. Nažalost, toga ovde nema, pa će pogotovo u kasnijim deonicima biti dosta ponavljanja i učenja prilično jednoličnog (u tim trenucima)  ambijenta da bi ste uspeli nekako da se dokobeljate kraja nivoa. Sva sreća pa procentualno, takvih nivoa ima tek oko desetak posto, tako da je realno moglo i bez njih. Moglo je i sa njima ali da su kvalitetnije urađeni.

Doduše, to ponavljanje će imati i jednu pozitivnu stranu. Verovatno nećete završiti igru iz jednog sedenja. Da, jer igra traje cca 4 sata, mada u suštini može i dosta dosta brže da se završi. To stvarno prakitčno nikada ne može biti pozitvna stvar, tako da je to još jedan minus na koji treba da računate kada se budete pitali da li treba da izdvojite novac za ovu igru.

I kad već navodimo mane, hajde da kažemo i onu nabitniju. Gameplay je, koliko god bio lep i simpatičan, prost ko pasulj. Prilogu u tome svedoči činjenica da igra ima bukvalno 4 tastera. Levo, desno, gore i dole. Najveći neprijtelji će vam biti crvene munjice koje će te tek ponegde videti. Prilično siromašno.

Kada se podvuče crta, TurnOn je stvarno simpatična igra koja ne donosi ništa novo ni u kom pogledu. Ako volite da se opustite uz ovakve lepe igre posle posla, fakulteta ili škole, možda će vam dobro doći kao razbibriga od par sati. Ako pak očekujete Rayman Origins od ove igre – nemojte mnogo da se nadate.  TurnOn je ipak jedna mala igra, od malog tima, i kao takva je sasvim OK. Ali neki drugi pridev osim OK, stvarno teško može da dobije.  Ali svakako je u pitanju lep prvenac ovog ruskog tima koji će, nadamo se, vremenom porasti i uspeti da naredni put napravi još bolju giru. Deluje kao da postoji i talenta i kreativnosti, tako da im držimo palčeve za ubuduće. A za TurnOn, dobar 3.

Autor: Vladimir Pantelić